POSLOVNI REČNIK
Po azbučnom redu:
Uvod
Maloprodaja
Dokument potpisan 10. jula 1999. god. u Kelnu, na inicijativu EU. Evropa je odluÄŤila da pokuša da reši problem Balkana, odnosno JugoistoÄŤne Evrope, i demonstrira svoju politiÄŤku moć, pored ekonomske koju svakako ima. U tom pokušaju su joj pomogle i druge drĹľave, meÄ‘unarodne
institucije i organizacije, podeljene na: uÄŤesnike (ÄŤlanice EU, drĹľave regiona, SAD, Rusija, Turska, OEBS, Evropska komisija i predstavnici Saveta Evrope), pomaĹľuće drĹľave, organizacije i institucije (Kanada, Japan, UN, WEU, NATO, UNHCR, EBRD, EIB, MMF, Svetska banka) i posredniÄŤke inicijative (Royamont process, Centralnoevropska inicijativa – CEI, SECI itd.). Osnovni ciljevi Pakta su trajni mir, prosperitet i vraćanje stabilnosti u ovaj deo Evrope. Od ostalih ciljeva javlja se i Ĺľelja za stvaranjem jednog transatlanskog programa i saradnje EU i SAD u rešavanju meÄ‘unarodnih problema.
Ideja je da se kroz Pakt nametnu standardi i norme koje svaka zemlja koja namerava ući u EU mora ispuniti. Takođe se radi na razvijanju dobrosusedskih odnosa i zone slobodne trgovine.
Pakt funkcioniše kroz tela koja su oformljena u okviru njega, i to su: Regionalni okrugli sto za JIE, specijalni koordinator Pakta i tri radna stola. Regionalni okrugli sto je "kišobran" pod ÄŤijom su nadleĹľnošÄ‡u tri pomenuta stola i njegov zadatak je da utvrdi da li je ostvaren progres ili ne. Specijalni koordinator predsedava Regionalnim okruglim stolom i odgovoran je za ostvarivanje ciljeva direktno
Evropskoj komisiji. Njegovo sedište je u Solunu, GrÄŤka.
Kako su tri osnovna problema vezana za politiÄŤku, ekonomsku i vojnu nestabilnost regiona, paktom su osnovana i tri radna stola. Prvi se bavi demokratizacijom drĹľava i ljudskim pravima, drugi ekonomskom rekonstrukcijom i saradnjom u regionu, a treći bezbednošÄ‡u i kontrolom naoruĹľanja.
Proces stvaranja primarnog novca od strane centralne banke koja na to stvaranje ima monopol. Primarni novac predstavljaju:
- gotov novac u opticaju,
- transakcioni (Ĺľiro) raÄŤuni poslovnih banaka kod centralne banke,
- obavezna rezerva poslovnih banaka kod centralne banke,
- transakcioni raÄŤuni drĹľave kod centralne banke.
ZnaÄŤi, primarna emisija centralne banke se moĹľe teorijski i praktiÄŤno vršiti preko sledećih osnovnih tokova:
- monetizacijom (otkupom za gotovinu) vrednosnih papira (menica i sliÄŤnih,
izdatih od strane privrednih subjekata) koji se nalaze u opticaju,
- kreditiranjem poslovnih banaka,
- kreditiranjem drĹľave,
- kreditiranjem ostalih direktnih komitenata centralne banke,
- kupovinom i prodajom deviznih sredstava centralne banke.
Spremiti
Je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da će se kasnije zaključiti drugi, glavni ugovor.
Podela ugovora:
1. jednostrano obavezni (obaveza postoji samo na jednoj strani, npr. ugovor o zajmu) i dvostrano obavezni;
2. dobroÄŤini (npr. ugovor o poklonu) i teretni;
3. realni (za zakljuÄŤenje ugovora pored saglasnosti volja potrebna je i predaja stvari) i konsenzualni (ugovor nastaje samom saglasnošÄ‡u volja ugovornih strana);
4. komutativni (meÄ‘usobni ekonomski efekti su unapred odreÄ‘eni) i aleatorni (efekti zavise od neke buduće okolnosti – npr. ugovor o kocki).
Elementi obezbeÄ‘enja ugovora su: kapara, zaloga, kaucija i jemstvo. Opšti rok zastarelosti, odnosno vreme ÄŤijim se protekom gubi mogućnost prinudnog ostvarenja prava, prema Zakonu o obligacionim odnosima, iznosi pet godina. NajvaĹľniji ugovori su: ugovor o prodaji, ugovor o poklonu, ugovor o najmu, itd.
Posedovanje znatnog broja akcija jednog akcionara u akcionarskom društvu, što mu obezbeÄ‘uje bitan uticaj na to društvo: posedovanje npr. samo 5% akcija moĹľe da iznudi sazivanje skupštine akcionara, a kvalifikovana manjina (manjina koja poseduje više od 25% akcija) moĹľe blokirati sve odluke skupštine akcionarskog društva za ÄŤije je donošenje potrebna kvalifikovana većina (izmene statuta, povećanje ili smanjenje kapitala I sl.). Onaj ko poseduje više od 75% akcija nekog društva obezbeÄ‘uje sebi gotovo potpun uticaj na to društvo.
Ulaganje novÄŤanih sredstava (tj. sama novÄŤana sredstva) na raÄŤunu kod banaka ili štedionica. UlagaÄŤ novÄŤanih sredstava naziva se deponent, a organizacija kod koje se sredstva ulaĹľu depozitar.
S obzirom na pravo raspolaganja ovim sredstvima od strane ulagaÄŤa depoziti mogu da budu po viÄ‘enju i oroÄŤeni depoziti. Depoziti po viÄ‘enju mogu se podići sa raÄŤuna kod banaka u svako doba i njima se moĹľe raspolagati kao i gotovim novcem. OroÄŤeni depoziti mogu se podići sa raÄŤuna kod banke tek po isteku ugovorenog roka. Na depozit ulagaÄŤi najÄŤešÄ‡e dobijaju kamatu od banaka i to na depozit po viÄ‘enju niĹľu (na Ĺľiro-raÄŤun nultu kamatnu stopu), a na oroÄŤene depozite višu kamatnu stopu, što je stimulacija deponenata za oroÄŤavanje depozita.]
Poređenje sa najboljim
Posao
Devizni kurs koji izjednaÄŤava opšti nivo cena u zemlji sa opštim nivoom cena u inostranstvu. Cene pojedinih proizvoda i usluga biće u pojedinim zemljama razliÄŤite. Pri realnom deviznom kursu, proizvodi ÄŤija je cena relativno niĹľa u zemlji moći će rentabilno da se izvoze, a uvoziće se proizvodi ÄŤija je cena relativno viša u zemlji nego u inostranstvu. Kada je devizni kurs ispod realnog nivoa (domaća valuta je precenjena, a strana potcenjena) onda je kupovna moć u inostranstvu veća, nego u zemlji, a cene strane robe postaju niĹľe, pa se uvećava interes za uvozom. Kada je domaća valuta potcenjena, znaÄŤi da je devizni kurs iznad realnog. Tada je kupovna moć veća u zemlji nego u inostranstvu. Zbog visoke cene deviza uvoz poskupljuje i dolazi dolazi do smanjenja broja stranih proizvoda na drĹľavnom trĹľištu, a uvoz raste.
Proces kontinuiranog merenja i uporeÄ‘ivanja poslovnih procesa jedne organizacije u odnosu na poslovne procese najuspešnijih organizacija iz celog sveta radi dobijanja informacija koje će pomoći organizaciji da poboljša sopstvene rezultate. Cilj je ne samo da se dostignu najbolje organizacije, već i da se prevaziÄ‘u koristeći njihovo iskustvo.
PruĹľanje usluga ekonomskim subjektima od strane struÄŤnjaka, u vidu saveta o tehniÄŤkim, komercijalnim ili pravnim aspektima poslovanja. Konsalting podrazumeva da je struÄŤnjak koji pruĹľa ovu vrstu usluga unajmljen van preduzeća, najÄŤešÄ‡e iz takozvanih konsalting firmi specijalizovanih za pruĹľanje saveta preduzećima iz jedne ili više oblasti.
Privreda u kojoj se znaÄŤajnija ekonomska pitanja centralno rešavaju, odnosno u kojoj se preduzeća javljaju kao delovi jedinstvenog privrednog organizma pod upravom drĹľave, za ÄŤiji raÄŤun preduzeća i posluju, imajući tako samo operativnu samostalnost. Bazira se na drĹľavnoj svojini nad sredstvima za proizvodnju, centralizovanom drĹľavnom privrednom planiranju i administrativnom upravljanju i rukovoÄ‘enju. Najpre je formirana u SSSR. Nakon nacionalizacije sredstava za proizvodnju, drĹľava je preuzela kompetencije u regulisanju privrednog Ĺľivota.
Centralno-planski privredni sistem pokazao se vrlo efikasnim pri niskom stepenu razvoja proizvodnih snaga i nepovoljnoj unutrašnjoj situaciji zemlje. Na višem stepenu ekonomskog razvoja, on postaje koÄŤnica daljeg privrednog napretka zbog svoje rigidnosti, neelastiÄŤnosti i vrlo malih materijalnih stimulansa radnih kolektiva i pojedinaca u njima.
Ovi aranĹľmani omogućavaju ÄŤlanicama MeÄ‘unarodnog Monetranog Fond-a da od Fonda kupuju (vuku) dodatni odreÄ‘eni iznos strane valute za pokriće privremenog deficita u svom platnom blansu. To su tzv. krediti u pripravnosti koje primalac moĹľe koristiti koliko i kada to njemu odgovara, najÄŤešÄ‡e u toku godinu dana od dana vaĹľenja aranĹľmana. Kamata na ovaj kredit (ili deo kredita) poÄŤinje se plaćati tek sa poÄŤetkom korišÄ‡enja, a iskorišÄ‡eni deo kredita mora se vratiti u roku od 3 do 5 godina.
Zahtev za sklapanjem stend baj aranĹľmana inicira ÄŤlanica, koja tom prilikom sastavlja “Pismo o namerama”, uz pomoć eksperata MMF-a. U tom pismu izlaĹľe ocenu trenutnog stanja u svojoj privredi kao i ekonomsku politiku koju namerava da vodi u cilju ozravnavanja (tzv. “peglanja”) debalansa u toku trajanja kreditiranja. Ekonomske mere moraju biti u skladu sa kriterijumima MMF-a o ekonomskoj politici, bez odstupanja u tom periodu.
