POSLOVNI REČNIK
Po azbučnom redu:
Dvostrani finansijski izveštaj koji daje pregled → aktive i → pasive. Aktiva predstavlja sredstva a pasiva izvore sredstava, što automatski znaÄŤi da strane bilansa moraju da budu u ravnoteĹľi, jer zapravo prikazuju jednu istu stvar sa dva aspekta.
Brzi pregled sadrĹľaja
Svaki vid ekonomske aktivnosti koji nije u zakonski regulisanim ekonomskim tokovima. Siva ekonomija podrazumeva neprijavljivanje delatnosti odgovornom državnom resoru, čime se izbegava plaćanje poreza I samim tim čini krivično delo.
Lični pomoćnik
Lovac na talente
Receptivne/inicijativne agencije
OdreÄ‘eni iznos novca koji jedna stranka daje drugoj radi zakljuÄŤenja ugovora, kao i radi obezbeÄ‘enja njegovog izvršenja. Subjekat koji daje kaparu ÄŤini to da bi pokazao drugoj stranci da će zakljuÄŤiti ugovor ili izvršiti svoju obavezu iz ugovora.
Usmeren na kupca
Telo za ostvarivanje kontrolne funkcije u društvima kapitala. Osim drugih modaliteta ostvarivanja ove funkcije, poput revizora, unutrašnje kontrole, kontrolora knjiga, eksperta manjine po kapitalu i sliÄŤno, vlasnici društava kapitala preko svoje skupštine (izuzev predstavnika zaposlenih, koji se
biraju na naÄŤin utvrÄ‘en kolektivnim ugovorom) mogu imenovati i poseban organ – nadzorni odbor. Sva relevantna pitanja bitna za rad nadzornog odbora reguliš se ili samim zakonom ili statutom i poslovnikom o radu (moĹľe i kombinovano što je i najÄŤešÄ‡i sluÄŤaj). Nadzorni odbor, po pravilu: vrši nadzor nad radom uprave društva kapitala i izvršnog odbora direktora, pregleda periodiÄŤne i godišnje obraÄŤune i utvrÄ‘uje da li su sastavljeni u skladu sa propisima, pregleda i usvaja izveštaje ovlašÄ‡enih revizora, utvrÄ‘uje da li se poslovne knjige i druga dokumenta društva vode uredno i u skladu sa propisima, a moĹľe ih dati i na veštaÄŤenje; pregleda izveštaje koji se podnose skupštini o poslovanju, bilansima I poslovnoj politici preduzeća; pregleda predloge za raspodelu dobiti; donosi poslovnik o svom radu. Osim ovog opšteg delokruga, nadzorni odbor moĹľe imati i specijalni delokrug: sazivanje skupštine pod odreÄ‘enim uslovima, uÄŤestvovanje u radu skupštine, davanje predloga za dnevni red skupštine, zastupanje društva u sporu protiv uprave društva i sliÄŤno. ÄŚlanovi nadzornog odbora mogu biti opozvani na isti naÄŤin na koji su birani. S druge strane, pitanje imovinske odgovornosti ÄŤlanova nadzornog odbora za štetu koju svojim ÄŤinjenjem ili neÄŤinjenjem prouzrokuju društvu kapitala, ÄŤak i ako je u odreÄ‘enoj meri u zakonodavstvu i regulisano, u praksi ostaje priliÄŤno nedefinisan i retko primenjiv oblik odgovornosti.’
Je kratkoročna hartija od vrednosti - instrument duga koju emituju preduzeća radi prikupljanja novčanih sredstava za finansiranje svog poslovanja. Reč je o instrumentu duga koji se prodaje uz diskont, tj. vrsti kratkoročne obveznice bez kupona.
Komercijalni zapisi spadaju u red hartija od vrednosti koje nisu garantovane ili osigurane. Sigurnost njihove naplate poÄŤiva na visokom bonitetu emitenata, koji su obiÄŤno uspešna, poznata i velika preduzeća. Osnovni razlog emisije i korišÄ‡enja komercijalnih zapisa se sastoji u prednosti brĹľeg prikupljanja slobodnih sredstava. Emisijom ovih hartija emitent moĹľe brĹľe doći do Ĺľeljenih kratkoroÄŤnih sredstava za finansiranje poslovanja nego da uzima bankarske kredite.
Jula 1944. god. odrĹľana je monetarna i finansijska konferencija u Breton-Vudsu, uz uÄŤešÄ‡e 44 zemlje, i tada je odluÄŤeno da se osnuju MeÄ‘unarodni monetarni fond (IMF) i MeÄ‘unarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD). Banka je poÄŤela sa radom 26. juna 1946. Pod okriljem IBRD formirane su kasnije još tri finansijske institucije: MeÄ‘unarodna finansijska korporacija (IFC), MeÄ‘unarodno udruĹľenje za razvoj (IDA), I Multilateralne agencije za garantovanje investicija (MIGA). Za IBRD i IDA koristi se ÄŤesto zajedniÄŤki naziv Svetska banka, dok se pod Grupom Svetske banke
podrazumevaju sve ÄŤetiri institucije: IBRD, IDA, IFC i MIGA.
Od 1947. IBRD je dobila status specijalizovane agencije OUN. Osnovni cilj banke je da obezbedi finansiranje onih projekata koji su znaÄŤajni za nacionalnu privredu, a za koje nije zainteresovan privredni kapital, jer nisu neposredno profitonosni, pošto su potrebni veći iznosi za ulaganje i prisutan je veći rizik. Banka ne konkuriše privatnom kapitalu, već stvara povoljne uslove za njegov plasman. U prvim posleratnim godinama paĹľnja se posvećivala obnovi privreda ratom razorenih zemalja, a kada je poÄŤeo da funkcioniše Maršalov plan, Banka se više okrenula finansiranju nerazvijenih zemalja.
PoÄŤetkom 1996. Banka je imala 181 zemlju ÄŤlanicu, koje su morale biti ÄŤlanice i IMF-a. Banka je organizovana u vidu akcionarskog društva. Najveći uticaj na politiku i poslovanje IBRD ima vlada SAD. Amerikanci imaju svog predstavnika na mestu predsednika Banke, kao I veliki broj kadrova u aparatu. Organi Banke su Odbor guvernera, Odbor izvršnih direktora i predsednik. Sredstva Banke potiÄŤu iz ÄŤetiri osnovna izvora: uplaćenog dela kvota zemalja ÄŤlanica, zaduĹľivanja na meÄ‘unarodnom finansijskom trĹľištu, povraćaja ranije datih kredita i ostvarenog dohotka. Svetska banka odobrava zajmove, prvenstveno za finansiranje konkretnih projekata, a reÄ‘e za opšterazvojne potrebe. Sada su zajmovi IBRD usmereni prvenstveno na razvijenije meÄ‘u zemljama u razvoju.
Grupacije individualnih investitora kao i penzioni fondovi i osiguravajuće kompanije. Osiguravajuće kompanije I penzioni fondovi su institucije koje imaju relativno redovan priliv kako srednjoroÄŤnih tako i dugoroÄŤnih sredstava ÄŤije se izdavanje relativno lako moĹľe anticipirati savremenim matematiÄŤko-statistiÄŤkim metodama. Njihova je glavna karakteristika da tako prikupljena sredstva plasiraju u kupovinu dugoroÄŤnih hartija od vrednosti (na ›trĹľište kapitala), za razliku od poslovih banaka koje preferiraju kratkoroÄŤne hartije od vrednosti tj. ›trĹľište novca. Institucionalni investitori (penzioni fondovi i osiguravajuće kompanije) ulaĹľu sredstva u ›akcije i obveznice
(znači na dugi rok) kako bi dobili i veće kapitalne dobitke. Za razliku od prethodna dva vida institucionalnih investitora investicioni fond je nedepozitnog karaktera ali ima ogroman značaj u mobilizaciji kapitala od sirokog kruga ljudi kao i u jačanju konkurencije.
Pod aukcijom se podrazumeva javna prodaja izloĹľene robe putem nadmetanja (licitacije) kupaca. Na aukcijama se prodaju:
1) robe nestandardnog kvaliteta, koje se stoga ne mogu prodavati na berzi, a potrebno je da se obezbedi njihov promet u velikim koliÄŤinama; takve robe su vuna, koĹľa, krzno i sl.;
2) lako kvarljive robe, pretežno prehrambene, koje je potrebno prodavati brzo, obično u lukama istovara, (na primer spadaju sveže voće i povrće);
3) retki umetniÄŤki i drugi skupoceni predmeti (npr. antikviteti), retke i skupocene Ĺľivotinje (punokrvni trkaÄŤki konji) i sl.;
4) stvari koje se prodaju po sili zakona: oduzete na carinarnici, imovina (prilikom prisilne naplate duga).
Prodaju na aukciji moĹľe vršiti sam vlasnik, ili ÄŤešÄ‡e struÄŤno lice - aukcionar.
Zainteresovanim kupcima aukcionar pre aukcije pokazuje robu, a za vreme aukcije roba je izloĹľena pred kupcima. Prodaja se vrši onom kupcu koji ponudi najvišu cenu. Nadmetanje moĹľe ići:
1) od startne cene naviše, podizanjem cena;
2) od startne cene naniĹľe, spuštanjem cena (holandska aukcija).
Sistemom aukcije se mogu prodavati i hartije od vrednosti.
Analiza troškova i koristi
ReÄŤ "vauÄŤer" je nastala od engleske reÄŤi ''vouch'', što znaÄŤi garantovati, jemÄŤiti, odnosno od reÄŤi ''voucher'', što znaÄŤi garant, jemac, svedok. VauÄŤer je priznanica, pismena isprava koja sluĹľi kao dokaz da je jedan subject uplatio drugom subjektu odreÄ‘eni iznos na ime duga.
Vaučer (u procesu privatizacije) predstavlja i hartiju od vrednosti za kupovinu akcija preduzeća. Vaučer glasi na određeni iznos i stiče se po raznim osnovama: na osnovu godina radnog staža, na osnovu uplate sa popustom, itd.Vaučer (u turizmu) predstavlja ispravu koju izdaje turistička agencija (kao trasant)
kojom se ona obavezuje da će davaocu usluga (kao trasatu) platiti usluge koje budu pružene donosiocu vaučera (kao remitenta). U ovom slučaju, vaučer ne predstavlja hartiju od vrednosti, jer u samom turističkom vaučeru nije inkorporirano pravo turiste na uslugu, pa kao takva nije prenosiva na drugo lice.
