POSLOVNI REČNIK
Po azbučnom redu:
Životni ciklus
Posrednici izmeÄ‘u pojedinaca i domaćinstava kao investitora i preduzeća ili drĹľave kao emitenta vrednosnih papira. Investicioni fond, u stvari, predstavlja ›portfolio akcija, obveznica i ostalih hartija od vrednosti kupljen udruĹľenim sredstvima individualnih investitora, kojim upravlja
profesionalna investiciona kompanija.
ZnaÄŤi, investiciona kompanija (koja u svom sastavu moĹľe imati i više investicionih fondova) je finansijska institucija koja, emitovanjem svojih akcija, od sitnih investitora sakuplja sredstva, a kupovinom tuÄ‘ih hartija od vrednosti formira diversifikovani portfolio sa srazmernim uÄŤešÄ‡em svakog akcionara u njemu.
Upravljanje tim portfoliom investiciona kompanija sprovodi u ime i u najboljem interesu njenih akcionara, ali oni, ipak, podnose celinu investicionog rizika koji potiÄŤe iz poslovnih aktivnosti kompanije. Ovo je suštinska razlika izmeÄ‘u investicionih fondova i banaka, pošto investicioni fondovi ne garantuju oÄŤuvanje uloĹľenih sredstava. S druge strane, za razliku od banaka, investicioni fondovi ne nude fiksnu kamatu već dividende, kamate i kapitalnu dobit ÄŤija visina zavisi od naÄŤina ulaganja sredstava u fond. Visina prihoda ÄŤlana investicionog fonda zavisi od veštine upravljanja ulaganjima fonda od strane profesionalne uprave.
Priprema i dostava hrane i pića
Vrsta finansijskih institucija (drĹľavnih ili privatnih, samostalnih ili pod okriljem preduzeća, banaka i sl.) specijalizovanih za penziono osiguranje. Oni funkcionišu po sledećem principu: zaposleni (svi, ako je osiguranje obavezno, ili oni koji su dati fond izabrali, ako je dobrovoljno) upravljaju tokom svog radnog veka odreÄ‘eni doprinos (procentualno) iz liÄŤnog dohotka u fond, koji ulaĹľe prikupljena sredstva u obveznice drĹľave i privrede, hipoteke, akcije (i druge profitonosne investicije - uostalom, kao i ostali institucionalni investitori).Na osnovu prava steÄŤenog ovim uplatama, svako zaposleno lice kada preÄ‘e odreÄ‘enu starosnu granicu, doĹľivotno ili ograniÄŤeni broj godina (opet zavisno od propisa i izbora svakog pojedinca), redovno ili u nepravilnim razmacima, prima (ili podiĹľe) odreÄ‘enu sumu - penziju.
Tok novca
Posebna vrsta kreditnih poslova, gde se bonitet zajmoprimca utvrÄ‘uje ne njegovom kreditnom spsobnošÄ‡u, već vrednošÄ‡u njegovog zaloga koji daje poveriocu. Lombard, ili zalog, moĹľe biti u obliku plemenitih metala, vrednosnih papira, raznih roba ili drugog. ObiÄŤno se kredit odobrava u procentno manjoj vrednosti od stvarne vrednosti zaloga. Zalog ostaje, do roka vraćanja kredita ili izvršenja nekog posla, kod poverioca a ovaj moĹľe, radi dobijanja efektivnog novca, da ga zaloĹľi. Takav posao zove se relombard.
Je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da će se kasnije zaključiti drugi, glavni ugovor.
Podela ugovora:
1. jednostrano obavezni (obaveza postoji samo na jednoj strani, npr. ugovor o zajmu) i dvostrano obavezni;
2. dobroÄŤini (npr. ugovor o poklonu) i teretni;
3. realni (za zakljuÄŤenje ugovora pored saglasnosti volja potrebna je i predaja stvari) i konsenzualni (ugovor nastaje samom saglasnošÄ‡u volja ugovornih strana);
4. komutativni (meÄ‘usobni ekonomski efekti su unapred odreÄ‘eni) i aleatorni (efekti zavise od neke buduće okolnosti – npr. ugovor o kocki).
Elementi obezbeÄ‘enja ugovora su: kapara, zaloga, kaucija i jemstvo. Opšti rok zastarelosti, odnosno vreme ÄŤijim se protekom gubi mogućnost prinudnog ostvarenja prava, prema Zakonu o obligacionim odnosima, iznosi pet godina. NajvaĹľniji ugovori su: ugovor o prodaji, ugovor o poklonu, ugovor o najmu, itd.
Preslikavanje
Savetovanje o Ĺľivotnim problemima
Statistički metod posmatranja određenog, teritorijalno ograničenog statističkog skupa radi pribavljanja informacija o njegovoj strukturi po datim obeležjima u određenom momentu. Svaki popis ima svoju izgrađenu tehniku. Popisom se obuhvataju sve jedinice statističkog skupa u određenom
vremenskom momentu tzv. kritiÄŤnom momentu. U knjigovodstvu se popisom periodiÄŤno utvrÄ‘uje stvarno stanje imovine, da bi se uporedilo sa knjigovodstvenim. Na ovaj naÄŤin se knjigovodstveni podaci aĹľuriraju. Pošto su popisi skupe akcije, zamenjuju se posmatranjem pomoću uzorka, u situacijama kada je to moguće.
Imovinsko-pravni odnos poverioca i duĹľnika u kome poverilac ima pravo da od duĹľnika traĹľi izmirenje duga u novcu, stvarima, ili radom na osnovu izriÄŤitog priznanja duga od strane duĹľnika, i na osnovu utuĹľivih (ili verovatno utuĹľivih) dokaza o obavezi duĹľnika kojima poverilac raspolaĹľe. Prema
stepenu zagarantovanosti, potraživanje može biti: potraživanje bez posebnog osiguranja; hipotekom osigurano potraživanje; privilegovano naplativo potraživanje (naplativo pre svih drugih, pa i hipotekom osiguranih potraživanja). Prema verovatnoći naplativosti, potraživanja mogu biti: naplativa, sumnjiva,
sporna i nenaplativa.
Ima za osnovni cilj da promoviše slobodnu trgovinu, uveravajući zemlje da bi trebalo da smanjuju uvozne carine i druge barijere koje se nameću otvorenom trĹľištu. WTO je osnovana 1995. god. i predstavlja sukcesora medjunarodnog sporazuma koji je bio poznat pod imenom GATT - Opšti sporazum o carinama i trgovini (General Agreement on Tariff and Trade). WTO je jedina agencija u svetu koja se bavi nadgledanjem pravila u meÄ‘unarodnoj trgovini. Ona olakšava protok roba i usluga kao i rešavanje eventualnih nesporazuma izmeÄ‘u nekih zemalja ÄŤlanica.
U savremenoj trĹľišnoj privredi centralna banka je vodeća ustanova kreditno - monetarnog sistema, ÄŤije su funkcije da osigura nesmetano funkcionisanje bankarsko - finansijskog sistema i da vodi monetarnu politiku, to jest kontroliše koliÄŤinu novca u opticaju u funkciji osiguranja niske stope inflacije bez izazivanja visoke nezaposlenosti. Centralna banka je u svim monetarnim sistemima u svetu i dalje zadrĹľala ranije steÄŤeno monopolsko pravo da vrši kreiranje primarnog novca (štampanje novÄŤanica i kovanje novÄŤića).
Guvernere centralne banke postavlja parlament, tj. vlada, pa samim tim ona I kontroliše njen rad. Ipak je sve širi krug onih koji veruju da je stabilna moneta (nacionalna novÄŤana jedinica) baza uspešne ekonomije i da se (zlo)upotreba monetarne politike (za finansiranje budĹľetskog deficita, smanjenje
nezaposlenosti i sl.) moĹľe spreÄŤiti samo nezavisnošÄ‡u monetarne vlasti (centralne banke) od izvršne (vlade).
Izdvajanje dela profita u akumulacioni fond, ili zadrĹľani profit (retained profit), ÄŤime se ujedno povećava osnovni kapital preduzeća. Sredstva iz akumulacionog fonda se investiraju u poslovanje pa se tako postiĹľe povećanje obima poslovanja. Investiranje iz akumulacije se još naziva i neto investiranje. Ovakva akumulacija kapitala je jedan od osnovnih izvora kratkoroÄŤnog i srednjeroÄŤnog ekonomskog rasta.
Jeftino
