upišite se besplatno u bazu pravnih lica

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z
Team building:

Razvoj tima


Stopa nezaposlenosti:

UÄŤešÄ‡e nezaposlene radne snage u ukupnom broju radno sposobnih.


Alokacija resursa:

Predstavlja usmeravanje prirodnih, tehniÄŤkih trĹľišnih I finansijskih faktora razvoja preduzeća. Oni mogu biti: potencijalni resursi – koji obuhvataju do tada neiskorišÄ‡ene razvojne uslove i mogućnosti; aktivirani resursa - koji obuhvataju one faktore koji se koriste u procesu razvoja, mada još uvek nedovoljno; iskorišÄ‡eni resursi - koji obuhvataju ÄŤinioce koji su već u potpunosti iskorišÄ‡eni. U postupku alokacije resursa vrši se razmeštaj nekih ili svih navedenih faktora razvoja po ekonomskim regionima, sektorima privrede ili izmeÄ‘u preduzeća.


Squeeze out:

Istiskivanje (malih deoniÄŤara)


Low cost:

Jeftino


Lajtmotiv:

Nit vodilja


Hartije od vrednosti:

Pisane isprave ÄŤiji zakoniti imalac moĹľe ostvariti neko subjektivno graÄ‘ansko pravo oznaÄŤeno na hartiji. Zakoniti imalac hartije je lice koje je kao imalac prava oznaÄŤeno na samoj hartiji, odnosno na koje je hartija preneta, dok je obavezno lice izdavalac hartije. Kod hartija od vrednosti postoje dva prava – pravo na hartiji (pravo svojine ili pravo zaloge koje za svoj objekt ima hartiju kao telesnu pokretnu stvar) i pravo iz hartije (po svojoj pravnoj prirodi to je stvarno, obligaciono ili ÄŤlansko pravo).

Hartije od vrednosti mogu biti stvarno-pravne (sadrĹľe neko stvarno pravo na pokretne ili nepokretne stvari), obligaciono-pravne (sadrĹľe neko obligaciono pravo, koje po pravilu glasi na sumu novca; to mogu biti: menica, obveznica, ÄŤek, kreditno pismo) i hartije s pravom uÄŤešÄ‡a (sadrĹľe odreÄ‘ena ÄŤlanska prava imaoca i pravo uÄŤešÄ‡a u dobiti društva; to je akcija).
Prema naÄŤinu kako se imalac hartije od vrednosti legitimiše pri ostvarenju prava iz hartije, i kako se prenose, hartije od vrednosti mogu biti: hartije na donosioca (prenose se predajom; npr. – lutrijski loz), hartije na ime (imalac je oznaÄŤen na samoj hartiji; npr. – obveznica) i hartije po naredbi (prvi imalac je oznaÄŤen na samoj hartiji; prenose se indosamentom, pismenom klauzulom koja se stavlja na
poleđinu hartije).


Obveznice:

Spadaju u kategoriju hartija od vrednosti (HOV) instrumenata duga. Ova kategorija HOV odraĹľava kredite, tj. duĹľniÄŤko-poverilaÄŤke odnose. U svetu postoji veliki broj pojmova kao što su: note, debenture, bonds, itd, kojima se oznaÄŤavaju HOV - instrumenti duga. Obveznice moĹľemo definisati kao HOV koje svome vlasniku garantuju isplatu kamate i glavnice po unapred utvrÄ‘enom redosledu. Na primer, za dugoroÄŤne obveznice isplata kamate se vrši najÄŤešÄ‡e dva puta godišnje, na osnovu prezentacije kupona, dok se isplata glavnice vrši na dan dospeća obveznica.

Za obveznice se ÄŤesto sreće naziv HOV sa fiksnim prinosom, pošto je kamatna stopa fiksna i unapred poznata. Ovakva definicija obveznica nije u potpunosti adekvatna, jer postoje i obeznice sa promenljivom kamatnom stopom, i prihodne obveznice, ÄŤiji je prihod varijabilan.


Joint venture:

ZajedniÄŤki poduhvat


Konglomerat:

Preduzeće koje obuhvata holding kompaniju i grupu povezanih preduzeća koja uglavnom nisu konkurenti po proizvodima i trĹľištima. To su velika preduzeća koja se bave raznim, meÄ‘usobno nepovezanim privrednim aktivnostima. Konglomerati uobiÄŤajeno nastaju kroz →merdĹľere (pripajanja) i
take over-e (preuzimanja), a ekonomska opravdanost njihovog formiranje leĹľi u redukciji rizika poslovanja kroz spajanja preduzeća koja su razliÄŤita u svojim podruÄŤjima delatnosti, ÄŤime se realizuje konglomeratska diversifikacija kao strategija rasta preduzeća. Smatra se da konglomeratsko preduzeće moĹľe da ostvaruje visoku sinergijsku vrednost prevashodno na podruÄŤju upravljanja finansijama, dok je ta vrednost na podruÄŤju proizvodnje, istraĹľivanja i razvoja niska ili nikakva. Konglomerat predstavlja pre svega potencijalnog investitora →kapitala, a manje isporuÄŤioca novih tehniÄŤko-tehnoloških rešenja.
Zbog svoje geografske i proizvodne disperzije i veliÄŤine, mogu da onemoguće dejstvo trĹľišta i neutrališu dejstvo antimonopolskih zakona.


Konsignacija:

Pod konsignacijom se podrazumeva takva vrsta trgovinskog posla gde preduzeće konsignator ili zastupnik na svojim skladištima drĹľi robu proizvoÄ‘aÄŤa – vlasnika ili konsignanta, radi prodaje. Ono što je bitno za ovu vrstu posla jeste da konsignator nije vlasnik robe već da on pruĹľa samo uslugu skladištenja i prodaje proizvoda inostranog partnera. U ugovoru o konsignaciji moĹľe se predvideti da konsignator, pored ovih usluga, pruĹľa i usluge servisa. Za ove usluge konsignator naplaćuje odreÄ‘enu proviziju, dozvoljeno je i u stranoj valuti, kao procenat od vrednosti prodatih proizvoda.


Small talk:

Neobvezni razgovor


Evropski Sistem Centralnih Banaka (skr. ESCB):

Institucija sastavljena od ECB i nacionalnih centralnih banaka petnaestorice (petnaest zemalja ÄŤlanica Evropske unije), što znaÄŤi da u ESCB ulaze i Bank of England, danska i švedska centralna banka, iako ove drĹľave nisu ušle u evrozonu. ESCB donosi odluke o jedinstvenoj novÄŤanoj politici, ali istovremeno daje savete drĹľavama ÄŤlanicama o nekim finansijskim pitanjima.


Pasiva:

Sva sredstva koja se nalaze rasporeÄ‘ena u aktivi imaju svoje poreklo I neÄŤije su vlasništvo.Sredstva posmatrana po izvorima ili vlasništvu obrazuju pasivu. Ti izvori su heterogeni, ali se mogu i grupisati u dve osnovne grupe: sopstveni izvori preduzeća i pozajmljeni izvori.

Sopstvene izvore obrazuju ulozi osnivaÄŤa (vlasnika). Njih preduzeće (uspešnim) poslovanjem uvećava. U zavisnosti od pravne forme sopstvene izvore obrazuju: ulog inokosnog vlasnika, ortaÄŤki ulozi, akcijski kapital i sliÄŤno.

Pozajmljene izvore formiraju razne vrste zajmova ili dugova i tekućih obaveza. Do njih se dolazi uglavnom iz dva razloga: a) što preduzeće nema dovoljno sopstvenih izvora za planirani (Ĺľeljeni) obim poslovanja i b) iz uobiÄŤajene prakse da se akt prodaje deli u dva uobiÄŤajena ÄŤina od kojih je prvi ugovaranje kupoprodaje i primopredaja stvari ili ÄŤinjenje usluga a drugi ÄŤin gotovinsko ili bezgotovinsko (virmansko) plaćanje. Sve pozajmljene izvore, prema roku dospeća, delimo u tri grupe: dugoroÄŤni zajmovi, kratkoroÄŤni zajmovi (do jedne godine) i tekuće obaveze.


Telemarketing:

Osmišljeno, plansko i profesionalno korišÄ‡enje telekomunikacija u prodajnim i marketinškim naporima. Ovaj metod se obiÄŤno koristi i za mini istraĹľivanja preferencija trĹľišta, a da se to i ne prikaĹľe osobi sa kojom se komunicira.


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Otkup automobila Beograd

Selidbe Beograd

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci Direktorijum

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije
Turističke destinacije



VREMENSKA PROGNOZA
Trenutna temperatura:


Prognoza za 5 dana