upišite se besplatno u bazu pravnih lica

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z
Bug:

Greška u programu


Brand equity:

TrĹľišna vrednost marke


Change management:

Upravljanje promenama


E-mail:

Elektronska pošta


Team building:

Razvoj tima


Bonifikacija (premija, bonus):

PosredniÄŤka provizija koja se plaća bankama na ime plasmana novoemitovanih hartija od vrednosti kod stanovništva. Plaća se, po pravilu, samo onda ako su hartije od vrednosti preuzete radi fiksnog investiranja, zbog ÄŤega se za njihovu dalju prodaju odreÄ‘uje rok. Stalni emitenti (banke koje izdaju zaloĹľnice, hipotekarne banke) zakljuÄŤuju s bankama koje plasiraju hartije od vrednosti sporazum o bonifikacijama. Ako se u predviÄ‘enom roku bonificirana hartija od vrednosti vrati emitentu, onda se bonifikacija mora u celosti ili delimiÄŤno vratiti. Visina bonifikacije zavisi od duĹľnika (javni sektor, industrija, banke itd.), od trĹľišne situacije (period visokih ili niskih kamatnih stopa) ili, eventualno, od roka na koji je hartija od vrednosti izdata. VaĹľno je takoÄ‘e, ko je posrednik u plasmanu hartija od vrednosti (banke, štedionice) kao i gde se plasiraju (institucije, stanovništvo).


Screensaver:

Zaštita ekrana


Uploadovanje:

Postavljanje


Pablik rilejšn (engl. Public relation):

Svi oblici neplaćenog I nepersonalnog obraćanja okruĹľenju, pomoću medija masovnog komuniciranja kao što su televizija, radio, novine i drugi. Osnovni cilj je sticanje poverenja javnosti.


After work party:

Zabava posle posla


Kliring:

Zemlje koje imaju nekonvertibilnu valutu i jaÄŤu deviznu kontrolu meÄ‘unarodna plaćanja ÄŤesto vrše putem kliringa. Klirinškim sporazumom se plaća izmeÄ‘u dve ili više zemalja, a plaćanja se obavljaju preko klirinških raÄŤuna, koji se vode kod nacionalnih centralnih banaka. Tako uvoznici uplaćuju odgovarajući iznos nacionalne valute, a izvoznici sa istog raÄŤuna naplaćuju svoju robu u nacionalnoj valuti. Preko dogovorene nacionalne valute vrši se meÄ‘udrĹľavni obraÄŤun dugovanja i potraĹľivanja. Klirinškim sporazumima se predviÄ‘a iznos tzv. manipulativnog kredita, odnosno granica do koje dugovanja jedne strane mogu nadmašiti njena potraĹľivanja. Sastavni deo klirinških sporazuma su i robne liste kojima zemlje uÄŤesnice sporazuma utvrÄ‘uju obim i strukturu meÄ‘usobne razmene u toku obraÄŤunskog perioda.


OPEC:

1960. godine u Bagdadu pet zemalja - Saudijska Arabija, Iran, Irak, Kuvajt i Venecuela, formiraju MeÄ‘unarodnu organizaciju zemalja izvoznica nafte - OPEC. Do 1975. godine ovoj organizaciji se prikljuÄŤuju sledeće zemlje: Katar - 1961.godine, Indonezija i Libija - 1962. godine, Ujedinjeni Arapski Emirati - 1967. godine, AlĹľir - 1969. godine, Nigerija - 1971. godine, Ekvador - 1973. godine i Gabon 9175. godine. Na ovih 13 zemalja otpadalo je 1970. godine oko 54% svetske proizvodnje i oko 85% svetskog izvoza nefte. Ova organizacija je osnovana iz razloga što su velike transnacionalne kompanije (popularno nazvane "Sedam sestara") drĹľale monopol nad svetskom proizvodnjom, transportom, preradom i trgovinom nafte i što su bezobzirno eksploatisale naftna leĹľišta, a sa druge strane su drĹľale nisku cenu nafte.

Posle drugog nafnog šoka cene su poÄŤele da padaju zato što nije postojalo jedinstvo unutar OPEC, izbio je rat izmeÄ‘u Irana i Iraka, zemlje ÄŤlanice se nisu dogovarale oko nivoa proizvodnje već su proizvodile i više nego što bi trebale ÄŤime se povećavala ponuda i obarala cena, razvijene zemlje su poÄŤele da se okreću drugim izvorima energije (nuklearna energija npr.), pronalaĹľenje nefte van OPEC u Severnom moru, bivšem SSSR-u, Meksiku, Kini, Indiji, itd. Zbog svega ovoga, 1991. godine u Parizu je odrĹľana MeÄ‘unarodna konferencija o nafti na kojoj je, više nego bilo kada ranije, bio prisutan duh spremnosti na saradnju i koordinaciju mera i aktivnosti svih najvećih aktera na svetskom energetskom sektoru.


Depozit:

Ulaganje novÄŤanih sredstava (tj. sama novÄŤana sredstva) na raÄŤunu kod banaka ili štedionica. UlagaÄŤ novÄŤanih sredstava naziva se deponent, a organizacija kod koje se sredstva ulaĹľu depozitar.
S obzirom na pravo raspolaganja ovim sredstvima od strane ulagaÄŤa depoziti mogu da budu po viÄ‘enju i oroÄŤeni depoziti. Depoziti po viÄ‘enju mogu se podići sa raÄŤuna kod banaka u svako doba i njima se moĹľe raspolagati kao i gotovim novcem. OroÄŤeni depoziti mogu se podići sa raÄŤuna kod banke tek po isteku ugovorenog roka. Na depozit ulagaÄŤi najÄŤešÄ‡e dobijaju kamatu od banaka i to na depozit po viÄ‘enju niĹľu (na Ĺľiro-raÄŤun nultu kamatnu stopu), a na oroÄŤene depozite višu kamatnu stopu, što je stimulacija deponenata za oroÄŤavanje depozita.]


Poreski sistem:

Skup svih poreza koji se naplaćuju u jednoj drĹľavi radi njenog funkcionisanja u sprovoÄ‘enju aktuelnih politika. Postoji više vrsta poreza, posrednih i neposrednih, proporcionalnih, progresivnih i degresivnih. ZajedniÄŤki zadaci su obezbeÄ‘enje robno-novÄŤane ravnoteĹľe i raspodela mase poreza na obveznike. Kod porezivanja utvrÄ‘uje se propisivanje obveznika, utvrÄ‘ivanje osnovice, utvrÄ‘ivanje poreske stope i izraÄŤunavanje poreza primenom date stope na utvrÄ‘enu osnovicu. Poreskom osnovicom se uoÄŤava stepen ravnomernosti.


Venture fond:

RiziÄŤni fond


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Otkup automobila Beograd

Selidbe Beograd

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci Direktorijum

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije
Turističke destinacije



VREMENSKA PROGNOZA
Trenutna temperatura:


Prognoza za 5 dana