upišite se besplatno u bazu pravnih lica

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z
Turnover:

Prihod, preokret, fluktuacija


Leadership:

Vodstvo


Realna kamatna stopa:

IzraÄŤunava se tako što se od nominalne kamatne stope oduzima stopa inflacije. Na osnovu realne a ne nominalne kamatne stope se donosi odluka o eventualnom plasmanu sredstava.


Megaboard:

Plakatna površina


Kargo (Å¡pan.):

Tovar, i to najÄŤešÄ‡e brodski. U osiguranju oznaÄŤava teret tj.  robu koja se osigurava za vreme prevoza.


Key account manager:

MenadĹľer zaduĹľen za kljuÄŤne klijente


Transakcija:

Predstavlja svaku poslovnu operaciju prenosa vlasništva nad robom ili novca (hartija od vrednosti) sa jednog subjekta na drugi.


Cena:

KoliÄŤina novca koju treba platiti za odreÄ‘enu jedinicu robe ili usluge. Nivoi i dinamika cena odreÄ‘eni su brojnim, preteĹľno društvenim faktorima. Svi oni utiÄŤu na cene preko sledeće ÄŤetiri komponente: proseÄŤne društvene cene, trĹľišnog uticaja na cene, drĹľavnog uticaja na cene i uticaja konkretne firme na cene. Dva osnovna pojavna oblika cena u praksi poslovanja jesu → cena koštanja, ili ulazna cena, i → prodajna cena, ili izlazna cena.


Monetarna (monetarno-kreditna) politika:

Mere koje sprovodi vlada da bi uticala na ekonomsku aktivnost u zemlji; sredstva kojima se tom prilikom sluĹľi vlada obuhvataju pre svega kontrolu ponude novca i kedita, i kontrolu kretanja kamatne stope. Kreditna politika predstavlja aktivno delovanje bankarskog sistema u regulisanju kreditne mase i njene strukture u privredi.

Kreditno monetarna politika ulazi u red instrumenata opšte ekonomske politike, s osnovnim zadatkom da reguliše potrebnu koliÄŤinu novca i kredita u privredi, uz podsticanje stope rasta i oÄŤuvanje relativne stabilnosti privrede i nacionalne novÄŤane jedinice, kao i koordinaciju na meÄ‘unarodnom monetarnom planu.

Monetarno - kreditna politika se sprovodi preko sledećih osnovnih instrumenata:

a) obavezna rezerva banaka (tj. stopa obavezne rezerve). Naime, svaka poslovna banka mora drĹľati odreÄ‘eni deo depozita po viÄ‘enju na posebnom raÄŤunu obavezne rezerve kod centralne banke. OdreÄ‘ivanjem tog dela (stope obaveznih rezervi), centralna banka reguliše koliÄŤinu novca u opticaju, kontroliše likvidnost i kreditne potencijale banaka.

b) eskontna, i preko nje opšta kamatna stopa (→eskontna stopa)

c) krediti centralne banke poslovnim bankama (na bazi primarne emisije centralna banka poslovnim bankama pozajmljuje sredstva za podmirenje kreditnih zahteva privrede i drugih korisnika).

d) operacije na otvorenom trĹľištu - podrazumevaju kupovinu (emisija novca) i prodaju (povlaÄŤenje novca) vrednosnih papira (uglavnom drĹľavnih obveznica) na
finansijskom trĹľištu od strane centralne banke, a u sklopu njene kratkoroÄŤne kreditne politike, radi regulisanja novÄŤane mase u privredi i kupovne snage novÄŤane jedinice.


Due dilligence:

Dubinska analiza kompanije


Devizni kurs:

Cena valute jedne zemlje izražena u valuti druge zemlje. U normalnim prilikama devizni kurs se kreće oko deviznog pariteta tj. zvanično utvrđene vrednosti nacionalnog novca izražene u zlatu, specijalnim pravima vučenja ili nekoj stabilnoj valuti. Preko deviznog kursa se uspostavlja veza
između cena u zemlji i u inostranstvu. Postoji nekoliko vrsta deviznih kurseva:

1. fiksni - koji su određeni od strane centralne banke,
2. puzajući - kod kojih je propisan raspon mogućih dnevnih promena,
3. fleksibilni - ÄŤije kretanje nije niÄŤim ograniÄŤeno,
4. voÄ‘eni - to je posebna vrsta fleksibilnih kurseva, s'tim što centralna banka interveniše iz deviznih rezervi. Primenjuje se u SAD, Japanu, Kanadi i drugim zemljama.
5. višestruki - istovremeno se primenjuje više kurseva, (primenjivali su se u JuĹľnoj Americi i Jugoslaviji).


Akcije na donosioca:

Akcije ÄŤiji se vlasnik (imalac) smatra nepoznatim i neodreÄ‘enim akcionarem (imalac nije poimeniÄŤno naveden). U slogu akcije mora biti naznaÄŤeno da njen donosilac ima sva prava predviÄ‘ena odlukom o izdavanju akcija i statutom akcionarskog društva. Vlasnik ove akcije moĹľe da zahteva isplatu objavljene dividende, kao i ostvarivanje svih drugih prava koja proistiÄŤu iz vlasništva nad tom klasom akcija. Prenose se bez ograniÄŤenja – prostom predajom iz ruke u ruku, za šta je potreban samo obiÄŤan dogovor, te su zbog toga veoma pogodne za trgovinu. Pretpostavlja se da su imaoci ovih akcija njihovi zakonski vlasnici, dok se ne dokaĹľe suprotno. Razlikuju se prema serijskom i kontrolnom broju. Ako akcionarsko društvo izdaje više serija akcija na donosioca, onda se one mogu razlikovati i prema broju serije, ali i po nominalnom iznosu na koji glase.


Akcije:

Razlikuju se dva znaÄŤenja: 1) udeo koji svaki uÄŤesnik u akcionarskom društvu ima u imovini društva (njegov osnovni udeo); 2) isprava pomoću koje njen imalac stiÄŤe pravo uÄŤešÄ‡a u raspodeli dobiti akcionarskog društva (dividende). Osnovni kapital društva podeljen je na akcije ÄŤija je najniĹľa nominalna vrednost odreÄ‘ena zakonskim propisima. Maksimalna nominalna vrednost se odreÄ‘uje statutom društva, odnosno ugovorom zakljuÄŤenim izmeÄ‘u uÄŤesnika u društvu.


Catering:

Priprema i dostava hrane i pića


Frankfurtska berza:

Osnovana 1820.god. i najveća je u Nemačkoj. Na njoj se obavlja oko 75% ukupnog prometa akcija u Nemackoj. Indeks na osnovu kojeg vidimo kakav je trend na frankfurtskoj berzi naziva se DAX. Podeljena je u 3 segmenta, prema kvalitetu akcija, isto kao i druge veće berze.


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Otkup automobila Beograd

Selidbe Beograd

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci Direktorijum

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije
Turističke destinacije



VREMENSKA PROGNOZA
Trenutna temperatura:


Prognoza za 5 dana