POSLOVNI REČNIK
Po azbučnom redu:
Zaštitni znak
BeĹľiÄŤni
Priprema i dostava hrane i pića
Vodstvo
Letak
Posedovanje znatnog broja akcija jednog akcionara u akcionarskom društvu, što mu obezbeÄ‘uje bitan uticaj na to društvo: posedovanje npr. samo 5% akcija moĹľe da iznudi sazivanje skupštine akcionara, a kvalifikovana manjina (manjina koja poseduje više od 25% akcija) moĹľe blokirati sve odluke skupštine akcionarskog društva za ÄŤije je donošenje potrebna kvalifikovana većina (izmene statuta, povećanje ili smanjenje kapitala I sl.). Onaj ko poseduje više od 75% akcija nekog društva obezbeÄ‘uje sebi gotovo potpun uticaj na to društvo.
Analiza obraÄŤuna oportunitetnosti tj. isplativosti ulaganja u kojoj se uporeÄ‘uju sadašnje vrednosti ulaganja (troškova) i koristi.
Jula 1944. god. odrĹľana je monetarna i finansijska konferencija u Breton-Vudsu, uz uÄŤešÄ‡e 44 zemlje, i tada je odluÄŤeno da se osnuju MeÄ‘unarodni monetarni fond (IMF) i MeÄ‘unarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD). Banka je poÄŤela sa radom 26. juna 1946. Pod okriljem IBRD formirane su kasnije još tri finansijske institucije: MeÄ‘unarodna finansijska korporacija (IFC), MeÄ‘unarodno udruĹľenje za razvoj (IDA), I Multilateralne agencije za garantovanje investicija (MIGA). Za IBRD i IDA koristi se ÄŤesto zajedniÄŤki naziv Svetska banka, dok se pod Grupom Svetske banke
podrazumevaju sve ÄŤetiri institucije: IBRD, IDA, IFC i MIGA.
Od 1947. IBRD je dobila status specijalizovane agencije OUN. Osnovni cilj banke je da obezbedi finansiranje onih projekata koji su znaÄŤajni za nacionalnu privredu, a za koje nije zainteresovan privredni kapital, jer nisu neposredno profitonosni, pošto su potrebni veći iznosi za ulaganje i prisutan je veći rizik. Banka ne konkuriše privatnom kapitalu, već stvara povoljne uslove za njegov plasman. U prvim posleratnim godinama paĹľnja se posvećivala obnovi privreda ratom razorenih zemalja, a kada je poÄŤeo da funkcioniše Maršalov plan, Banka se više okrenula finansiranju nerazvijenih zemalja.
PoÄŤetkom 1996. Banka je imala 181 zemlju ÄŤlanicu, koje su morale biti ÄŤlanice i IMF-a. Banka je organizovana u vidu akcionarskog društva. Najveći uticaj na politiku i poslovanje IBRD ima vlada SAD. Amerikanci imaju svog predstavnika na mestu predsednika Banke, kao I veliki broj kadrova u aparatu. Organi Banke su Odbor guvernera, Odbor izvršnih direktora i predsednik. Sredstva Banke potiÄŤu iz ÄŤetiri osnovna izvora: uplaćenog dela kvota zemalja ÄŤlanica, zaduĹľivanja na meÄ‘unarodnom finansijskom trĹľištu, povraćaja ranije datih kredita i ostvarenog dohotka. Svetska banka odobrava zajmove, prvenstveno za finansiranje konkretnih projekata, a reÄ‘e za opšterazvojne potrebe. Sada su zajmovi IBRD usmereni prvenstveno na razvijenije meÄ‘u zemljama u razvoju.
Rukovodilac razvoja
Predstavlja usmeravanje prirodnih, tehniÄŤkih trĹľišnih I finansijskih faktora razvoja preduzeća. Oni mogu biti: potencijalni resursi – koji obuhvataju do tada neiskorišÄ‡ene razvojne uslove i mogućnosti; aktivirani resursa - koji obuhvataju one faktore koji se koriste u procesu razvoja, mada još uvek nedovoljno; iskorišÄ‡eni resursi - koji obuhvataju ÄŤinioce koji su već u potpunosti iskorišÄ‡eni. U postupku alokacije resursa vrši se razmeštaj nekih ili svih navedenih faktora razvoja po ekonomskim regionima, sektorima privrede ili izmeÄ‘u preduzeća.
Izveštavanje
Prevremeni aranĹľmani
Trgovinski obiÄŤaj koji je prerastao u pravilo koje se primenjuje u trgovinskim transakcijama. Posebno su znaÄŤajne uzanse o prometu robe na meÄ‘unarodnom nivou. INCOTERMS (akronim od engl. naziva Iternational commercial terms) predstavlja zbirku meÄ‘unarodnih pravila, tj. uzansi. Ova pravila je usvojila MeÄ‘unarodna trgovaÄŤka komora sa sedištem u Parizu.
Posrednik u prometu koji u svoje ime prodaje tuđu robu, za račun vlasnika robe (komitenta) od koga za prodajnu uslugu prima određenu proviziju. Iz komisionog ugovora proizilaze sledeće obaveze komisionara:
a) da ispunjava komitentove komisione naloge,
b) da paĹľljivo bira poslovne partnere i savesno postupa prilikom zakljuÄŤenja ugovora,
c) da štiti komitentove interese u poslu,
d) da komitentu pruĹľi jemstvo za izvršenje komisionog posla,
e) da izvrši konaÄŤni obraÄŤun za komitenta.
I komitent preuzima komisionim ugovorom odreÄ‘ene obaveze: da komisionaru isplati proviziju za komisioni posao; da komisionaru nadoknadi potrebne i korisne troškove; da komisionaru da predujam za pokriće troškova ukoliko je to potrebno. Za potraĹľivanja prema komitentu, komisionaru pripada pravo zaloge i pravo pridrĹľaja komisione robe.
Dubinska analiza kompanije
