upišite se besplatno u bazu pravnih lica

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z
Diversifikacija:

Proces u kome preduzeće ukljuÄŤuje u svoj proizvodni program proizvode i usluge koji se po tehnološkoj osnovi, trĹľišnoj nameni i naÄŤinu prodaje meÄ‘usobno razlikuju. Diverzifikacija moĹľe biti:
a) horizontalna – u proizvodni program ulaze proizvodi koji se meÄ‘usobno razlikuju po tehnološkoj osnovi i trĹľišnoj nameni, ali pripadaju istoj grani delatnosti.
b) vertikalna – preduzeće obuhvata više tehnološki odvojenih faza u proizvodnji i plasmanu odreÄ‘enog proizvoda tj. preduzeće širi delatnost na proizvodnju poluproizvoda, delova i materijala koje je ranije kupovalo. Vertikalna diverzifikacija takoÄ‘e moĹľe da podrazumeva i širenje delatnosti preduzeća na
veleprodaju, distribuciju ili maloprodaju svojih prodizvoda. Diverzifikacija je pravac rasta preduzeća, pomoću nje se uvećava obim aktivnosti preduzeća i širi delatnost poslovanja.


Net:

MreĹľa


Klirinška kuća:

Pravno lice koje moĹľe poslovati samostalno ili u sklopu berze. Njeno pojavljivanje je vezano za sve veći znaÄŤaj terminskih poslova (tj. poslova na dugi rok) u savremenim finansijskim tokovima kapitala. Klirinška kuća igra ulogu garanta u kupoprodajnim odnosima na modernim finansijskim i robnim berzama. Naime, ona se javlja kao posrednik izmedju kupca i prodavca pri ÄŤemu garantuje kupcu isporuku ugovorenog predmeta, a poveriocu naplatu potraĹľivanja. To je jedan vid podizanja sigurnosti u poslovanju na berzama što je inaÄŤe trend danas (smanjiti rizik kako je god to moguće). Kako ovu funkciju klirinška kuća obavlja, tj.iz kojih izvora? I kupac i prodavac su "duĹľni" poloĹľiti odgovarajuću sumu (inicijalni depozit tj. marginu) na raÄŤun klirinške kuće. Ta sredstva se prilagoÄ‘avaju promenama cena na trĹľištu, tzv. Dnevno prilagoÄ‘avanje.


Touch screen:

Ekran koji reaguje na dodir


Siva ekonomija:

Svaki vid ekonomske aktivnosti koji nije u zakonski regulisanim ekonomskim tokovima. Siva ekonomija podrazumeva neprijavljivanje delatnosti odgovornom državnom resoru, čime se izbegava plaćanje poreza I samim tim čini krivično delo.


B2B (business-to-business):

TrĹľište industrijske potrošnje


Hosting:

Smeštaj i odrĹľavanje internetske stranice


Kofinansiranje:

Pojam kojim se oznaÄŤava finansiranje izvesnih projekata iz izvora koji su najÄŤešÄ‡e locirani van zemlje u kojoj se projekat realizuje. Kao jedna od glavnih (i prvih) institucija na ovom polju, javlja se Svetska Banka, koja je 1974. godine otpoÄŤela poslove kofinansiranja. Od ostalih zajmodavaca, istiÄŤu se:
1. javne agencije za razvoj (nacionalne i međunarodne),
2. izvozno-kreditne agencije,
3. komercijalne banke.
MeÄ‘unarodne finansijske institucije, kao što je Svetska Banka, jesu institucije koje, sa razlogom, uĹľivaju visoku reputaciju u finansiranju raznih projekata, sa posebnim naglaskom na nerazvijenim regionima. Sigurno da je mnogo lagodnije nekoj npr. komercijalnoj banci da uloĹľi sredstva znajući da je uÄŤesnik u finansiranju i jedna takva institucija kao što je Svetska Banka, i to iz ÄŤisto pragmatskih razloga (jer zna da je projekat bio valjano evaluiran od strane eksperata, kreditnih analitiÄŤara Svetske Banke).

Postoje razliÄŤiti modeli kofinansiranja i to:
• paralelno finansiranje (više u upotrebi) – model u kome se nabavke vezane za projekat dele na "pakete", a suština je u tome da se svaki "paket" moĹľe finansirati iz posebnih izvora, iz ÄŤega sledi da je veza meÄ‘unarodna finansijska institucija – sufinansijer labavija;
• zajedniÄŤko finansiranje (engl. joint-financing) – model u kome sve strane (i meÄ‘unarodna finansijska institucija i lokalni sufinansijer) preciziraju svoje uÄŤešÄ‡e u zajedniÄŤkom finansiranju pojedinih delova projekta. Ovi poslovi su uznapredovali toliko da danas imamo praksu polugodišnjeg objavljivanja liste projekata za kofinansiranje po celome svetu, koje se dostavljaju na adrese preko 600 komercijalnih banaka i izvozno-kreditnih agencija.


Centralno-planska privreda:

Privreda u kojoj se znaÄŤajnija ekonomska pitanja centralno rešavaju, odnosno u kojoj se preduzeća javljaju kao delovi jedinstvenog privrednog organizma pod upravom drĹľave, za ÄŤiji raÄŤun preduzeća i posluju, imajući tako samo operativnu samostalnost. Bazira se na drĹľavnoj svojini nad sredstvima za proizvodnju, centralizovanom drĹľavnom privrednom planiranju i administrativnom upravljanju i rukovoÄ‘enju. Najpre je formirana u SSSR. Nakon nacionalizacije sredstava za proizvodnju, drĹľava je preuzela kompetencije u regulisanju privrednog Ĺľivota.
Centralno-planski privredni sistem pokazao se vrlo efikasnim pri niskom stepenu razvoja proizvodnih snaga i nepovoljnoj unutrašnjoj situaciji zemlje. Na višem stepenu ekonomskog razvoja, on postaje koÄŤnica daljeg privrednog napretka zbog svoje rigidnosti, neelastiÄŤnosti i vrlo malih materijalnih stimulansa radnih kolektiva i pojedinaca u njima.


Lukrativno:

Sve ono što donosi zaradu, tj. što je unosno, korisno.


Risk factor:

Faktor rizika


Change management:

Upravljanje promenama


Dokumentarni akreditiv:

Najsigurniji instrument meÄ‘unarodnog plaćanja, koji funkcioniše tako što kupac uvoznik stavlja odreÄ‘enoj banci na raspolaganje iznos kupovne cene s tim da ga ona isplati prodavcu izvozniku, pod uslovom da joj on unutar odreÄ‘enog roka preda predviÄ‘ena, potpuno ispravna i taÄŤno pobrojana dokumenta.


Diferencirane cene:

Ovaj pojam podrazumeva da su cene istog proizvoda jednog proizvoÄ‘aÄŤa na razliÄŤitim trĹľištima razliÄŤite, tj. isti proizvod se na dva ili više trĹľišta prodaje po razliÄŤitim cenama. Ova pojava je posledica uticaja brojnih faktora:

a)  transportni troškovi i troškovi osiguranja;
b)  pakovanje i ambalaĹľa: razliÄŤita trĹľišta, sa razliÄŤitim klimatskim uslovima, zahtevaju posebne vrste pakovanja i ambalaĹľe;
c)  troškovi posredovanja: što postoji više posrednika u jednom lancu kretanja robe od proizvoÄ‘aÄŤa do krajnjeg kupca, to će cena proizvoda biti veća, jer će ukljuÄŤivati proviziju svakog od ovih posrednika;
d)  carinski i poreski propisi: ovo su bitni faktori koji utiÄŤu na diferenciranje cena, jer nije isto, kada izvozimo neku robu, da li je carina na tu robu 5% ili 15% u zemlji uvoznika;
e)  specifiÄŤni zahtevi kupaca: u smislu razliÄŤitog dizajna, tehnoloških karakteristika, kvaliteta, itd.;
f)  cenovna elastiÄŤnost traĹľnje: u zavisnosti od toga da li je na nekom trĹľištu visoka ili niska elastiÄŤnost traĹľnje, prodavac (ne) moĹľe da povećava cenu proizvoda. U sluÄŤaju visoke elastiÄŤnosti traĹľnje, male promene u ceni izazvaće veće promene u traĹľnji, ali u suprotnom smeru. Obrnuto vaĹľi za sluÄŤaj niske elastiÄŤnosti traĹľnje. InaÄŤe, niska elastiÄŤnost traĹľnje je odlika monopolizovanih trĹľišta, dok je visoka elastiÄŤnost traĹľnje karakteristiÄŤna za ona trĹľišta na kojima postoji veća konkurencija.


Recesija:

Period suĹľavanja privredne aktivnosti, tj. period sa malo ili nimalo stvarnog privrednog rasta.


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Otkup automobila Beograd

Selidbe Beograd

Otkup automobila

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci Direktorijum

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije
Turističke destinacije



VREMENSKA PROGNOZA
Trenutna temperatura:


Prognoza za 5 dana