upišite se besplatno u bazu pravnih lica

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z
Account manager:

Rukovodilac zaduĹľen za klijente


Achievement:

dostignuće


Advertiser/Advertising:

OglašivaÄŤ/Oglašavanje


After work party:

Zabava posle posla


All inclusive:

Sve ukljuÄŤeno


Attachment:

Prilog


Akcept:

Predstavlja izjavu lica na koje se vuÄŤe menica, da će u roku dospeća menice na naplatu isplatiti meniÄŤni dug u celini ili delimiÄŤno. Ime akceptanta (lica koje isplaćuje meniÄŤni dug) se nalazi na licu menice. Pre same naplate meniÄŤnog duga imalac menice podnosi je akceptantu na akceptiranje, tj. potrebno je da akceptant na licu menice napiše ''prihvatam'' ili ''priznajem'' i da se potpiše. Ovo je bitno zato što, neretko, menicu izdaje jedan pravni subjekat, a drugi pravni subjekt izmiruje obavezu iz te menice.


Akceptni kredit:

KratkoroÄŤni (i srednjoroÄŤni) kredit kod koga banka dopušta komitentnu nesumnjivog boniteta da, do odreÄ‘enog iznosa (kreditnog limita), vuÄŤe menice na nju. Banka te menice akceptira (prihvata) kao glavni duĹľnik (trasat), ÄŤime se obavezuje da će ih iskupiti ako sam trasant to ne uÄŤini iz bilo kog razloga, u skladu sa ugovorom. Takve menice se mogu plasirati na trĹľištu novca, ali ih najÄŤešÄ‡e eskontuje sama banka koja daje akcept. Ako komitent ne iskupi menicu, onda akceptna banka kao glavni duĹľnik, plaća meniÄŤni dug.


Akceptni nalog:

Instrument plaćanja, a ÄŤesto i instrument obezbeÄ‘enja budućeg plaćanja. Akceptni nalog izdaje duĹľnik i u njemu naznaÄŤuje sumu koja će se taÄŤno odreÄ‘enog dana skinuti sa njegovog raÄŤuna u poslovnoj banci i preneti na raÄŤun poverioca (subjekta koji je izvršio odreÄ‘eni posao) u poslovnoj banci tog poverioca. Ovo je vrsta naloga koji se mora izršiti, tj. ako na raÄŤunu duĹľnika na dan dospeća naloga na naplatu nema dovoljno novca za izvršenje naloga, raÄŤun duĹľnika se blokira a sva sredstva koja pristiĹľu na raÄŤun duĹľnika odmah se skidaju i prenose na raÄŤun poverioca do iznosa koji je potreban da bi se akceptni nalog izvršio. Akceptni nalog nije hartija od vrednosti i ne moĹľe se prenositi sa jednog lica na drugo.


Akcije:

Razlikuju se dva znaÄŤenja: 1) udeo koji svaki uÄŤesnik u akcionarskom društvu ima u imovini društva (njegov osnovni udeo); 2) isprava pomoću koje njen imalac stiÄŤe pravo uÄŤešÄ‡a u raspodeli dobiti akcionarskog društva (dividende). Osnovni kapital društva podeljen je na akcije ÄŤija je najniĹľa nominalna vrednost odreÄ‘ena zakonskim propisima. Maksimalna nominalna vrednost se odreÄ‘uje statutom društva, odnosno ugovorom zakljuÄŤenim izmeÄ‘u uÄŤesnika u društvu.


Akcije:

Razlikuju se dva znaÄŤenja: 1) udeo koji svaki uÄŤesnik u akcionarskom društvu ima u imovini društva (njegov osnovni udeo); 2) isprava pomoću koje njen imalac stiÄŤe pravo uÄŤešÄ‡a u raspodeli dobiti akcionarskog društva (dividende). Osnovni kapital društva podeljen je na akcije ÄŤija je najniĹľa nominalna vrednost odreÄ‘ena zakonskim propisima. Maksimalna nominalna vrednost se odreÄ‘uje statutom društva, odnosno ugovorom zakljuÄŤenim izmeÄ‘u uÄŤesnika u društvu.

Akcije se dele:

1) s obzirom na vreme kada se izdaju, na : a) privremene (obiÄŤno se izdaju prilikom osnivanja društva, i traju sve dok imalac takve akcije ne uplati u potpunosti odreÄ‘enu svotu na ime svog udela u društvu, nakon ÄŤega se privremene akcije povlaÄŤe i zamenjuju se stalnim) i b. stalne;

2) s obzirom na sadrĹľinu prava koje daju imaocima, na: a) obiÄŤne (imaoci ovih akcija uĹľivaju prava koja su statutom predviÄ‘ena za sve uÄŤesnike društva) i b. prioritetne (imaoci ovih akcija imaju izvesne privilegije u odnosu na ostale uÄŤesnike; obiÄŤno imaju pravo na veću dividendu, pravo da prvenstveno oni budu birani u organe upravljanja društva i sl.; izdaju se najÄŤešÄ‡e prilikom povećavanja osnovnog kapitala društva, a obiÄŤno su namenjene novim akcionarima).

Sa stanovišta vlasniÄŤkog rizika, akcije su riziÄŤniji finansijski instrument od → obveznica, jer akcionarsko društvo prvo mora da isplati kamate na izdate obveznice, pa tek onda da raspodeljuje → dividende. MeÄ‘utim u uslovima → inflacije akcije su manje riziÄŤni finansijski instrumenti. Akcije imaju varijabilnu dividendu koja zavisi od visine dobiti preduzeća.
TrĹľišna cena sigurnih akcija je njihova sadašnja vrednost, koja je dobijena na osnovu diskontovanja budućih prihoda od akcija po odgovarajućoj stopi prinosa. TrĹľišna cena riziÄŤnih akcija sadrĹľi pored sigurnih prinosa i premiju za rizik, koja raste sa povećanjem rizika. Random walk (sluÄŤajni ili nesigurni hod) je naziv za kretanje trĹľišnih cena akcija; dnevno kretanje cena akcija deluje haotiÄŤno i
nepredvidivo, ali opšti indeks cena akcija (npr. Dow-Jones indeks) pokazuje uzlazno kretanje na dugi rok. Koeficijent koji meri stepen riziÄŤnosti svake akcije naziva se beta koeficijent; on predstavlja odnos izmeÄ‘u riziÄŤnosti date akcije i opšteg nivoa riziÄŤnosti celog trĹľišta akcija i procenjuje se uobiÄŤajenim statistiÄŤkim metodama.
Akcije mogu biti osnivaÄŤke i nove; nove akcije se emituju radi povećanja kapitala akcionarskog društva. Jednom izdate akcije nikada se ne povlaÄŤe sa sekundarnog trĹľišta akcija tako da je obim novih deonica relativno mali u odnosu na njihov ukupan iznos.
Akcionar je fiziÄŤko ili pravno lice koje je vlasnik akcija u akcionarskom društvu i koje kao takvo vrši svoja imovinska i korporacijska prava u akcionarskom društvu; kupovinom akcija stiÄŤe pravo na prisvajanje dividendi, i rezidualni je poverilac neto imovine akcionarskog društva.


Akcionarsko društvo:

Je trgovaÄŤko društvo sa osnovnim kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija sa jednakim iznosima. Akcionarsko društvo je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze iskljuÄŤivo svojom imovinom. PreteÄŤom savremenih a.d. smatra se Banco di San Giorgio, osn. 1407. u Đenovi.
Organizacija a.d. je u velikoj meri propisana zakonima, a u pojedinostima njihovim statutima.

Kupoprodaja akcija se vrši na trĹľištu kapitala: 1. na primarnom trĹľištu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija; uÄŤesnici na ovom trĹľištu su akcionarska društva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici (najÄŤešÄ‡e su to banke - investicione i poslovne); 2. na sekundarnom trĹľištu (berza akcija; engl.
stock exchange, ital. bursa) se kupuju i prodaju već izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri; 3. na trećim trĹľištima posluju brokerske firme koje ne Ĺľele da plaćaju proviziju regularnim berzama; ova trĹľišta nisu javna i ÄŤine ih grupe preduzeća koja su manje više meÄ‘usobno nezavisna.


Akcije na donosioca:

Akcije ÄŤiji se vlasnik (imalac) smatra nepoznatim i neodreÄ‘enim akcionarem (imalac nije poimeniÄŤno naveden). U slogu akcije mora biti naznaÄŤeno da njen donosilac ima sva prava predviÄ‘ena odlukom o izdavanju akcija i statutom akcionarskog društva. Vlasnik ove akcije moĹľe da zahteva isplatu objavljene dividende, kao i ostvarivanje svih drugih prava koja proistiÄŤu iz vlasništva nad tom klasom akcija. Prenose se bez ograniÄŤenja – prostom predajom iz ruke u ruku, za šta je potreban samo obiÄŤan dogovor, te su zbog toga veoma pogodne za trgovinu. Pretpostavlja se da su imaoci ovih akcija njihovi zakonski vlasnici, dok se ne dokaĹľe suprotno. Razlikuju se prema serijskom i kontrolnom broju. Ako akcionarsko društvo izdaje više serija akcija na donosioca, onda se one mogu razlikovati i prema broju serije, ali i po nominalnom iznosu na koji glase.


Akcije na ime:

Izdaju se na ime njihovog vlasnika (imaoca) i u njima je navedeno ime ili firma, mesto stanovanja i zanimanje vlasnika. Ti podaci se moraju uneti u knjigu akcionara akcionarskog društva (akcionarsku knjigu). OsnivaÄŤke akcije se najÄŤešÄ‡e izdaju kao akcije na ime, ali nije obavezno. Akcije na ime mogu glasiti samo na jedno lice, pravno ili fiziÄŤko, kada pravo koje je u toj akciji zagarantovano moĹľe ostvariti samo lice koje je u njoj naznaÄŤeno, tj. upisano u knjigu akcionara, ili njegov pravni naslednik. Mogu se prenostiti indosamentom – pismenom izjavom na samoj ispravi, kao i predajom akcije. Statut akcionarskog društva moĹľe predvideti prenos takve akcije samo uz njegovu saglasnost. Tada je reÄŤ o tzv. vinkuliranoj akciji na ime, koja je, prema zakonskoj regulativi, hartija od vrednosti po naredbi. Karakteristika tih akcija je da je njihov promet oteĹľan.


Akcijski kapital:

Ukupan iznos kapitala obezbeÄ‘en emisijom i plasmanom akcija kao hartija od vrednosti vlasniÄŤkog karaktera. Vlasništvo je akcionarskog društva i ÄŤine ga osnivaÄŤki (akcijski) kapital i kapital sadrĹľan u svim rezervama. RašÄŤlanjen je u akcije, i predstavlja zbir nominalnih vrednosti svih akcija. Formira se emisijom i uplatom akcija u novcu, stvarima ili pravima.

Postoje dva naÄŤina za formiranje akcijskog kapitala:
1) ukupna osnovna glavica utvrÄ‘ena u statutu akcionarskog društva upisuje se do osnivanja društva - reĹľim fiksnog akcijskog kapitala, o ÄŤijem povećanju ili smanjenju odluÄŤuje skupština akcionarskog društva;
2) reĹľim ovlašÄ‡enog kapitala – po kome se dopušta da se akcije izdaju povremeno, a odluku o tome donosi uprava društva.

Akcijski kapital je osnovni izvor finansiranja akcionarskog društva. To je permanentni kapital preduzeća koji se moĹľe menjati povećanjem (dokapitalizacijom) ili, što je reÄ‘e, smanjivanjem. Vrednost mu je odreÄ‘ena nominalnom vrednošÄ‡u autorizovanih i prodatih akcija, a visina mu se utvrÄ‘uje u statutu pri osnivanju akcionarskog društva. Tako pribavljen, akcijski kaptal ne predstavlja vlasništvo preduzeća kao entiteta, već njegovih eksternih suvlasnika. Iskazuje se u pasivi bilansa društva – za svaku vrstu akcija odvojeno: broj povlašÄ‡enih akcija, broj plasiranih akcija i njihova nominalna vrednost. U SAD-u
se u praksi obiÄŤno primenjuje tzv. "open pricing" model plasiranja akcijskog kapitala, kod koga se cene akcija formiraju i menjaju tokom same inicijalne ponude.


Akcionarsko društvo (skr. AD ili DD - deoničarsk:

Nastaje udruĹľivanjem kapitala više lica - osnivaÄŤa, a na osnovu kupljenih akcija.
AD se osniva ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan ÄŤlan odlukom o osnivanju. Ugovor o osnivanju je formalizovan akt i mora se saÄŤiniti u pismenom obliku, potpisati i overiti. Osnovni organi AD su:
a. skupština akcionara (organ vlasnika),
b. upravni odbor (organ upravljanja),
c. direktor (poslovodni organ),
d. nadzorni odbor (organ kontrole).
Statutom preduzeća moĹľe se utvrditi da se u preduzeću bira i izvršni odbor direktora. Mandat ili vreme izbora pojedinca na odreÄ‘enu funkciju moĹľe biti razliÄŤito u zavisnosti od funkcije preduzeća. Rok ne moĹľe biti duĹľi od 5 godina a mogućnost ponovnog izbora nije ograniÄŤena, što je dobro jer ponovni izbor treba vezati za uspeh u vremenu trajanja prethodnog mandata.
U pogledu osnivanja, AD mogu biti:
1) sukcesivna, koja nastaju tako što osnivaÄŤi preuzmu samo deo akcija, a ostatak prve emisije ili javno plasiraju na trĹľištu, ili postepeno uvode na trĹľište kapitala.
2) simultana, kada osnivaÄŤi preuzmu sve akcije prve, osnivaÄŤke emisije. To znaÄŤi i da su budući vlasnici novih serija akcija u nepovoljnijem poloĹľaju, jer je u rukama osnivaÄŤa ÄŤitava poslovna politika i uprava AD. Akcije se kod simultanog nastanka AD obezbeÄ‘uju privatnim plasiranjem. Prednosti AD nad individualnim preduzećima se ogledaju pre svega u tome što raspolaĹľu većim kapitalom od individualnog i što imaju veće mogućnosti za pozajmljivanje.


Akontacija:

Suma novca koja se isplaćuje izvršiocu nekog posla pre poÄŤetka izvršavanja posla. Davanje akontacije praktiÄŤno predstavlja neku vrstu osiguranja da će se konkretan posao izvršiti. Akontacija predstavlja sredstvo osiguranja za oba poslovna subjekta. Za naruÄŤioca posla (kupca odreÄ‘enog proizvoda, ÄŤesto veće vrednosti, ili usluge) akontacija podrazumeva da se onaj ko je taj novac preuzeo (proizvoÄ‘aÄŤ ili izvršilac) obavezao da će izvršiti dati posao. Za onoga ko je tu akontaciju preuzeo, ista predstavlja obezbeÄ‘enje plasmana tj. prodaje I prihvatanja njegovih proizvoda ili usluga.


Akreditiv (dokumentarni akreditiv):

Je bankarski posao kojim se akreditivna banka (banka u kojoj je otvoren akreditiv) po zahtevu svog komitenta (lice koje otvara akreditiv) obavezuje da sama ili preko druge banke (banke korespondenta) izvrši isplatu odreÄ‘enog iznosa u korist ili po nalogu trećeg lica - korisnika akreditiva kada on preda odreÄ‘ena dokumenta kojima dokazuje da je izvršio ugovorne obaveze. Primer: prodavac predajom teretnice (hartija od vrednosti koja pokazuje da je roba predata prevozniku) dokazuje da je poslao robu koja je predviÄ‘ena u ugovoru i tada moĹľe da naplati kod banke ugovorenu sumu. Akreditiv doprinosi sigurnosti, naroÄŤito u meÄ‘unarodnim plaćanjima, jer kupac plaća tek kada ima dokaz da je roba poslata, a prodavac zna da će mu biti plaćeno ÄŤim banci dostavi dokaze da je robu poslao. Plaćanje putem akreditiva je vrlo skupo pošto prouzrokuje visoke troškove bankarskih usluga, ipak, kada se posluje na visoko riziÄŤnim trĹľištima, kao što su na primer zemlje u tranziciji, većina plaćanja se obavlja preko akreditiva.


Aktiva:

Čine je ili obrazuju sva sredstva u preduzeću pomoću kojih se obavlja zadatak preduzeća u oblasti proizvodnje, prometa ili usluga i ostvaruju ciljevi poslovanja. Čine je materijalna aktiva (materijalne vrednosti) i monetarna aktiva (novčane vrednosti i potraživanja).

Po kriterijumu obrta sredstva u aktivi se dele na: → osnovna sredstva I dugoroÄŤne finansijske plasmane (dugoroÄŤna ulaganja i potraĹľivanja preduzeća), i→ obrtna sredstva (zalihe, kratkoroÄŤna potraĹľivanja, gotovina i gotovinski ekvivalenti - Ĺľiro raÄŤun, devizni raÄŤun i sl.). Pri odreÄ‘ivanju njihove proporcije
kriterijum je sledeći: obrtnih sredstava treba da bude dovoljno kako bi se u potpunosti zaposlila osnovna sredstva.


Akumulacija:

Izdvajanje dela profita u akumulacioni fond, ili zadrĹľani profit (retained profit), ÄŤime se ujedno povećava osnovni kapital preduzeća. Sredstva iz akumulacionog fonda se investiraju u poslovanje pa se tako postiĹľe povećanje obima poslovanja. Investiranje iz akumulacije se još naziva i neto investiranje. Ovakva akumulacija kapitala je jedan od osnovnih izvora kratkoroÄŤnog i srednjeroÄŤnog ekonomskog rasta.


Akvizicija:

Ovaj pojam se moĹľe dvostruko tumaÄŤiti:
1. Akvizicija je poslovna aktivnost kojom jedno lice prikuplja porudĹľbine za drugo fiziÄŤko ili pravno lice. Koristi se najÄŤešÄ‡e u izdavaÄŤkoj delatnosti, ali i u drugim usluĹľnim delatnostima.
2. Pod akvizicijom se takoÄ‘e podrazumeva i oblik preuzimanja preduzeća, kada jedno preduzeće stiÄŤe kontrolni paket akcija nad drugim preduzećem (ako je to drugo preduzeće akcionarsko društvo), ili ga kupuje, preuzimajući vlasništvo nad njim.


Alokacija resursa:

Predstavlja usmeravanje prirodnih, tehniÄŤkih trĹľišnih I finansijskih faktora razvoja preduzeća. Oni mogu biti: potencijalni resursi – koji obuhvataju do tada neiskorišÄ‡ene razvojne uslove i mogućnosti; aktivirani resursa - koji obuhvataju one faktore koji se koriste u procesu razvoja, mada još uvek nedovoljno; iskorišÄ‡eni resursi - koji obuhvataju ÄŤinioce koji su već u potpunosti iskorišÄ‡eni. U postupku alokacije resursa vrši se razmeštaj nekih ili svih navedenih faktora razvoja po ekonomskim regionima, sektorima privrede ili izmeÄ‘u preduzeća.


Ambalaža:

Sud, okvir, ram ili omot kojim se proizvod obavija radi oÄŤuvanja njegovih osnovnih karakteristika i funkcija. Osnovne funkcije ambalaĹľe su: zaštitna, distributivna, komercijalno-informativna, tehnološka, sigurnosna I ekološka. Prema odvojivosti od proizvoda, moĹľe biti odvojiva i neodvojiva. Prema duĹľini upotrebe: za jednokratnu upotrebu i za višestruku upotrebu, tj. povratna.


Američka berza (AMEX):

Je druga po veliÄŤini berza u SAD. Akcije koje se kotiraju na njoj su akcije onih kompanija koje ne ispunjavaju (dosta rigorozne) uslove za kotiranje na → Njujorškoj berzi (NYSE). Tu se kotiraju akcije "mlaÄ‘ih" firmi koje još nisu dorasle NYSE. AMEX ovo ime dobija 1952.god. a na njoj se kotira oko 900 hartija od vrednosti. Sinonim za ovu berzu je "little board".


Amortizacija:

U knjigovodstvu podrazumeva postupak postepenog smanjenja vrednosti neke stavke aktive, uz istovremeno prenošenje te vrednosti na odgovarajuće raÄŤune potraĹľivanja. NajvaĹľniji izrazi ovako shvaćene amortizacije su: amortizacija osnovnih sredstava - kao postupak postepenog smanjenja vrednosti osnovnih sredstava jer se deo vrednosti osnovnih sredstava, tokom proizvodnje, prenosi u vrednost novodobijenog proizvoda.

U bankarstvu se amortizacijom naziva smanjivanje duga u postupku isplate anuiteta. Amortizacijom se takoÄ‘e naziva gašenje vrednosti nekih hartija od vrednosti, što je rezultat njihovog postepenog otplaćivanja. Amortizacija menice ili ÄŤeka znaÄŤi njihovo poništenje na zahtev vlasnika koji ih je izgubio.


Anuitet:

Novčani iznos koji određenog datuma dospeva za isplatu i koji se zajmodavcu ili investitoru plaća godisnje ili u kraćim vremenskim rokovima, na ime otplate zajma. Sadrži deo koji se odnosi na dospele kamate (kamatna kvota) i deo za koji se smanjuje dug (otplatna kvota).
U naÄŤelu postoje dva oblika anuiteta:
1) konstantni, tj. u jednakim iznosima (uÄŤešÄ‡e glavnice je u porastu, a kamate u opadanju), jer je kamatna komponenta iz godine u godinu sve manja;
2) varijabilni (promenljiv), opadajući anuitet (primenjuje se ako je otplatna kvota nepromenljiva; u tom slučaju, smanjuje se i kamatna kvota i anuitet odgovarajuće opada).


Apresijacija:

Povećanje vrednosti valute u odnosu na druge valute na → deviznom trĹľištu, ili generalno povećanje vrednosti bilo kog oblika aktive.


Arbitraža (arbitražni poslovi):

Poslovi koje karakteriše istovremena kupovina i prodaja nekog dobra (valute ili robe široke potrošnje) na dva ili više trĹľišta na kojima postoji cenovna razlika. U uĹľem smislu arbitraĹľni poslovi se odnose na kupo-prodaju valuta. Valutni arbitraĹľeri permanentno prate devizna trĹľišta u svetu i kada otkriju da postoji mala razlika u ceni neke valute na raznim trĹľištima, oni brzo kupuju valutu na trĹľištu gde je cena nešto niĹľa i prodaju je odmah na trĹľištu sa višom cenom. Pri tome arbitraĹľeri ne ulaze u devizni rizik, jer istovremeno kupuju i prodaju istu valutu, pri cemu stiÄŤu dobit, što je i motiv njihovog poslovanja. Postojanje devizne arbitraĹľe deluje na nivelaciju deviznih kurseva na deviznim trĹľištima na svetu. U savremenim uslovima postojanja jake i brze informacione tehnologije, mogućnost formiranja zarada iz arbitraĹľnih poslova ja vrlo mala, pogotovo kod valuta koje imaju veliki promet na deviznom trĹľištu.


Arbitraže:

NedrĹľavne institucije za rešavanje sporova koje su im poverile same stranke. Danas se većina sporova u oblasti meÄ‘unarodne trgovine rešava arbitraĹľnim putem, zbog oÄŤiglednih prednosti koje on nudi. ArbitraĹľa moĹľe više da se prilagodi osobenostima pojedinih sluÄŤajeva nego što su to u stanju sudovi. Pred arbitraĹľom je postupak manje formalan, ima uslova da bude i brz, i pruĹľa šire mogućnosti za traĹľenje kompromisnog rešenja. Stranke od arbitraĹľe oÄŤekuju da se udubi u pojedinosti sluÄŤaja, te da se naÄ‘e adekvatno rešenje za obe strane. Negativne strane arbitraĹľe su: mogućnost zloupotrebe, nametanje nepraviÄŤnih rešenja ekonomski slabijoj ili neopreznoj strani. Odluke arbitraĹľe se ne mogu ispraviti putem Ĺľalbe. Postoje dve osnovne vrste arbitraĹľe: arbitraĹľa ad hoc i stalna (institucionalna) arbitraĹľa. Naše pravo poznaje i dozvoljava obe vrste.


Asignacija (upućivanje):

Poseban oblik izmirivanja obaveza. Asignacijom izdavalac naloga (asignant, uputilac) daje u zadatak (upućuje) primaocu naloga (asignat, upućenik) da isplati odreÄ‘enu sumu trećem licu (asignator, primalac uputa). Ovo je poslovna aktivnost kojom se izmiruju obaveze i potraĹľivanja pravnih lica. Naime, asignat je duĹľnik asignantov, dok je asignant asignatorov duĹľnik. Asignacijom se ove meÄ‘usobne obaveze izvršavaju u jednoj transakciji, što je u interesu svih uÄŤesnika, jer kada ne bi bilo asignacije postojale bi dve transakcije a troškovi bi bili dvostruko veći.


Asortiman:

Obuhvata svu robu koja je predmet poslovanja jednog preduzeća, odnosno u trgovinskim preduzećima predstavlja skup robe koja se nudi na trĹľištu.


Atest:

Dokument koji nastaje kao rezulatat utvrÄ‘ivanja tehnoloških karakteristika odreÄ‘ene robe. Ovaj dokument jeste izjava da roba ima ona tehnološka i druga svojstva koja kupci oÄŤekuju ili su predviÄ‘ena odgovarajućim standardima.


Auditing (revizija):

Postupak provere knjigovodstvene evidencije i finansijskih izveštaja preduzeća od strane struÄŤnih lica. Eksternu reviziju vrše ovlašÄ‡eni revizori, ÄŤlanovi strukovnih udruĹľenja, kakvo je u V.Britaniji, Chartered Association of Certified Accountants (CACA) ili u SAD American Institute of Certified Public Accountants (AICPA). Internu reviziju mogu vršiti takoÄ‘e ovlašÄ‡eni revizori, ali i druga struÄŤno osposobljena lica. Po zakonima nekih zemalja (npr. u V. Britaniji), → akcionarska društva su obavezna da imaju interne revizore.
Revizor podnosi izveštaj u kome navodi obim revizije, metode i testove koje koristi i mišljenje o verodostojnosti poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja. KljuÄŤna karakteristika revizora je da on mora biti nezavistan od preduzeća u kome obavlja reviziju kako bi mogao dati objektivno mišljenje u skladu sa
standardima raÄŤunovodstvene profesije.


Aukcija:

Pod aukcijom se podrazumeva javna prodaja izloĹľene robe putem nadmetanja (licitacije) kupaca. Na aukcijama se prodaju:
1) robe nestandardnog kvaliteta, koje se stoga ne mogu prodavati na berzi, a potrebno je da se obezbedi njihov promet u velikim koliÄŤinama; takve robe su vuna, koĹľa, krzno i sl.;
2) lako kvarljive robe, pretežno prehrambene, koje je potrebno prodavati brzo, obično u lukama istovara, (na primer spadaju sveže voće i povrće);
3) retki umetniÄŤki i drugi skupoceni predmeti (npr. antikviteti), retke i skupocene Ĺľivotinje (punokrvni trkaÄŤki konji) i sl.;
4) stvari koje se prodaju po sili zakona: oduzete na carinarnici, imovina (prilikom prisilne naplate duga).
Prodaju na aukciji moĹľe vršiti sam vlasnik, ili ÄŤešÄ‡e struÄŤno lice - aukcionar.
Zainteresovanim kupcima aukcionar pre aukcije pokazuje robu, a za vreme aukcije roba je izloĹľena pred kupcima. Prodaja se vrši onom kupcu koji ponudi najvišu cenu. Nadmetanje moĹľe ići:
1) od startne cene naviše, podizanjem cena;
2) od startne cene naniĹľe, spuštanjem cena (holandska aukcija).
Sistemom aukcije se mogu prodavati i hartije od vrednosti.


Avans:

Predstavlja odreÄ‘eni iznos novca koji se daje ili traĹľi unapred, pre obavljanja odreÄ‘enog posla. Koristi se kao sredstvo kojim se obe strane obezbeÄ‘uju od neizvršenja ugovornih obaveza.


Ažio/disažio:

Svaka hartija od vrednosti ima nominalnu i trĹľišnu cenu (koje su retko kada iste). Nominalna vrednost hartije od vrednosti jeste ona vrednost po kojoj je ta hartija izdata i taj iznos piše na samom plaštu hartije. TrĹľišna vrednost hartije od vrednosti je ona vrednost koja se formira izmeÄ‘u ponude i traĹľnje na trĹľištu, ili pojednostavljeno, izmeÄ‘u kupca i prodavca.
Kada je trĹľišna vrednost veća od nominalne, ostvaruje se pozitivna razlika u ceni i tada je reÄŤ o aĹľiju. Obrnuto, kada je trĹľišna vrednost manja od nominalne reÄŤ je o disaĹľiju.


Stejk holderi (engl. Stake holders):

Veći broj zainteresovanih i uticajnih grupa koje opredeljuju poslovanje i poloĹľaj jednog preduzeća. Njihove aspiracije, msnaga, karakter uticaja odreÄ‘eni su konstelacijom razliÄŤitih varijabli: ekonomske, politiÄŤke, tehnološke i socijalne prirode.
Razlikuju se interni i eksterni stejk holderi. Interni stejkholderi su zaposleni, akcionari i odbor direktora, a eksterni su oni u ÄŤijoj se interakciji kreira poslovni ambijent: mediji, sindikat, potrošaÄŤi, konkurencija, dobavljaÄŤi, finansijske institucije, vlada i posebne interesne grupe.


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Otkup automobila Beograd

Selidbe Beograd

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci Direktorijum

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije
Turističke destinacije



VREMENSKA PROGNOZA
Trenutna temperatura:


Prognoza za 5 dana