POSLOVNI REČNIK
Po azbučnom redu:
Berza sa najvećom vrednošÄ‡u ostvarenog prometa na svetu. Osnovana je 1792. god. U blizini Wall Street-a i to ugovorom o meÄ‘usobnoj trgovini po fiksnim provizijama (što je vaĹľilo do 1975.god.) izmeÄ‘u tadašnjih trgovaca (preteÄŤa današnjih brokera i dilera). Na NYSE se kotiraju akcije najuspešnijih kompanija (tzv. Blue chip akcije) sa impozantnom tradicijom. Broj kotiranih akcija je oko 1600, a dnevni promet iznosi 200 miliona akcija. Berza se sastoji od glavne sobe (main room) gde se trguje blue chip akcijama i plave sobe (blue room) gde se trguje obveznicama i akcijama ÄŤiji promet nije baš intenzivan. Sinonim za ovu berzu je big board.
Konferencijski poziv
Godina koju preduzeća i druge privredne i vanprivredne organizacije koriste u raÄŤunovodstvene svrhe. Predstavlja iseÄŤak iz poslovnog Ĺľivota preduzeća na kraju koga ono zvaniÄŤno objavljuje i predaje poslovnom organu završni raÄŤun (bilans stanja, bilans uspeha, bilans novÄŤanih tokova, aneks i izveštaj o poslovanju). ObiÄŤno se podudara sa kalendarskom godinom, mada ima i izuzetaka. Na primer, u Velikoj Britaniji traje od 05.04. do 04.04. naredne godine, a u Sjedinjenim AmeriÄŤkim DrĹľavama od 01.10. do 30.09.
Urediti
Lanac nabavke
Predvodnici trenda
Kancelarija
MenadĹľer zaduĹľen za kljuÄŤne klijente
Banka ÄŤija je delatnost odobravanje dugoroÄŤnih zajmova investicionog karaktera. Potrebna sredstva za svoj rad one pribavljaju od ostvarene akumulacije ili izdavanjem vlastitih obveznica. Izraziti predstavnik ove vrste banaka je hipotekarna banka, koja svoja sredstva pribavlja izdavanjem zaloĹľnica. Vrste investicionih banaka: finansijske banke, industrijske banke, razne bankarske ustanove za dugoroÄŤno kreditiranje, holding kompanije. Za razliku od depozitivnih banaka, nemaju filijala ili ih imaju vrlo malo. Investicione banke mogu biti univerzalne i specijalizovane (npr. samo za iznošenje kompanija na listing berzi).
DrĹľavna ustanova koja raspolaĹľe svim podacima o zemljištu, nepokretnim objektima, geografskim, privrednim i saobraćajnim sredstvima, koja sluĹľe za razrez poreza i izradu privrednih i urbanih planova.
Pravo radnika na određenu sumu novca u slučaju prestanka radnog odnosa po osnovu otkaza, koji je dobio od poslodavca, pri čemu radnik mora da ispunjava određene uslove.
I jedni i drugi spadaju u derivate, odnosno izvedene hartije od vrednosti (HOV). Nazivaju se izvedenim HOV pošto se kreiraju na neku drugu osnovnu aktivu, kao npr. robu, druge HOV, devize, kamatne stope ili trĹľišne indekse. Kretanje cena osnovne aktive ima direktan uticaj na visinu cena
derivata.
FjuÄŤers je terminski ugovor o kupoprodaji odreÄ‘ene aktive, po kome će se isporuka i plaćanje izvršiti u budućnosti. Visoko je standardizovan ugovor, i to u pogledu aktive kojom se trguje, isporuke i naÄŤina plaćanja, tako da je njime moguće trgovati na berzi.
Neke od odlika fjuÄŤersa su:
1) isporuka se ne vrši taÄŤno u dan, već u toku meseca;
2) njima se regularno trguje na berzi fjuÄŤersa i cene se redovno objavljuju u
dnevnoj štampi;
3) kupac i prodavac fjuÄŤersa zakljuÄŤuju posebne ugovore sa ›klirinškom kućom,
kojoj moraju da uplate propisani inicijalni depozit (marginu);
4) isporuku i plaćanje garantuje →klirinška kuća;
5) najÄŤešÄ‡e ne dolazi do stvarne isporuke, već se samo isplaćuje razli- ka u ceni, tj. prebijanje salda.
FjuÄŤersi imaju višestruki znaÄŤaj: u upravljanju rizikom, za savlaÄ‘ivanje problema u finansiranju, makroekonomske aspekte (stabilnost cena) i sl. Postoje robni i finansijski fjuÄŤersi.
Opcija daje svome vlasniku pravo da kupi ili proda odreÄ‘enu aktivu po unapred ugovorenoj (fiksnoj) ceni u odreÄ‘enom periodu vremena. Odnosi izmeÄ‘u kupca I prodavca opcije se regulišu opcionim sporazumom koji je po svojoj suštini nepotpuni ugovor, jer kupac opcije ima odreÄ‘eno pravo (da kupi ili proda specificiranu aktivu), ali ne i obavezu da to uÄŤini. U tome se sastoji osnovna razlika izmeÄ‘u opcija i fjuÄŤersa. Kod fjuÄŤersa subjekti moraju bezuslovno da izvrše svoje obaveze, a kod opcije kupac ne mora da kupi ili proda aktivu. Jedina obaveza kupca je da kupi opciju, tj. da plati opcionu premiju. Prodavac opcije dobija premiju koja ga obavezuje da izvrši ono što od njega zahteva kupac. Obim trgovanja opcijama na berzi u ÄŚikagu (Chicago Board of Exchange) prevazilazi obim trgovanja na Njujorškoj berzi akcija (New York Stock Exchange).
Opcije imaju veliki znaÄŤaj u: osiguranju od rizika (promena kamatne stope, deviznog kursa, cena ostalih HOV, trĹľišnih indeksa), analizi strukture kapitala investicijama, aktivnostima restrukturiranja itd.
U zavisnosti od tipa aktive na koju se odnose razlikujemo:
- opcije na HOV;
- devizne opcije;
- opcije na kamatnu stopu;
- opcije na trĹľišne indekse.
Sva ljudska bića od rođenja do smrti, i kao takva su subject prava.
Su poslovi oplemenjivanja, dorade i proizvodnje finalnih proizvoda u inostranstvu. Oplemenjivanje podrazumeva industrijsku preradu koja rezultira dobijanjem novog kvaliteta kao i popravke trajnih potrošnih dobara itd. Dorada podrazumeva industrijsku doradu pri ÄŤemu se ne menja osnovno svojstvo robe, već se mehaniÄŤkim, hemijskim i drugim procesima poboljšava njen kvalitet. Roba koja je predmet oplemenjivanja prijavljuje se kao privremeni uvoz. Motiv firme koja vrši lon - posao jeste korišÄ‡enje slobodnih kapaciteta koji omogućuju da se ostvari devizni priliv i razbijanje troškova amortizacije.
Povuci i spusti
