upišite se besplatno u bazu pravnih lica

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z
Advertiser/Advertising:

OglašivaÄŤ/Oglašavanje


Usability:

Iskoristivost


Primarna emisija:

Proces stvaranja primarnog novca od strane centralne banke koja na to stvaranje ima monopol. Primarni novac predstavljaju:
- gotov novac u opticaju,
- transakcioni (Ĺľiro) raÄŤuni poslovnih banaka kod centralne banke,
- obavezna rezerva poslovnih banaka kod centralne banke,
- transakcioni raÄŤuni drĹľave kod centralne banke.

ZnaÄŤi, primarna emisija centralne banke se moĹľe teorijski i praktiÄŤno vršiti preko sledećih osnovnih tokova:
- monetizacijom (otkupom za gotovinu) vrednosnih papira (menica i sliÄŤnih,
izdatih od strane privrednih subjekata) koji se nalaze u opticaju,
- kreditiranjem poslovnih banaka,
- kreditiranjem drĹľave,
- kreditiranjem ostalih direktnih komitenata centralne banke,
- kupovinom i prodajom deviznih sredstava centralne banke.


Trendsetteri:

Predvodnici trenda


Javni dug:

U sluÄŤajevima kada se pojavljuje budĹľetski deficit koji se, zajedno sa eventualnim gubicima drĹľavnih, javnih preduzeća, mora finansirati iz nekih izvora, drĹľava, ako ne Ĺľeli monetarnu nestabilnost i finansiranje deficita emisijom novca, je prinuÄ‘ena da se zaduĹľuje. Upravo tim zaduĹľivanjem, kao i direktnim zaduĹľivanjem drĹľavnih i javnih preduzeća (kod privrede, stanovništva, i u inostranstvu) nastaje javni dug.

Javni dug predstavlja kumulirani budĹľetski deficit niza godina, i ÄŤesto moĹľe preći i vrednost društvenog proizvoda (poznato je da je jedan od uslova pristupa Evropskoj uniji javni dug manji od 60% društvenog proizvoda).


Achievement:

dostignuće


Bonitet:

Podrazumeva formalna i materijalna svojstva subjekta koja ga ÄŤine sigurnim duĹľnikom, bilo da je reÄŤ o banci u koju se ulaĹľu sredstva ili o preduzeću kome se daju krediti. Bonitet banke kao duĹľnika zavisi od njene kreditne sposobnosti i ›likvidnosti. Kreditna sposobnost preduzeća utvrÄ‘uje se na osnovu analize materijalnog stanja preduzeća, i to na osnovu podataka iz → bilansa i ostalih poslovnih knjiga.
Pri tome se posebno analiziraju stanje i kretanje → investicija, sirovina, gotove robe, potraĹľivanja i dugovanja na osnovu datih jemstava, garancija i sliÄŤno.


Top manager:

Vrhunski menadĹľer


Vrući novac (engl. Hot money):

Pojam vezan za kratkoroÄŤne fondove koji su izrazito mobilni i brzo se sele sa jednog na drugo finansijsko trĹľište. Ta promena poslovnog ambijenta u kome “vrući novac” egzistira jeste rezultat promene u uslovima plasmana u nekoj zemlji. Najbolje se oslikava ponašanje ulagaÄŤa hot money-a kada doÄ‘e do devalvacije nacionalne valute zemlje u kojoj su fondovi uloĹľeni. Ukoliko imamo depozite po viÄ‘enju i postoji velika diskrepanca izmeÄ‘u realnog i zvaniÄŤnog kursa, prirodno je oÄŤekivati devalvaciju tj. opadanje vrednosti domaće valute, što će se direktno (negativno) odraziti nadeponenta. Iz tog razloga, svi "igraÄŤi" koji upravljaju ovim fondovima nastoje da izbegnu ovakve gubitke i da anticipiraju naredne poteze centralnih banaka tj. da pobegnu na vreme.


Screensaver:

Zaštita ekrana


Obavezna rezerva banaka:

Se u našem kreditnom i bankarskom sistemu javlja prelaskom na višebankarski sistem 1956. Suština obavezne rezerve je sledeća: svaka poslovna banka mora da drĹľi odreÄ‘eni deo depozita po viÄ‘enju na posebnom raÄŤunu obavezne rezerve kod centralne banke. Obavezna rezerva u rukama centralne banke je instrument monetarnog regulisanja (za regulisanje
količine novca u opticaju), kao i instrument kontrole likvidnosti i kreditnog potencijala banke. U Jugoslaviji je 1995. ukinuta obavezna rezerva, a zatim u toku 1996. ponovo uvedena, najpre u visini od 10 % nasva kratkoročna sredstva, a zatim povećana na 15 %.


Kofinansiranje:

Pojam kojim se oznaÄŤava finansiranje izvesnih projekata iz izvora koji su najÄŤešÄ‡e locirani van zemlje u kojoj se projekat realizuje. Kao jedna od glavnih (i prvih) institucija na ovom polju, javlja se Svetska Banka, koja je 1974. godine otpoÄŤela poslove kofinansiranja. Od ostalih zajmodavaca, istiÄŤu se:
1. javne agencije za razvoj (nacionalne i međunarodne),
2. izvozno-kreditne agencije,
3. komercijalne banke.
MeÄ‘unarodne finansijske institucije, kao što je Svetska Banka, jesu institucije koje, sa razlogom, uĹľivaju visoku reputaciju u finansiranju raznih projekata, sa posebnim naglaskom na nerazvijenim regionima. Sigurno da je mnogo lagodnije nekoj npr. komercijalnoj banci da uloĹľi sredstva znajući da je uÄŤesnik u finansiranju i jedna takva institucija kao što je Svetska Banka, i to iz ÄŤisto pragmatskih razloga (jer zna da je projekat bio valjano evaluiran od strane eksperata, kreditnih analitiÄŤara Svetske Banke).

Postoje razliÄŤiti modeli kofinansiranja i to:
• paralelno finansiranje (više u upotrebi) – model u kome se nabavke vezane za projekat dele na "pakete", a suština je u tome da se svaki "paket" moĹľe finansirati iz posebnih izvora, iz ÄŤega sledi da je veza meÄ‘unarodna finansijska institucija – sufinansijer labavija;
• zajedniÄŤko finansiranje (engl. joint-financing) – model u kome sve strane (i meÄ‘unarodna finansijska institucija i lokalni sufinansijer) preciziraju svoje uÄŤešÄ‡e u zajedniÄŤkom finansiranju pojedinih delova projekta. Ovi poslovi su uznapredovali toliko da danas imamo praksu polugodišnjeg objavljivanja liste projekata za kofinansiranje po celome svetu, koje se dostavljaju na adrese preko 600 komercijalnih banaka i izvozno-kreditnih agencija.


Solventnost:

Sposobnost duĹľnika da u celosti izmiruje svoje dospele novÄŤane, ili druge obaveze (znaÄŤi i plateĹľno). Preliminarni pokazatelj solventnosti je odnos ukupnih plasmana i ukupnih obaveza, a o roÄŤnoj solventnosti svedoÄŤi postojanje dugoroÄŤnih potraĹľivanja koja su veća ili jednaka dugoroÄŤnim obavezama. OÄŤigledna je komplementarnost zahteva za likvidnošÄ‡u i zahteva za solventnošÄ‡u, jer nesolventna banka moĹľe da postane i nelikvidna.


Ambalaža:

Sud, okvir, ram ili omot kojim se proizvod obavija radi oÄŤuvanja njegovih osnovnih karakteristika i funkcija. Osnovne funkcije ambalaĹľe su: zaštitna, distributivna, komercijalno-informativna, tehnološka, sigurnosna I ekološka. Prema odvojivosti od proizvoda, moĹľe biti odvojiva i neodvojiva. Prema duĹľini upotrebe: za jednokratnu upotrebu i za višestruku upotrebu, tj. povratna.


Inovacija:

Prva praktična primena tj. komercijalizacija nove ideje o proizvodu (invencije). To je prevođenje u praksu, tj. proizvodnju, prvobitne invencije, i kao takva podrazumeva razvojni rad.


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Otkup automobila Beograd

Selidbe Beograd

Otkup automobila

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci Direktorijum

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije
Turističke destinacije



VREMENSKA PROGNOZA
Trenutna temperatura:


Prognoza za 5 dana