upišite se besplatno u bazu pravnih lica

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z
Fiskalni rashodi:

Delovi fiskalnih prihoda koji, u formi raznih olakšica poreskim obveznicima, ne stiĹľu do budĹľeta.


Product manager:

Rukovodilac proizvoda


Telemarketing:

Osmišljeno, plansko i profesionalno korišÄ‡enje telekomunikacija u prodajnim i marketinškim naporima. Ovaj metod se obiÄŤno koristi i za mini istraĹľivanja preferencija trĹľišta, a da se to i ne prikaĹľe osobi sa kojom se komunicira.


Feasibility study:

Studija izvodljivosti


Licenca:

Pod pojmom licence se podrazumeva odreÄ‘ena vrsta znanja (organizaciona, upravljaÄŤka, tehnološka, itd.) koja mogu da posluĹľe u poslovanju. Licenca je predmet kupoprodaje (posebno na meÄ‘unarodnom nivou) i predstavlja najstroĹľe ÄŤuvanu poslovnu tajnu (primer Coca-Cola). Licenca se plaća jednokratno. Pošto su veoma veliki iznosi, ÄŤesto se odobrava plaćanje u više tranši (rata). Izvoz licenci se vezuje za zemlje koje puno ulaĹľu u nauÄŤnoistraĹľivaÄŤki rad. Naša zemlja je neto uvoznik licenci (više uvozimo nego što izvozimo). Tokom osamdesetih godina na dvadeset uvezenih licenci izvozili smo jednu.

Ono što je veliki problem kod licenci jeste da su dosta retko u prometu najnovije licence, tj. najsavremenija tehnologija, već se uglavnom radi o tehnologiji prethodne generacije. Razlog tome jeste smanjivanje konkurencije.
Ugovor o licenci prati i niz restriktivnih klauzula koje se odnose, na primer, na to da se kupcu licence ograniÄŤava trĹľište na kome moĹľe prodavati proizvode koje je proizveo po kupljenoj licenci ili obim proizvodnje tih proizvoda. TakoÄ‘e se moĹľe odrediti i to da se repromaterijal (sirovine) nabavlja od taÄŤno odreÄ‘enog prodavca, koji je neretko i prodavac licence. Najveći “proizvoÄ‘aÄŤi” licenci su SAD
i Japan.


Delivery on demand:

Dostava na zahtev


Apresijacija:

Povećanje vrednosti valute u odnosu na druge valute na → deviznom trĹľištu, ili generalno povećanje vrednosti bilo kog oblika aktive.


Trendy:

Pomodno


Osnovna sredstva (stalna sredstva, sredstva za rad:

Se koriste u duĹľem periodu vremena i postepeno prenose svoju vrednost na nove proizvode, zato što sluĹľe u više uzastopnih radnih procesa a zamenjuju se novim sredstvima tek onda kada se više ne mogu koristiti. Za vreme svog trajanja ona, po pravilu, prenose celukupnu vrednost na nove proizvode. Ona su rezultat ÄŤovekovog rada (osim zemlje) i imaju vrednost koja opet zavisi od koliÄŤine rada utrošenog za njihovu prizvodnju.


Poreski sistem:

Skup svih poreza koji se naplaćuju u jednoj drĹľavi radi njenog funkcionisanja u sprovoÄ‘enju aktuelnih politika. Postoji više vrsta poreza, posrednih i neposrednih, proporcionalnih, progresivnih i degresivnih. ZajedniÄŤki zadaci su obezbeÄ‘enje robno-novÄŤane ravnoteĹľe i raspodela mase poreza na obveznike. Kod porezivanja utvrÄ‘uje se propisivanje obveznika, utvrÄ‘ivanje osnovice, utvrÄ‘ivanje poreske stope i izraÄŤunavanje poreza primenom date stope na utvrÄ‘enu osnovicu. Poreskom osnovicom se uoÄŤava stepen ravnomernosti.


Budžetski deficit:

Višak rashoda u odnosu na prihode u → budĹľetu, tj. kada su ukupni prihodi nedovoljni da pokriju iznose rashoda. Za pokriće budĹľetskog deficita drĹľava povećava fiskalno opterećenje (poreze) i pristupa većem korišÄ‡enju zajmova i emisiji (kreiranja) → novca - tzv. monetizacija budĹľetskog
deficita.BudĹľetski deficit moĹľe biti rezultat nerealnog planiranja prihoda ili rashoda u budĹľetu, porasta  cena i prekoraÄŤenja izvršenih rashoda ili pogrešno procenjenog razvoja → konjukture.
U savremenim finansijama budĹľetski deficit nastaje kao posledica ekspanzije rashoda vezanih za jaÄŤanje intervencije (uplitanja) drĹľave na ekonomskom i socijalnom planu: deficit izazvan namernim povećanjem budĹľetskih rashoda treba da kompenzuje pad ukupne traĹľnje u nacionalnoj ekonomiji, kao uzrok slabljenja ekonomske aktivnosti, a deficit nastao zbog smanjenja poreskih prihoda budĹľeta je posledica Ĺľelje da se niĹľim poreskim stopama podstaknu liÄŤna i posebno investiciona potrošnja (ulaganja u
pokretanje ili proširenje sopstvene privredne delatnosti) poreskih obveznika.


Realan devizni kurs:

Devizni kurs koji izjednaÄŤava opšti nivo cena u zemlji sa opštim nivoom cena u inostranstvu. Cene pojedinih proizvoda i usluga biće u pojedinim zemljama razliÄŤite. Pri realnom deviznom kursu, proizvodi ÄŤija je cena relativno niĹľa u zemlji moći će rentabilno da se izvoze, a uvoziće se proizvodi ÄŤija je cena relativno viša u zemlji nego u inostranstvu. Kada je devizni kurs ispod realnog nivoa (domaća valuta je precenjena, a strana potcenjena) onda je kupovna moć u inostranstvu veća, nego u zemlji, a cene strane robe postaju niĹľe, pa se uvećava interes za uvozom. Kada je domaća valuta potcenjena, znaÄŤi da je devizni kurs iznad realnog. Tada je kupovna moć veća u zemlji nego u inostranstvu. Zbog visoke cene deviza uvoz poskupljuje i dolazi dolazi do smanjenja broja stranih proizvoda na drĹľavnom trĹľištu, a uvoz raste.


Lounge bar:

Bar za odmor


Workshop:

Radionica


Bull market:

TrĹľište bikova (trĹľište s tendencijom rasta cena ili kamatnih stopa )


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci smeštaj

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije



VREMENSKA PROGNOZA


Vremenska prognoza za 5 dana