POSLOVNI REČNIK
Po azbučnom redu:
Društveno-ekonomska organizacija radnika. Sindikati mogu biti nezavisni (klasni) i zavisni (poslodavaÄŤki, drĹľavni ili tzv. Ĺľuti), koje neposredno formiraju poslodavci i drĹľava. S obzirom na princip organizacije, sindikati mogu biti: strukovni (u ÄŤlanstvo se primaju samo radnici odreÄ‘ene struke), industrijski (uÄŤlanjuju se svi radnici odreÄ‘ene privredne grane) i opšti (obuhvataju sve radnike, bez obzira na struku ili privrednu granu u kojoj su zaposleni). Prvi sindikati su nastali u Engleskoj tridesetih godina XIX veka, da bi se šezdesetih sindikalni pokret proširio i u SAD.
Sindikat je i oblik udruĹľivanja preduzeća u privredi, pri ÄŤemu ona zadrĹľavaju svoju proizvodnu samostalnost, ali njihove prometne operacije vrši zajedniÄŤka komercijalna agencija.
Bez ograniÄŤenja u prometu
I jedni i drugi spadaju u derivate, odnosno izvedene hartije od vrednosti (HOV). Nazivaju se izvedenim HOV pošto se kreiraju na neku drugu osnovnu aktivu, kao npr. robu, druge HOV, devize, kamatne stope ili trĹľišne indekse. Kretanje cena osnovne aktive ima direktan uticaj na visinu cena
derivata.
FjuÄŤers je terminski ugovor o kupoprodaji odreÄ‘ene aktive, po kome će se isporuka i plaćanje izvršiti u budućnosti. Visoko je standardizovan ugovor, i to u pogledu aktive kojom se trguje, isporuke i naÄŤina plaćanja, tako da je njime moguće trgovati na berzi.
Neke od odlika fjuÄŤersa su:
1) isporuka se ne vrši taÄŤno u dan, već u toku meseca;
2) njima se regularno trguje na berzi fjuÄŤersa i cene se redovno objavljuju u
dnevnoj štampi;
3) kupac i prodavac fjuÄŤersa zakljuÄŤuju posebne ugovore sa ›klirinškom kućom,
kojoj moraju da uplate propisani inicijalni depozit (marginu);
4) isporuku i plaćanje garantuje →klirinška kuća;
5) najÄŤešÄ‡e ne dolazi do stvarne isporuke, već se samo isplaćuje razli- ka u ceni, tj. prebijanje salda.
FjuÄŤersi imaju višestruki znaÄŤaj: u upravljanju rizikom, za savlaÄ‘ivanje problema u finansiranju, makroekonomske aspekte (stabilnost cena) i sl. Postoje robni i finansijski fjuÄŤersi.
Opcija daje svome vlasniku pravo da kupi ili proda odreÄ‘enu aktivu po unapred ugovorenoj (fiksnoj) ceni u odreÄ‘enom periodu vremena. Odnosi izmeÄ‘u kupca I prodavca opcije se regulišu opcionim sporazumom koji je po svojoj suštini nepotpuni ugovor, jer kupac opcije ima odreÄ‘eno pravo (da kupi ili proda specificiranu aktivu), ali ne i obavezu da to uÄŤini. U tome se sastoji osnovna razlika izmeÄ‘u opcija i fjuÄŤersa. Kod fjuÄŤersa subjekti moraju bezuslovno da izvrše svoje obaveze, a kod opcije kupac ne mora da kupi ili proda aktivu. Jedina obaveza kupca je da kupi opciju, tj. da plati opcionu premiju. Prodavac opcije dobija premiju koja ga obavezuje da izvrši ono što od njega zahteva kupac. Obim trgovanja opcijama na berzi u ÄŚikagu (Chicago Board of Exchange) prevazilazi obim trgovanja na Njujorškoj berzi akcija (New York Stock Exchange).
Opcije imaju veliki znaÄŤaj u: osiguranju od rizika (promena kamatne stope, deviznog kursa, cena ostalih HOV, trĹľišnih indeksa), analizi strukture kapitala investicijama, aktivnostima restrukturiranja itd.
U zavisnosti od tipa aktive na koju se odnose razlikujemo:
- opcije na HOV;
- devizne opcije;
- opcije na kamatnu stopu;
- opcije na trĹľišne indekse.
Poruka (ideja vodilja) koju prenosimo putem komuniciranja sa širom, ili samo sa ciljnom grupom potrošaÄŤa, uz istovremeno razvijanje sklonosti ka potrošnji upravo tog proizvoda. Karakteristika reklame je da se ona plaća I ulazi u troškove promocije u marketing mix-u. Postoje razliÄŤite teorije propaganda (reklama) i moĹľemo ih podeliti na: jake i slabe. Prva ima za cilj da privuÄŤe potrošaÄŤe da kupuju baš te proizvode, dok je druga suptilnija i više orijentisana na samo podsećanje na iste.
Ono što je znaÄŤajno jeste da reklama bude blagovremeno upućena i da je duĹľina trajanja usklaÄ‘ena sa medijem posredstvom koga se emituje. Danas se gotovo sve vrste propagande realizuju posredno tj. putem medija, pa tako imamo razliÄŤite vrste reklama:
1. reklame za novine i ÄŤasopise – pogodne su zato što novine (obiÄŤno) imaju velike tiraĹľe i stiĹľu u najudaljenije krajeve neke zemlje, dok je negativno to što se poruka mora ponavljati (da bi postigla efekat). Pogodnost je i to što postoji veliki broj specijalizovanih ÄŤasopisa i novina koje se obraćaju taÄŤno definisanoj ÄŤitalaÄŤkoj publici.
2. reklame na radiju i televiziji – radio je specifiÄŤan medij koji moĹľe biti izrazito efikasan ukoliko se pogodi prava radio stanica i tekst koji je namenjen ciljanom auditorijumu. Televizija je najpogodnije sredstvo kojim se moĹľe poruka preneti jer pored zvuka koristi i vizuelne efekte, ali problem je u vremenskoj ograniÄŤenosti kao i u ceni.
3. reklame na internetu – trenutno su u centru interesovanja; njihova osnovna prednost je u permanentnosti emitovanja na mreĹľi (internetu). Ono što je od izuzetne vaĹľnosti je da se razume kome je namenjena web prezentacija (tj. da se zna ko je ciljna grupa).
4. out-door reklame – to su spoljne reklame koje obuhvataju bilborde i druga sredstva spoljnog obeleĹľavanja objekata (zidovi zgrada, tende i drugo), kao I reklamiranje na drugim posebno ureÄ‘enim površinama i objektima
Preduzeće koje obuhvata holding kompaniju i grupu povezanih preduzeća koja uglavnom nisu konkurenti po proizvodima i trĹľištima. To su velika preduzeća koja se bave raznim, meÄ‘usobno nepovezanim privrednim aktivnostima. Konglomerati uobiÄŤajeno nastaju kroz →merdĹľere (pripajanja) i
take over-e (preuzimanja), a ekonomska opravdanost njihovog formiranje leĹľi u redukciji rizika poslovanja kroz spajanja preduzeća koja su razliÄŤita u svojim podruÄŤjima delatnosti, ÄŤime se realizuje konglomeratska diversifikacija kao strategija rasta preduzeća. Smatra se da konglomeratsko preduzeće moĹľe da ostvaruje visoku sinergijsku vrednost prevashodno na podruÄŤju upravljanja finansijama, dok je ta vrednost na podruÄŤju proizvodnje, istraĹľivanja i razvoja niska ili nikakva. Konglomerat predstavlja pre svega potencijalnog investitora →kapitala, a manje isporuÄŤioca novih tehniÄŤko-tehnoloških rešenja.
Zbog svoje geografske i proizvodne disperzije i veliÄŤine, mogu da onemoguće dejstvo trĹľišta i neutrališu dejstvo antimonopolskih zakona.
NeĹľeljena poruka
Imenik
Jedna od mera vrednosti i rezultata poslovanja firme, koja se sastoji od neto prihoda posle oporezivanja, uvećanog za neopipljive rashode u odnosu na prihode, kao što su amortizacija i nadoknade za trošenje prirodnih bogatstava (nafta). Cash flow se obiÄŤno iskazuje u monetarnim jedinicama po deonici. U našoj literaturi cash flow se naziva novÄŤani tok.
Posao bez punog radnog vremena, koji zapravo podrazumeva neku vrstu plaćene prakse za studente, a koja se odvija pod nadzorom zaposlenih u firmi koju je izabrao student. Intrnšip ÄŤesto sluĹľi studentima za istraĹľivaÄŤki rad u okviru pisanja diplomskih radova ili magistarske teze.
NajÄŤešÄ‡e se definiše kao jedna vrsta poslovnog aranĹľmana gde proizvoÄ‘aÄŤ ili distributer proizvoda (usluga) daje pravo lokalnom distributeru da samostalno vrši prodaju prema standardizovanoj poslovnoj proceduri. ZnaÄŤi, franšizing je metod poslovanja, gde franšizer (lice koje nudi robu ili uslugu na franšizu) obezbeÄ‘uje prenošenje licence kupcu franšize da distribuira njegovu robu, bilo da je reÄŤ o maloprodaji ili veleprodaji. Kod franšizinga preduzetnik sa mnogo manje poslovnog rizika zapoÄŤinje posao, obzirom da je reÄŤ o razvijenom poslu, u koji se on ukljuÄŤuje. Povoljna okolnost je što se u ovom sluÄŤaju koristi već razraÄ‘ena poslovna ideja, ime firme, steÄŤeni imidĹľ firme, znanje i iskustvo koje franšizer daje na uslugu preduzeću a ono mu zato plaća nadoknadu. Ova nadoknada se franšizeru moĹľe plaćati nedeljno ilimeseÄŤno, i obiÄŤno se obraÄŤunava kao procenat od ostvarenog prometa roba iliusluga, a ne od profita i obiÄŤno varira i kreće se od 2 do 20%. DuĹľina ugovora o franšizi ide od jedne do dvadeset pet godina (pa i više). Pored prednosti, ovaj vid obavljanja poslovnih aktivnosti ispoljava i izvesne nedostatke: ograniÄŤena jesloboda kod kupovine franšize, ograniÄŤena je prodaja franšize i dr.
Perspektive ovog sistema su izuzetno velike. Poslednjih godina franšizingnastavlja svoj rast u pogledu zaposlenih, asortimana proizvoda koji se nude naprodaju i ujedno predstavlja jednu od najboljih mogućnosti za poboljšanje konkurentske sposobnosti u odnosu na velike kompanije. Jedan od najboljih primera u svetu u ovom domenu je Benetton, koji je prisutan u preko 80 zemalja sveta.
Zlostavljanje na radnom mestu
Nit vodilja
Pisane isprave ÄŤiji zakoniti imalac moĹľe ostvariti neko subjektivno graÄ‘ansko pravo oznaÄŤeno na hartiji. Zakoniti imalac hartije je lice koje je kao imalac prava oznaÄŤeno na samoj hartiji, odnosno na koje je hartija preneta, dok je obavezno lice izdavalac hartije. Kod hartija od vrednosti postoje dva prava – pravo na hartiji (pravo svojine ili pravo zaloge koje za svoj objekt ima hartiju kao telesnu pokretnu stvar) i pravo iz hartije (po svojoj pravnoj prirodi to je stvarno, obligaciono ili ÄŤlansko pravo).
Hartije od vrednosti mogu biti stvarno-pravne (sadrĹľe neko stvarno pravo na pokretne ili nepokretne stvari), obligaciono-pravne (sadrĹľe neko obligaciono pravo, koje po pravilu glasi na sumu novca; to mogu biti: menica, obveznica, ÄŤek, kreditno pismo) i hartije s pravom uÄŤešÄ‡a (sadrĹľe odreÄ‘ena ÄŤlanska prava imaoca i pravo uÄŤešÄ‡a u dobiti društva; to je akcija).
Prema naÄŤinu kako se imalac hartije od vrednosti legitimiše pri ostvarenju prava iz hartije, i kako se prenose, hartije od vrednosti mogu biti: hartije na donosioca (prenose se predajom; npr. – lutrijski loz), hartije na ime (imalac je oznaÄŤen na samoj hartiji; npr. – obveznica) i hartije po naredbi (prvi imalac je oznaÄŤen na samoj hartiji; prenose se indosamentom, pismenom klauzulom koja se stavlja na
poleđinu hartije).
LeĹľerno
Zalogajčići
