upišite se besplatno u bazu pravnih lica

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z
Switch:

Plaćanje preko posrednika iz treće zemlje


Outsoursiranje:

AngaĹľovanje spoljnih struÄŤnjaka na nekom projektu


Selfservice:

SamoposluĹľivanje


Bankarska garancija:

Ugovor kojim se banka obavezuje da će primaocu garancije (poveriocu iz osnovnog ugovora) isplatiti odreÄ‘enu sumu novca ukoliko odreÄ‘eno treće lice (originalni duĹľnik) ne ispuni svoje obaveze o roku dospelosti. Ugovor o garanciji uvek nastaje u vezi sa nekim drugim osnovnim ugovorom (o kreditu, o prodaji i sliÄŤno). U tim osnovnim ugovorima se duĹľnik obavezuje da će poveriocu pribaviti garanciju odreÄ‘ene banke, kojom će se ona obavezati da isplati odreÄ‘enu sumu ukoliko on (duĹľnik) ne izvrši svoju obavezu.


R&D:

IstraĹľivanje i razvoj


Equity manager:

Rukovodilac kapitala


Headquarter:

Komandno mesto


Obračunski bilans:

Bilans meÄ‘unarodne aktive i pasive. Pokazuje stanje dugova i potraĹľivanja zemlje u odnosima sa ostalim svetom u odreÄ‘enom vremenskom momentu. Saldo obraÄŤunskog bilansa je zbir godišnjih salda tekućeg dela platnog bilansa. Pokazuje stepen zaduĹľenosti jedne zemlje.


Web master:

Urednik Internet stranice


Centralna banka:

U savremenoj trĹľišnoj privredi centralna banka je vodeća ustanova kreditno - monetarnog sistema, ÄŤije su funkcije da osigura nesmetano funkcionisanje bankarsko - finansijskog sistema i da vodi monetarnu politiku, to jest kontroliše koliÄŤinu novca u opticaju u funkciji osiguranja niske stope inflacije bez izazivanja visoke nezaposlenosti. Centralna banka je u svim monetarnim sistemima u svetu i dalje zadrĹľala ranije steÄŤeno monopolsko pravo da vrši kreiranje primarnog novca (štampanje novÄŤanica i kovanje novÄŤića).

Guvernere centralne banke postavlja parlament, tj. vlada, pa samim tim ona I kontroliše njen rad. Ipak je sve širi krug onih koji veruju da je stabilna moneta (nacionalna novÄŤana jedinica) baza uspešne ekonomije i da se (zlo)upotreba monetarne politike (za finansiranje budĹľetskog deficita, smanjenje
nezaposlenosti i sl.) moĹľe spreÄŤiti samo nezavisnošÄ‡u monetarne vlasti (centralne banke) od izvršne (vlade).


Chain of supply:

Lanac nabavke


Institucionalni investicioni fondovi:

Grupacije individualnih investitora kao i penzioni fondovi i osiguravajuće kompanije. Osiguravajuće kompanije I penzioni fondovi su institucije koje imaju relativno redovan priliv kako srednjoroÄŤnih tako i dugoroÄŤnih sredstava ÄŤije se izdavanje relativno lako moĹľe anticipirati savremenim matematiÄŤko-statistiÄŤkim metodama. Njihova je glavna karakteristika da tako prikupljena sredstva plasiraju u kupovinu dugoroÄŤnih hartija od vrednosti (na ›trĹľište kapitala), za razliku od poslovih banaka koje preferiraju kratkoroÄŤne hartije od vrednosti tj. ›trĹľište novca. Institucionalni investitori (penzioni fondovi i osiguravajuće kompanije) ulaĹľu sredstva u ›akcije i obveznice
(znači na dugi rok) kako bi dobili i veće kapitalne dobitke. Za razliku od prethodna dva vida institucionalnih investitora investicioni fond je nedepozitnog karaktera ali ima ogroman značaj u mobilizaciji kapitala od sirokog kruga ljudi kao i u jačanju konkurencije.


OPEC:

1960. godine u Bagdadu pet zemalja - Saudijska Arabija, Iran, Irak, Kuvajt i Venecuela, formiraju MeÄ‘unarodnu organizaciju zemalja izvoznica nafte - OPEC. Do 1975. godine ovoj organizaciji se prikljuÄŤuju sledeće zemlje: Katar - 1961.godine, Indonezija i Libija - 1962. godine, Ujedinjeni Arapski Emirati - 1967. godine, AlĹľir - 1969. godine, Nigerija - 1971. godine, Ekvador - 1973. godine i Gabon 9175. godine. Na ovih 13 zemalja otpadalo je 1970. godine oko 54% svetske proizvodnje i oko 85% svetskog izvoza nefte. Ova organizacija je osnovana iz razloga što su velike transnacionalne kompanije (popularno nazvane "Sedam sestara") drĹľale monopol nad svetskom proizvodnjom, transportom, preradom i trgovinom nafte i što su bezobzirno eksploatisale naftna leĹľišta, a sa druge strane su drĹľale nisku cenu nafte.

Posle drugog nafnog šoka cene su poÄŤele da padaju zato što nije postojalo jedinstvo unutar OPEC, izbio je rat izmeÄ‘u Irana i Iraka, zemlje ÄŤlanice se nisu dogovarale oko nivoa proizvodnje već su proizvodile i više nego što bi trebale ÄŤime se povećavala ponuda i obarala cena, razvijene zemlje su poÄŤele da se okreću drugim izvorima energije (nuklearna energija npr.), pronalaĹľenje nefte van OPEC u Severnom moru, bivšem SSSR-u, Meksiku, Kini, Indiji, itd. Zbog svega ovoga, 1991. godine u Parizu je odrĹľana MeÄ‘unarodna konferencija o nafti na kojoj je, više nego bilo kada ranije, bio prisutan duh spremnosti na saradnju i koordinaciju mera i aktivnosti svih najvećih aktera na svetskom energetskom sektoru.


Of Å¡or poslovanje (engl. Off-shore):

U ekonomskoj terminologiji oznaÄŤava naÄŤin poslovanja koji je danas u svetu (pa i kod nas) sve više prisutan. To je tendencija registrovanja kompanija u zemljama koje su najprivlaÄŤnije u fiskalnom smislu (tj. zemljama sa niskim ili bez ikakvih poreskih opterećenja), jer
se odavno uoÄŤilo "pogubno"dejstvo poreza na poslovanje. Pored adekvatnog (niskog) poreskog opterećenja, da bi se uÄŤinila još više privlaÄŤnom, jedna zemlja ukida bilo kakvu deviznu kontrolu i druga ograniÄŤenja od strane centralne banke.
Drugim reÄŤima, to bi praktiÄŤno znaÄŤilo poslovanje bez ikakve kontrole i obaveze podnošenja raÄŤunovodstvenih izveštaja na uvid. Osim toga, drĹľava mora garantovati imovinu firmi, poslovni status kao i politiÄŤku stabilnost. Da bi se jedna kompanija mogla voditi kao off-shore kompanija ona mora: da je u vlasništvu stranih drĹľavljana, da celokupan profit realizuje iz poslovanja sa stranim kompanijama (van teritorije drĹľave u kojoj je firma osnovana) i da kapital dolazi spolja tj. da se iz inostranih izvora finansira
poslovanje firme. Koliko je ovo postao unosan biznis, govori nam ÄŤinjenica da se danas off-shore zone nalaze na svim meridijanima (Kipar, Lihtenštajn, ostrvo Man, Zapadna Samoa, Hong Kong, Liberija, Sejšilska ostrva, Bahami, Kajmanska ostrva…). Sve ove of šor zone moĹľemo podeliti prema pogodnostima koje pruĹľaju kompanijama. Tako imamo dva modela: niski porezi na profit ostvaren
poslovanjem sa inostranstvom i potpuno odsustvo poreza uz plaćanje taksi pri registrovanju kompanije.
Kao primer za prvi model moĹľe nam posluĹľiti Kipar. DrĹľava koja se nalazi na "raskrsnici puteva" pored pogodnog geografskog poloĹľaja ima i vrlo stimulativan fiskalni sistem za otvaranje of šor kompanija. Ukoliko osnujete kompaniju na Kipru imaćete obavezu da plaćate porez od 4,25% na profit koji ste ostvarili u poslovanju sa inostranstvom. Ne postoji devizna kontrola kao ni dvostruko oporezivanje (dividende ne podleĹľu oporezivanju). Takodje postoji mnoštvo of šor zona koje favorizuju drugi model i jedna od tih su i Bahami. Na Bahamima moĹľete osnovati firmu uz plaćanje takse i to su vam svi troškovi. Bez ikakve kontrole, imate potpunu slobodu u transferisanju kapitala sa kraja na kraj sveta.

Ono što se propisuje to je da ne smete poslovati sa domaćim kompanijama i ne smete posedovati nekretnine. Postoje limiti i što se tiÄŤe delatnosti kojima se stranci ne mogu baviti: bankarstvo, osiguranje i reosiguranje,


Prestrukturiranje:

Obuhvata tri nivoa: nivo privrede, nivo grane i nivo preduzeća. Na nivou privrede vrše se promene u strukturi privrednih grana (npr. promena odnosa izmeÄ‘u industrije i usluĹľnih delatnosti). Drugi nivo se odnosi na pojedine privredne grane i podrazumeva prelazak firmi iz npr. teške u elektroindustriju. Prestrukturiranje na nivou preduzeća ima ÄŤetiri dimenzije: promene u strukturi proizvodnje, investicija, zaposlenosti i interne organizacije.


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Otkup automobila Beograd

Selidbe Beograd

Otkup automobila

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci Direktorijum

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije
Turističke destinacije



VREMENSKA PROGNOZA
Trenutna temperatura:


Prognoza za 5 dana