upišite se besplatno u bazu pravnih lica

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z
Banneri:

Format oglasa na internetu


Monopol:

TrĹľišna situacija gde na strani ponude stoji samo jedan prodavac, a na strani traĹľnje mnoštvo kupaca; takoÄ‘e, pravo drĹľave da jedina bude prodavac odreÄ‘ene robe.


Pablik rilejšn (engl. Public relation):

Svi oblici neplaćenog I nepersonalnog obraćanja okruĹľenju, pomoću medija masovnog komuniciranja kao što su televizija, radio, novine i drugi. Osnovni cilj je sticanje poverenja javnosti.


Diskriminacija u trgovini:

Postojanje nejednakih uslova u meÄ‘unarodnoj trgovini za aktere iz razliÄŤitih zemalja. Subjekti iz odreÄ‘enih zemalja dobijaju olakšan pristup odreÄ‘enim trĹľištima, dok drugi nailaze na visoka ograniÄŤenja (više carinske stope, administrativna ograniÄŤenja, politiÄŤke barijere). WTO (Svetska trgovinska organizacija) se bori protiv diskriminacije i uvela je klauzulu NajpovlašÄ‡enije nacije - MFN "most favourable nation" - (ako se neka povlastica da preduzećima iz jedne zemlje mora se dati i preduzećima iz svih ostalih zemalja ÄŤlanica WTO).


Hub:

ÄŚvorište


Disparitet:

Odstupanje od pariteta, odnosno od zvaniÄŤno utvrÄ‘enog odnosa valuta, deviznih kurseva, cena i sl. MoĹľe biti: disparitet deviznih kurseva - kada postoji odstupanje zvaniÄŤnog kursa od kursa sa stvarnog trĹľišta; disparitet cena - kao razlika izmeÄ‘u cena roba formiranih na slobodnom trĹľištu i njihovih cena na trĹľištu pod drĹľavnom kontrolom.


Društvo kapitala:

Jedan od dva osnovna oblika preduzeća, pored društva lica. MoĹľe biti akcionarsko društvo i društvo sa ograniÄŤenom odgovornošÄ‡u.
Društvo sa ograniÄŤenom odgovornošÄ‡u je društvo u kome svaki od ulagaÄŤa uÄŤestvuje sa odreÄ‘enim ulogom. Ulozi se mogu sastojati od novca, stvari I materijalnih prava. ÄŚlanovi društva snose rizik za poslovanje društva samo do visine svog uloga. Postoji donja granica visine novÄŤanog kapitala društva kao i najmanji novÄŤani udeo svakog ÄŤlana društva. UlagaÄŤi mogu slobodno raspolagati svojim ulozima. Broj ÄŤlanova društva je ograniÄŤen.


Patent:

Novo rešenje odreÄ‘enog tehniÄŤkog problema, koje se moĹľe zakonski zaštititi, jer se moĹľe primeniti u nekoj privrednoj delatnosti.


Međunarodni monetarni fond MMF (engl. Internatio:

Osnovan je, zajedno sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj (International Bank for Reconstruction and Developement), na konferenciji u Breton Vudsu 1944. na kojoj su učestvovale 44 zemlje. Ciljevi fonda su:
1) unapreÄ‘enje meÄ‘unarodne saradnje kroz konsultacije i zajedniÄŤko rešavanje monetarnih problema;
2) proširivanje meÄ‘unarodne trgovine, rast zaposlenosti dohotka i proizvodnje;
3) stabilizacija deviznih kurseva i spreÄŤavanje konkurentskih depresijacija;
4) multilateralizam u međunarodnim plaćanjima za tekuće transakcije i uklanjanje deviznih ograničenja koja sputavaju rast međunarodne trgovine;
5) smanjenje platnobilansnih neravnoteĹľa.
Zemlje članice uplaćuju kvotu, i to 25% u SPV (specijalnim pravima vučenja) ili konvertibilnim valutama, a 75% u nacionalnoj valuti. Od veličine kvote zavisi mogućnost dobijanja kredita, broj glasova i udeo pri raspodeli novokreiranih SPV.

Specijalna prava vuÄŤenja su bankovni raÄŤuni zemalja ÄŤlanica kod MMF, iza njih ne stoji zlato ili neka valuta. Postoje samo na osnovu dogovora zemalja ÄŤlanica, a njihova alokacija po drĹľavama je izvršena prema kvotama. Vrednost SPV se veĹľe za "korpu" 16 kljuÄŤnih valuta. Sa njima mogu da operišu samo Centralne banke zemalja ÄŤlanica i to samo radi rešavanja problema platnog bilansa.

Za dobijanje kredita potrebno je da se zemlja ÄŤlanica dogovori sa Fondom o programu prilagoÄ‘avanja, koji obuhvata mere fiskalne, monetarne, devizne I trgovinske politike radi popravljanja platnobilansne situacije. Otplata pozajmica na osnovu kreditnih tranši (delovi uzetih kredita) poÄŤinje tri godine i tri meseca od odobravanja, a završava se pete godine, raÄŤunajući od trenutka korišÄ‡enja sredstava.


Life coach:

Savetovanje o Ĺľivotnim problemima


Bid bond:

Garancija pri izvoznom finansiranju


Media plan:

Rokovi, vreme zakupa medijskog prostora


Kofinansiranje:

Pojam kojim se oznaÄŤava finansiranje izvesnih projekata iz izvora koji su najÄŤešÄ‡e locirani van zemlje u kojoj se projekat realizuje. Kao jedna od glavnih (i prvih) institucija na ovom polju, javlja se Svetska Banka, koja je 1974. godine otpoÄŤela poslove kofinansiranja. Od ostalih zajmodavaca, istiÄŤu se:
1. javne agencije za razvoj (nacionalne i međunarodne),
2. izvozno-kreditne agencije,
3. komercijalne banke.
MeÄ‘unarodne finansijske institucije, kao što je Svetska Banka, jesu institucije koje, sa razlogom, uĹľivaju visoku reputaciju u finansiranju raznih projekata, sa posebnim naglaskom na nerazvijenim regionima. Sigurno da je mnogo lagodnije nekoj npr. komercijalnoj banci da uloĹľi sredstva znajući da je uÄŤesnik u finansiranju i jedna takva institucija kao što je Svetska Banka, i to iz ÄŤisto pragmatskih razloga (jer zna da je projekat bio valjano evaluiran od strane eksperata, kreditnih analitiÄŤara Svetske Banke).

Postoje razliÄŤiti modeli kofinansiranja i to:
• paralelno finansiranje (više u upotrebi) – model u kome se nabavke vezane za projekat dele na "pakete", a suština je u tome da se svaki "paket" moĹľe finansirati iz posebnih izvora, iz ÄŤega sledi da je veza meÄ‘unarodna finansijska institucija – sufinansijer labavija;
• zajedniÄŤko finansiranje (engl. joint-financing) – model u kome sve strane (i meÄ‘unarodna finansijska institucija i lokalni sufinansijer) preciziraju svoje uÄŤešÄ‡e u zajedniÄŤkom finansiranju pojedinih delova projekta. Ovi poslovi su uznapredovali toliko da danas imamo praksu polugodišnjeg objavljivanja liste projekata za kofinansiranje po celome svetu, koje se dostavljaju na adrese preko 600 komercijalnih banaka i izvozno-kreditnih agencija.


Diversifikacija:

Proces u kome preduzeće ukljuÄŤuje u svoj proizvodni program proizvode i usluge koji se po tehnološkoj osnovi, trĹľišnoj nameni i naÄŤinu prodaje meÄ‘usobno razlikuju. Diverzifikacija moĹľe biti:
a) horizontalna – u proizvodni program ulaze proizvodi koji se meÄ‘usobno razlikuju po tehnološkoj osnovi i trĹľišnoj nameni, ali pripadaju istoj grani delatnosti.
b) vertikalna – preduzeće obuhvata više tehnološki odvojenih faza u proizvodnji i plasmanu odreÄ‘enog proizvoda tj. preduzeće širi delatnost na proizvodnju poluproizvoda, delova i materijala koje je ranije kupovalo. Vertikalna diverzifikacija takoÄ‘e moĹľe da podrazumeva i širenje delatnosti preduzeća na
veleprodaju, distribuciju ili maloprodaju svojih prodizvoda. Diverzifikacija je pravac rasta preduzeća, pomoću nje se uvećava obim aktivnosti preduzeća i širi delatnost poslovanja.


Share:

Deljenje


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Otkup automobila Beograd

Selidbe Beograd

Otkup automobila

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci Direktorijum

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije



VREMENSKA PROGNOZA


Vremenska prognoza za 5 dana