upišite se besplatno u bazu pravnih lica

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z
B2B (business-to-business):

TrĹľište industrijske potrošnje


Baby bond:

Izraz za emisije obveznica s niĹľom nominalnom vrednošÄ‡u


Baby boomeri:

Generacija rođena nakon II. svjetskog rata


Back office:

Jedinica koja nije direktno ukljuÄŤena u prodaju ili trgovanje


Back up:

Sigurnosna kopija


Banneri:

Format oglasa na internetu


Basic:

Osnovno (temeljno)


Bear market:

TrĹľište medveda (trĹľište na kojemu cene odreÄ‘enih grupa vrednosnih papira padaju ili se oÄŤekuje pad)


Benchmark:

Merilo


Benchmarking:

Poređenje sa najboljim


Benefit:

Korist


Bi (business intelligence):

Poslovna inteligencija


Bid bond:

Garancija pri izvoznom finansiranju


Bill board:

Plakatna površina 4x3 ili 8x3


Blue chip dionica:

Redovna deonica najvišeg kvaliteta


Bluetooth:

BeĹľiÄŤna povezanost kratkog dometa


Body language:

Govor tela


Bookmark(er):

ObeleĹľivaÄŤ


Bottom line:

Zaključak (podvući crtu)


Brainstorming:

Pretresanje, nabacivanje ideja


Brand:

Marka


Brand awareness:

Svest o marki


Brand equity:

TrĹľišna vrednost marke


Brand image:

ImidĹľ marke


Brand manager:

MenadĹľer koji brine o marki


Brand personality:

LiÄŤnost marke


Branding:

Stvaranje brenda


Briefing:

Izveštavanje


Broadband:

Širokopojasni pristup Internetu


Browser:

PretraĹľivaÄŤ


Brunch:

UĹľina


Bubble efect:

Efekat balona


Bug:

Greška u programu


Bull market:

TrĹľište bikova (trĹľište s tendencijom rasta cena ili kamatnih stopa )


Bundling:

Objedinjavanje usluga


Business:

Posao


Business casual:

Poslovno leĹľerni stil odijevanja


Businessman:

Poslovni ÄŤovek


Buzz:

Buka, šum


Banka za međunarodna poravnanja:

BIS (The Bank for International Settlements) – osnovana je 1930.god. u Hagu, po Jangovom (Young) planu, sa ciljem pruĹľanja olakšica NemaÄŤkoj u plaćanju ratne odštete posle Prvog svetskog rata. Kasnije, kao osnovni zadatak BIS-a, proklamovano je promovisanje saradnje izmeÄ‘u centralnih banaka, kao i brĹľi protok meÄ‘unarodnih finansijskih transakcija. Dakle, promovisanje stabilnog meÄ‘unarodnog finansijskog trĹľišta je bilo ono ÄŤemu je BIS teĹľio, ali je on
istovremeno predstavljao i banku u kojoj su glavni akcionari bile nacionalne centralne banke. Iz ovoga proizlazi da je BIS akcionarsko društvo sa kapitalom od 1,5 milijardi zlatnih franaka i sa 600.000 akcija jednake nominalne vrednosti od 2.500 zlatnih franaka po akciji. U martu 1999. godine BIS je raspolagala sa 112 milijardi USD deviznih rezervi iz 120 centralnih banaka, što je oko 7% ukupnih deviznih rezervi u svetu. Ono što je takoÄ‘e interesantno jeste da je 31. marta 1999. god samo 45 centralnih banaka imalo pravo glasa u BIS-u.


Bankarska garancija:

Ugovor kojim se banka obavezuje da će primaocu garancije (poveriocu iz osnovnog ugovora) isplatiti odreÄ‘enu sumu novca ukoliko odreÄ‘eno treće lice (originalni duĹľnik) ne ispuni svoje obaveze o roku dospelosti. Ugovor o garanciji uvek nastaje u vezi sa nekim drugim osnovnim ugovorom (o kreditu, o prodaji i sliÄŤno). U tim osnovnim ugovorima se duĹľnik obavezuje da će poveriocu pribaviti garanciju odreÄ‘ene banke, kojom će se ona obavezati da isplati odreÄ‘enu sumu ukoliko on (duĹľnik) ne izvrši svoju obavezu.


Banknota:

Novčanica koju na osnovu zakona izdaje emisiona banka i koja predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja.


Bankrotstvo:

Raspad poslovnog sistema banke, ili ma koje druge privredne organizacije, koja je zapala u takvo stanje da svojom imovinom više nije u stanju da podmiri svoje obaveze. MoĹľe se definisati i kao potpuni finasijski slom ekonomskog subjekta koji za rezultat ima obustavu plaćanja odnosno nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim finansijskim obavezama. Izraz potiÄŤe iz italijanskog jezika (banco rotta). U svakoj zemlji se, radi poslovne sigurnosti, obiÄŤno zakonom propisuju uslovi pod kojima se moĹľe objaviti stanje bankrotstva kao i postupak koji se tada primenjuje.


Barter (kompenzacioni) aranžmani:

Isporuka robe se plaća robom. VaĹľno je da se pravilno utvrdi vrednost robe. Visokorazvijene zemlje imaju bolju pregovaraÄŤku poziciju za utvrÄ‘ivanje vrednosti robe. Kompenzacioni poslovi se dozvoljavaju po našem zakonu samo ako zemlja u koju izvozimo ima platnobilansne teškoće, ako se kroz taj uvoz obezbeÄ‘uju sirovine(energenti) za našu privredu i ako se obezbeÄ‘uju deficitarne robe. Videti: bilateralni sporazumi.


Barter poslovi:

Su vezani spoljnotrgovinski poslovi, što znaÄŤi da dve zemlje, ili dva privredna subjekta, dogovaraju uvoz i izvoz u odnosu 1:1. U ukupnom poslu uÄŤestvuje dva ili više preduzeća i pri tom uvoznici u domaćoj valuti plaćaju centralnoj banci uvezenu robu, dok izvoznici svoj izvoz naplaćuju ne direktno od svojih kupaca iz inostranstva već od centralne banke i to u domaćoj valuti. Barter aranĹľmani odgovaraju zemljama koje su suoÄŤene sa nedostatkom deviza, ali se generalno smatra da predstavljaju zastareli i prevaziÄ‘eni oblik bilateralnih trgovinskih odnosa. Barter poslovi se mogu najkraće definisati i kao iporuka robe koja se plaća drugom robom.


Bekstvo (egzodus) kapitala:

Nedozvoljeni transfer većih iznosa kapitala u obliku stranih valuta ili hartija od vrednosti. Rezidenti zemlje koja zabranjuje ili ograniÄŤava takve transfere usmeravaju kapital u druge zemlje, radi rentabilnosti i sigurnosti, povoljnijeg oporezivanja ili špekulacija, a delom i radi boljih izgleda za dobit ili perspektive za ukamaćenje, pogotovu ako je drĹľava u finansijskim teškoćama ili postoji opasnost od devalvacije ili depresijacije domaće valute. To povećava teškoće zemlje iz koje kapital "beĹľi", ali su i zemlje u koje taj capital "beĹľi" skeptiÄŤne prema njemu, pa ÄŤesto zabranjuju njegov ulazak.
"Bekstvom" kapitala smatraju se i devize koje se ÄŤuvaju "u slamaricama" tj. van regularnih naÄŤina tezaurisanja novca


Benčmarking (engl. Benchmarking):

Proces kontinuiranog merenja i uporeÄ‘ivanja poslovnih procesa jedne organizacije u odnosu na poslovne procese najuspešnijih organizacija iz celog sveta radi dobijanja informacija koje će pomoći organizaciji da poboljša sopstvene rezultate. Cilj je ne samo da se dostignu najbolje organizacije, već i da se prevaziÄ‘u koristeći njihovo iskustvo.


Benčmarking (engl. Benchmarking):

Proces kontinuiranog merenja i uporeÄ‘ivanja poslovnih procesa jedne organizacije u odnosu na poslovne procese najuspešnijih organizacija iz celog sveta radi dobijanja informacija koje će pomoći organizaciji da poboljša sopstvene rezultate. Cilj je ne samo da se dostignu najbolje organizacije, već i da se prevaziÄ‘u koristeći njihovo iskustvo.

Vrste benÄŤmarking-a:
1) kompetitivni (eksterni) - poredi se jedna organizacija sa drugim sliÄŤnim ili identiÄŤnim organizacijama;
2) funkcionalni - kompariraju se proizvodi, usluge, distribucija, logisti- ka, radni procesi i dr. najboljih organizacija, nezavisno od toga kojim se poslovanjem bave;
3) interni - porede se geografski dislocirane filijale, poslovne jedinice, servisne grupe kod kojih se poslovanje sastoji od niza sličnih operaci ja koje se mogu lako međusobno porediti;
4) generiÄŤki - sliÄŤan funkcionalnom, osim što se koncentriše na multi funkcionalne poslovne procese koji su suština poslovanja.


Berza:

Institucija → finansijskog trĹľišta vezana za taÄŤno odreÄ‘eno mesto na kome se trguje standardizovanim trĹľišnim materijalom, po utvrÄ‘enim paravilima trgovanja. Od samog nastanka, berza je vezivana za odreÄ‘eno mesto – sastajalište trgovaca/posrednika, koji su izmeÄ‘u sebe trgovali u odreÄ‘eno vreme i po pravilima koja su utvrdili. Na berzama se trguje efektivom i robom, a prema
predmetu trgovine berza se dele na efektne, robne i mešovite. Na prvima se trguje hartijama od vrednosti, → devizama i finansijskim derivatima, na drugim robom, a na trećim i jednim i drugim. Predmet trgovanja na berzi uvek mora da bude tipiziran i standardizovan. Još jedna karakteristika berze je odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kome se trguje. Pravila trgovanja na berzi imaju dvostruku funkciju - da obezbede sve detaljniju standardizaciju predmeta i pravila trgovanja po kojima se vrši promet, kao i da pruĹľe zaštitu uÄŤesnicima u trgovanju. Zaštita od trĹľišnih rizika predstavlja osnovni razlog nastanka institucije berze, tako da je tome podreÄ‘ena i organizacija trgovine na njoj.


Berzanski indeksi:

IzraÄŤunavaju se stavljanjem u odnos proseka cena odreÄ‘enog broja akcija u datom trenutku sa prosekom cena istih akcija iz nekog prethodnog trenutka. Oni nam pokazuju kakva je → konjunktura, odnosno privredna aktivnost firmi koje se kotiraju na berzi u nekom periodu. Dakle, to je
najopštiji pokazatelj na osnovu kojeg moĹľemo videti kako se "kretalo" trĹľište, tj. odnos ponude i traĹľnje akcija tog dana. Ukoliko su cene akcija drastiÄŤno skoÄŤile (usled pozitivne konjunkture) to će dovesti do pozitivnih efekata na berzanski indeks (on će rasti) i obratno. Neki od najpoznatijih berzanskih indeksa na svetskim berzama su:
- Dow Jones Index - pokazuje kretanje cena akcija na Njujorskoj berzi (NYSE). (datira još od 1897. kada je sluĹľio samo za raÄŤunanje proseka za delatnosti kao sto su industrija i Ĺľeleznica). Danas se kao najpoznatiji uzima DJIA (Dow Jones Industrial Average) kojim se izraĹľava prosek cena 30 (blue chip) akcija industrijski najjaÄŤih preduzeća.
- Nikkei - jeste prosek cena akcija na Tokijskoj berzi i prvi put je uveden 1949.god. Za njegovo izraÄŤunavanje koristi se "paket" od 225 akci- ja sa mogućnošÄ‡u zamene svega 6 godišnje (6 izaÄ‘e i 6 drugih akcija uÄ‘e).
- FT-SE - je prosek cena akcija koji objavljuje Londonska berza po istom principu kao i sve prethodne.
Pored napred navedenih postoje još i Hang Seng (Hong Kong), CAC General Index (Paris), ›Amex Index, Nasdaq (vanberzansko trĹľište akcijama), Topix (Tokio)…


Big mek indeks (engl. Big Mac Index):

Indeks koji predstavlja sredstvo za merenje odstupanja trĹľišnog deviznog kursa od kursa koji bi bio odreÄ‘en na osnovu koncepta pariteta kupovnih moći (Purchasing Power Parity – PPP). Big mek indeks je uveo poznati britanski ÄŤasopis – The Economist, i s obzirom na popularnost koju je stekao ÄŤitava analiza deviznih kurseva i kretanja cena po zemljama nazvana je Burgernomiks (Burgernomics). Prema konceptu pariteta kupovne moći, devizni kurs bi trebalo da se stalno menja i prilagoÄ‘ava, tako da izjednaÄŤava cene reprezentativne korpe dobara po zemljama. Prilikom izraÄŤunavanja Big mek indeksa, ne koristi se korpa dobara već samo jedan proizvod – Big mek hamburger, i to tako da se izraÄŤunava koliko bi trebalo da iznosi devizni kurs jedne valute u odnosu na ameriÄŤki dolar da bi cena Big meka bila ista u odnosnoj zemlji i SAD-u. Konkretno cena Big meka izraĹľena u dinarima bi se podelila sa cenom Big meka u dolarima i dobio bi se odnos naše valute i dolara. Uporedivši ga sa zvaniÄŤnim kursom videli bi da li je dinar precenjen ili potcenjen u odnosu na dolar. U poslednjih nekoliko godina Big mek indeks pokazuje da glavni trgovinski i strateški partneri SAD-a stalno imaju precenjene kurseve svojih valuta (tu se pre svega misli na Veliku Britaniju, Japan, Izrael i Euroland). Sa druge strane zemlje u razvoju uglavnom imaju potcenjene kurseve u odnosu na dolar.


Bilans stanja (balance sheet):

Dvostrani finansijski izveštaj koji daje pregled → aktive i → pasive. Aktiva predstavlja sredstva a pasiva izvore sredstava, što automatski znaÄŤi da strane bilansa moraju da budu u ravnoteĹľi, jer zapravo prikazuju jednu istu stvar sa dva aspekta.


Bilans uspeha:

Dvostrani pregled rashoda i prihoda u odreÄ‘enom vremenskom periodu. Ovaj raÄŤunovodstveni izveštaj se sastoji od leve i desne strane (zbog toga je dvostrani pregled). Na levoj strani se beleĹľe svi nastali rashodi – poslovni (nastali kao rezultat obavljanja redovnih poslovnih aktivnosti), vanredni (nastali kao rezultat nepredvidivih okolnosti) i vanposlovni (nastali kao rezultat obavljanja dodatnih, sporednih poslovnih aktivnosti), dok se na desnoj strani beleĹľe svi poslovni, vanredni i vanposlovni prihodi.
Sabiranjem stavki leve i desne strane bilansa uspeha dobijaju se ukupni rashodi i ukupni prihodi. Ako su
ukupni prihodi veći od ukupnih rashoda – ostvaren je dobitak; obrnuto – ostvaren je gubitak.


Bilateralizam:

Oblik meÄ‘unarodne trgovine koji je uveden posle Velike ekonomske krize 1929-33. godine. Ovaj oblik trgovine se primenjuje izmeÄ‘u zemalja koje nemaju konvertibilne valute. Pojednostavljeno reÄŤeno, bilateralizam predstavlja odreÄ‘enu vrstu trampe, tj. ''roba za robu''. Pošto zemlje partneri nemaju konvertibilne valute, vrednost roba koje se razmenjuju izraĹľava se u nekoj konvertibilnoj valuti, najÄŤešÄ‡e u DEM ili USD. IzraĹľavanje u istoj, konvertibilnoj valuti se vrši da bi se u trgovini razmenile iste vrednosti, dok praktiÄŤnog kretanja novca iz jedne zemlje u drugu nema. Postoji samo tok robe. Tok novca moĹľe da nastane samo ako jedna zemlja ne isporuÄŤi svu robu po dogovoru, a plaćanje se vrši u dogovorenoj konvertibilnoj valuti (obiÄŤno je to ona mvaluta po kojoj je vršen obraÄŤun). Bilateralizam je veoma nepogodan oblik trgovanja za zemlje koje u njemu uÄŤestvuju, jer u razmenu ulaze i one robe koje se inaÄŤe ne bi razmenjivale tj. kupovale od druge zemlje. TakoÄ‘e, zbog neusaglašenosti kretanja robe iz zemlje u zemlju nastaju razni poremećaji koji mogu opasno da destabilizuju situciju u jednoj od zemalja. Postoji još jedna negativna strana bilateralizma: zemlja koja bi, sa drugom zemljom partnerom, u normalnim okolnostima, ostvarila suficit u meÄ‘usobnoj razmeni i po tom osnovu ostvarila devizni prihod i tako pokrila deficit koji ima u razmeni sa nekom drugom zemljom, ne ostvaruje ga, jer je primorana da uvozi nepotrebnu robu i to najÄŤešÄ‡e lošeg kvaliteta. Kao krajnji rezultat ta zemlja u svom deviznom bilansu mora da iskaĹľe deficit (odliv neto deviznih
sredstava iz zemlje).


Blanko:

Izraz koji se u finansijskoj i trgovinskoj praksi koristi za oznaku potpisivanja nepopunjenog (belog), ili delimiÄŤno popunjenog dokumenta kojim potpisnik u potpunosti priznaje obavezu na osnovu tog dokumenta. ZnaÄŤi i ovlašÄ‡enje sa potpisom bez utvrÄ‘ivanja sadrĹľine ovlašÄ‡enja. TakoÄ‘e, u finansijama blanko kredit podrazumeva kredit koji se zasniva na liÄŤnom poverenju, pri ÄŤemu ne mora da postoji kreditno pokriće.


Bonifikacija (premija, bonus):

PosredniÄŤka provizija koja se plaća bankama na ime plasmana novoemitovanih hartija od vrednosti kod stanovništva. Plaća se, po pravilu, samo onda ako su hartije od vrednosti preuzete radi fiksnog investiranja, zbog ÄŤega se za njihovu dalju prodaju odreÄ‘uje rok. Stalni emitenti (banke koje izdaju zaloĹľnice, hipotekarne banke) zakljuÄŤuju s bankama koje plasiraju hartije od vrednosti sporazum o bonifikacijama. Ako se u predviÄ‘enom roku bonificirana hartija od vrednosti vrati emitentu, onda se bonifikacija mora u celosti ili delimiÄŤno vratiti. Visina bonifikacije zavisi od duĹľnika (javni sektor, industrija, banke itd.), od trĹľišne situacije (period visokih ili niskih kamatnih stopa) ili, eventualno, od roka na koji je hartija od vrednosti izdata. VaĹľno je takoÄ‘e, ko je posrednik u plasmanu hartija od vrednosti (banke, štedionice) kao i gde se plasiraju (institucije, stanovništvo).


Bonitet:

Podrazumeva formalna i materijalna svojstva subjekta koja ga ÄŤine sigurnim duĹľnikom, bilo da je reÄŤ o banci u koju se ulaĹľu sredstva ili o preduzeću kome se daju krediti. Bonitet banke kao duĹľnika zavisi od njene kreditne sposobnosti i ›likvidnosti. Kreditna sposobnost preduzeća utvrÄ‘uje se na osnovu analize materijalnog stanja preduzeća, i to na osnovu podataka iz → bilansa i ostalih poslovnih knjiga.
Pri tome se posebno analiziraju stanje i kretanje → investicija, sirovina, gotove robe, potraĹľivanja i dugovanja na osnovu datih jemstava, garancija i sliÄŤno.


Brokeri i dileri:

Brokeri su berzanski posrednici. Oni imaju dozvolu za pristup na berzu i ovlašÄ‡eni su da sklapaju berzanske poslove kao kupci i kao prodavci. Poslove obavljaju u svoje ime za tuÄ‘ raÄŤun, tj. za raÄŤun nalogodavca. Nalogodavac na taj naÄŤin moĹľe ostati nepoznat (što zavisi i od pravila koja vaĹľe na odreÄ‘enom trĹľištu), ali on u potpunosti snosi rizik preduzetog posla. Berzanski posrednici (brokeri) ne snose rizik i ne mogu davati garancije za krajnji ishod posla. Oni posluju samo sa drugim ovlašÄ‡enim posrednicima, a predmet trgovine mogu biti samo robe i hartije od vrednosti koje su zvaniÄŤno registrovane na berzi. Brokeri su specijalisti za vrstu posla ili predmet kojim se bave. Za svoje posredovanje naplaćuju → proviziju, tzv. brokeraĹľu. BrokeraĹľa se obiÄŤno odreÄ‘uje kao procenat od obavljenog prometa, koji opada sa porastom vrednosti transakcije.


Brokeri i dileri:

Brokeri su berzanski posrednici. Oni imaju dozvolu za pristup na berzu i ovlašÄ‡eni su da sklapaju berzanske poslove kao kupci i kao prodavci. Poslove obavljaju u svoje ime za tuÄ‘ raÄŤun, tj. za raÄŤun nalogodavca. Nalogodavac na taj naÄŤin moĹľe ostati nepoznat (što zavisi i od pravila koja vaĹľe na odreÄ‘enom trĹľištu), ali on u potpunosti snosi rizik preduzetog posla. Berzanski posrednici (brokeri) ne snose rizik i ne mogu davati garancije za krajnji ishod posla. Oni posluju samo sa drugim ovlašÄ‡enim posrednicima, a predmet trgovine mogu biti samo robe i hartije od vrednosti koje su zvaniÄŤno registrovane na berzi. Brokeri su specijalisti za vrstu posla ili predmet kojim se bave. Za svoje posredovanje naplaćuju → proviziju, tzv. brokeraĹľu. BrokeraĹľa se obiÄŤno odreÄ‘uje kao procenat od obavljenog prometa, koji opada sa porastom vrednosti transakcije.

 Dileri se pojavljuju kao berzanski posednici ali i kao ovlašÄ‡eni maloprodavci za promet odreÄ‘enih → maraka proizvoda. Dileri su jedna od najvaĹľnijih kategorija ovlašÄ‡enih igraÄŤa na berzi. Na njoj oni nastupaju kao principali tj. trguju u svoje ime za svoj raÄŤun, što znaÄŤi da sami snose rizik. Kada kupuju od
dilera na berzi, klijenti dobijaju aktivu iz porfolija samog dilera. Ova kategorija posrednika je osloboÄ‘ena plaćanja provizije na berzi, ali ima obavezu da 75% svog prometa ostvari stabilizujući trĹľište. To znaÄŤi da ne sme da prodaje ukoliko poslednja zakljuÄŤena cena nije bila rastuća tj. da kupuje ako poslednja
zaključena cena nije bila opadajuća. Ovo važi za takozvane market maker-e, i pravila njihovog rada se razlikuju od berze do berze. Većina dilera obavlja i brokerske poslove za svoje klijente. Stoga je uobičajeni naziv broker-diler.


Bruto:

NajpribliĹľnije znaÄŤenje je "ukupno", i upotrebljava se najÄŤešÄ‡e u sledećim kombinacijama: bruto teĹľina - teĹľina robe sa pakovanjem; bruto proizvod - ukupan proizvod jedne regionalne jedinice, ili ukupan nacionalni proizvod; bruto plata - dohodak zajedno sa porezima koji se na njega plaćaju.


Brzina opticaja novca:

MoĹľe se definisati kao broj transakcija koje odreÄ‘ena novÄŤana jedinica izvrši u odreÄ‘enom vremenskom intervalu. Što je ona veća, to znaÄŤi da je koliÄŤina novca potrebna za odreÄ‘eni promet robom i uslugama manja, i obrnuto. FaktiÄŤki povećanje brzine opticaja novca deluje kao i
povećanje njegove koliÄŤine. Za iskazivanje brzine opticaja novca koristi se koeficijent brzine opticaja jednak odnosu → bruto nacionalnog proizvoda (GNP) I proseÄŤne → novÄŤane mase u datom periodu.


Budžet:

Akt predstavniÄŤkog tela kojim se predviÄ‘aju i odobravaju prihodi i rashodi drĹľave (ili lokalnog organa uprave) za odreÄ‘eni budući period, po pravilu za jednu godinu. BudĹľetom se predviÄ‘aju i rasporeÄ‘uju rashodi i prihodi radi osiguranja kontinuiteta finansiranja javnih funkcija i usklaÄ‘ivanja potrošnje drĹľave sa ekonomskom politikom i mogućnostima.

BudĹľet se donosi aktom predstavniÄŤkog tela drĹľave, koji po pravilu ima zakonsku i administrativnu snagu. Iz njega proizilaze ovlašÄ‡enja i obaveze za organe koji izvršavaju budĹľet. OvlašÄ‡eni organi duĹľni su da realizuju budĹľetom predviÄ‘ene prihode i da se pridrĹľavaju visine i namene rashoda fiksiranih u budĹľetu. Termin budĹľetska disciplina znaÄŤi da bilo drĹľava, bilo preduzeće ili pojedinac smeju trošiti samo onoliko koliko mogu da finansiraju - iz imovine, dohotka ili zaduĹľivanjem.


Budžetski deficit:

Višak rashoda u odnosu na prihode u → budĹľetu, tj. kada su ukupni prihodi nedovoljni da pokriju iznose rashoda. Za pokriće budĹľetskog deficita drĹľava povećava fiskalno opterećenje (poreze) i pristupa većem korišÄ‡enju zajmova i emisiji (kreiranja) → novca - tzv. monetizacija budĹľetskog
deficita.BudĹľetski deficit moĹľe biti rezultat nerealnog planiranja prihoda ili rashoda u budĹľetu, porasta  cena i prekoraÄŤenja izvršenih rashoda ili pogrešno procenjenog razvoja → konjukture.
U savremenim finansijama budĹľetski deficit nastaje kao posledica ekspanzije rashoda vezanih za jaÄŤanje intervencije (uplitanja) drĹľave na ekonomskom i socijalnom planu: deficit izazvan namernim povećanjem budĹľetskih rashoda treba da kompenzuje pad ukupne traĹľnje u nacionalnoj ekonomiji, kao uzrok slabljenja ekonomske aktivnosti, a deficit nastao zbog smanjenja poreskih prihoda budĹľeta je posledica Ĺľelje da se niĹľim poreskim stopama podstaknu liÄŤna i posebno investiciona potrošnja (ulaganja u
pokretanje ili proširenje sopstvene privredne delatnosti) poreskih obveznika.


Budžetsko ograničenje:

Ograničenje koje nameću ostvareni i očekivani dohodak u odnosu na ukupne rashode. To je raskorak između planiranog nivoa budžetskih rashoda i prikupljenih poreskih prihoda. Može biti meko i čvrsto, zalaganje za čvrsto budžetsko ograničenje pre svega znači zalaganje za veću
finansijsku disciplinu.


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Otkup automobila Beograd

Selidbe Beograd

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci Direktorijum

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije
Turističke destinacije



VREMENSKA PROGNOZA
Trenutna temperatura:


Prognoza za 5 dana