upišite se besplatno u bazu pravnih lica

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z
Deadline:

Rok


Deal:

Dogovor


Delivery on demand:

Dostava na zahtev


Desk:

Središnje mjesto u redakciji


Desktop:

Radna površina na ekranu


Destination manager:

MenadĹľer odredišta


Developer/developing:

Razvojni programer/razvijanje


Dial up:

Biranje (telefonskog broja)


Directory:

Imenik


Display:

Prikaz, prikaziva


Document flow:

Upravljanje tokom dokumenata


Dauvnloadovanje:

Preuzimanje


Downsizing:

Smanjivanje


Draft:

Nacrt


Drag&drop:

Povuci i spusti


Dress code:

Kodeks odevanja


Due dilligence:

Dubinska analiza kompanije


Damping:

Prodaja robe na inostranom trĹľištu ispod cena sa domaćeg trĹľišta, ili nekog drugog inostranog trĹľišta, i prodaja robe ispod troškova proizvodnje. Postoji i valutni damping koji podrazumeva odrĹľavanje višeg deviznog kursa od → realnog kursa, ÄŤime se pojeftinjuje izvoz a poskupljuje uvoz. Sve vrste dampinga su zabranjene.


Dan izvršenja obaveza:

OznaÄŤava dan kada ili do kojeg treba izvršiti obaveze a moĹľe biti:
- određeni kalendarski dan - npr. 30. maj;
- određeni prosek vremena (rok od potpisivanja ugovora) - recimo 3 meseca od datuma potpisivanja ugovora;
- po viÄ‘enju - istog trenutka kada se na šalter banke podnese zahtev na naplatu u odreÄ‘enom roku po viÄ‘enju


Dau Džonsov (prosečni) indeks berzanske aktivnos:

Indeks akcija Njujorške berze, koji od 1897. godine redovnoizraÄŤunavaju novine izdavaÄŤke kuće "Dow Jones & Comp." (danas, "Wall StreetJournal") za akcije industrijskih preduzeća, a od 1929. godine i za akcijekomunalnih preduzeća. IzraÄŤunava se i objavljuje dnevno za veoma mali brojstandardnih vrednosti. Svakog sata u toku berzanskog sastanka izraÄŤunavaju se tri indeksa: za industriju, transport i komunalne usluge, koji, zajedno uzeti, daju globalni indeks. Najveću paĹľnju privlaÄŤi indeks industrijskih akcija. Iako ga ÄŤine
akcije ne više od 30 preduzeća, on verno odraĹľava tendencije cele berze.


Debitor:

Dužnik, tj. lice koje koristi određeni kredit, ili lice koje je pod obavezom da izvrsi plaćanje neke dospele obaveze.


Decentralizacija:

Proces delegiranja, tj. prenošenja, upravljaÄŤke vlasti sa viših na niĹľe nivoe odluÄŤivanja. Ovaj proces moĹľe da se posmatra sa dva aspekta: sa makroaspekta (nivo drĹľave) i sa mikroaspekta (nivo preduzeća). Prednosti decentralizacije se ogledaju, pre svega, u tome da dolazi do rasterećivanja viših upravljaÄŤkih organa, zatim dolazi do podizanja motivisanosti srednjih i niĹľih nivoa u organizaciji, donosioci odluka su bliĹľi izvorima informacija, dolazi do racionalizacije komuniciranja izmeÄ‘u viših i niĹľih nivoa, itd.


Deficit:

Ima nekoliko znaÄŤenja:
- negativna razlika izmeÄ‘u prihoda i rashoda. → BudĹľetski deficit se javlja u sluÄŤaju kada su budĹľetski prihodi manji od budĹľetskih rashoda. Deficit platnog bilansa se javlja kada su prihodi iz meÄ‘unarodnog prometa manji od rashoda itd, - manjak na raÄŤunu; - situacija u kojoj je neki artikal raspoloĹľiv u koliÄŤini manjoj od potrebne.


Deflacija:

Smanjenje novčanog volumena (količine novca u opticaju), čija je posledica sniženje nivoa cena, usled čega raste kupovna snaga novca. Za deflaciju je karakteristična restriktivna kreditno-monetarna politika koja dovodi do snižavanja cena i recesije, pa čak i do krize konjukture, jer ukupna ponuda robe i usluga prelazi platno sposobnu tražnju. U savremenim privredama, međutim često izostaje efekat sniženja cena.


Deponent:

Lice koje neku pokretnu stvar predaje na ÄŤuvanje depozitaru ili ostavoprimcu (banci depozitaru). Odnosi izmeÄ‘u deponenta i depozitara regulišu se posebnim ugovorom o ostavi, tj. deponovanju. Deponent ima pravo da mu deponovana stvar bude vraćena u ugovorenom roku, odnosno na njegov zahtev, a njegova obaveza je da za ÄŤuvanje plati posebnu proviziju, odnosno zakup sefa.
Deponent predaje stvari spakovane ili zapeÄŤaćene u poseban omot (paket). Stvari ne smeju biti kvarljive ni eksplozivne, niti smeju biti zabranjene zakonom, što deponent potvrÄ‘uje svojim potpisom na ugovoru o ostavi (depou). Deponent stvari moĹľe predati i uz nalog banci da ova njima rukuje.


Depozit:

Ulaganje novÄŤanih sredstava (tj. sama novÄŤana sredstva) na raÄŤunu kod banaka ili štedionica. UlagaÄŤ novÄŤanih sredstava naziva se deponent, a organizacija kod koje se sredstva ulaĹľu depozitar.
S obzirom na pravo raspolaganja ovim sredstvima od strane ulagaÄŤa depoziti mogu da budu po viÄ‘enju i oroÄŤeni depoziti. Depoziti po viÄ‘enju mogu se podići sa raÄŤuna kod banaka u svako doba i njima se moĹľe raspolagati kao i gotovim novcem. OroÄŤeni depoziti mogu se podići sa raÄŤuna kod banke tek po isteku ugovorenog roka. Na depozit ulagaÄŤi najÄŤešÄ‡e dobijaju kamatu od banaka i to na depozit po viÄ‘enju niĹľu (na Ĺľiro-raÄŤun nultu kamatnu stopu), a na oroÄŤene depozite višu kamatnu stopu, što je stimulacija deponenata za oroÄŤavanje depozita.]


Depozitni certifikat:

Prenosivi instrument trĹľišta novca koji glasi na odreÄ‘eni novÄŤani iznos, deponovan u banci na odreÄ‘eni rok i po odreÄ‘enoj kamatnoj stopi. OznaÄŤava se i kao pismeno garantovani bankovni depozit. Kod nas je to blagajniÄŤki zapis. Izdaje ga komercijalna banka, radi povećanja kreditnog potencijala. Komercijalne banke više ne formiraju svoje kreditne potencijale samo pasivno – primanjem depozita, već vode aktivnu politiku porasta tog potencijala kroz porast zaduĹľivanja na bazi emisije depozitnog certifikata.
ObiÄŤno glasi na donosioca, a rok dospeća mu je standardizovan (30–180 dana za kratkoroÄŤni; 1–5 godina za srednjoroÄŤni). Izdaje se po komunalnoj vrednosti sa fiksnom, ali i sa promenljivom kamatnom stopom.
Kamata se računa na bazi stvarnog broja dana do roka dospeća, dodaje se glavnici i plaća o roku dospeća. Obračunava se po propisanoj kamatnoj stopi, uz primenu diskonta za odgovarajući period.


Depresijacija:

Pad vrednosti jedne valute u odnosu na drugu valutu na deviznom trĹľištu (ili pad vrednosti neke druge valute).


Devalvacija:

Smanjenje spoljašne vrednosti valute jedne zemlje prema jednoj ili više stranih valuta i/ili zlata. Vrši se merama drĹľave ili monetarnih vlasti. U sistemu fiksnih deviznih kurseva, devalvacija se vrši zakonskim (zvaniÄŤnim) smanjenjem deviznog kursa (pariteta) u odnosu na druge valute, dok u sitemu fluktuirajućih deviznih kurseva do nje dolazi smanjenjem kursa na deviznom trĹľištu, u zavisnosti od ponude i traĹľnje. Na deviznom trĹľištu, devalvacija dovodi do povećanja kurseva stranih valuta.
Njome se povećava cena deviza, što smanjuje traĹľnju i povećava ponudu za njima, a to, opet, poskupljuje (i automatski smanjuje) uvoz, a povećava izvoz jer se cene u domaćoj valuti dele sa višim deviznim kursom.


Devizne rezerve:

Zlato i devize kojima jedna zemlja, tj. njena →centralna banka raspolaĹľe u odreÄ‘enom trenutku. SluĹľe za pokriće deficita →platnog bilansa. Njihova veliÄŤina se posmatra u zavisnosti od broja meseÄŤnih iznosa uvoza koji se mogu pokriti, primer milijarda dolara za malu zemlju moĹľe da znaÄŤi pokrivenost uvoza za 6 meseci, dok ta milijarda dolara nekoj većoj zemlji moĹľe da znaÄŤi pokrivanje uvoza za samo jedan mesec.


Devizni bilans:

Isto što i →platni bilans, osim što se u njemu beleĹľe transakcije koje su naplaćene ili isplaćene u toku jednog perioda nezavisno od toga da li su te transakcije nastale u tom periodu, nekom prethodnom ili će nastati u nekom budućem (npr. ugovor je sklopljen prethodne godine i isporuke se vrše u nekoliko godina, a isplata je ove godine - ÄŤitava transakcija će biti u deviznom bilansu, dok će u platnom biti samo deo transakcije u iznosu robe koja je isporuÄŤena ove godine). Devizni bilans je vaĹľan pokazatelj finansijskog poloĹľaja i devizne likvidnosti zemlje - na osnovu njega se utvrÄ‘uje da li će zemlja
imati novca da plati svoje obaveze iz redovnih ekonomskih aktivnosti ili će morati da se zaduĹľuje ili da proda nešto da bi bila →likvidna (da moĹľe da plati svoje obaveze na vreme).


Devizni kurs:

Cena valute jedne zemlje izražena u valuti druge zemlje. U normalnim prilikama devizni kurs se kreće oko deviznog pariteta tj. zvanično utvrđene vrednosti nacionalnog novca izražene u zlatu, specijalnim pravima vučenja ili nekoj stabilnoj valuti. Preko deviznog kursa se uspostavlja veza
između cena u zemlji i u inostranstvu. Postoji nekoliko vrsta deviznih kurseva:

1. fiksni - koji su određeni od strane centralne banke,
2. puzajući - kod kojih je propisan raspon mogućih dnevnih promena,
3. fleksibilni - ÄŤije kretanje nije niÄŤim ograniÄŤeno,
4. voÄ‘eni - to je posebna vrsta fleksibilnih kurseva, s'tim što centralna banka interveniše iz deviznih rezervi. Primenjuje se u SAD, Japanu, Kanadi i drugim zemljama.
5. višestruki - istovremeno se primenjuje više kurseva, (primenjivali su se u JuĹľnoj Americi i Jugoslaviji).


Devizni režim:

Skup propisa koji regulišu poslovanje devizama i valutama u vezi sa platnim prometom sa inostranstvom. TakoÄ‘e podrazumeva poslovanje ÄŤija je posledica sticanje, raspolaganje ili otuÄ‘ivanje stranih sredstava plaćanja - deviza. Sinonim je devizno poslovanje.


Diferencirane cene:

Ovaj pojam podrazumeva da su cene istog proizvoda jednog proizvoÄ‘aÄŤa na razliÄŤitim trĹľištima razliÄŤite, tj. isti proizvod se na dva ili više trĹľišta prodaje po razliÄŤitim cenama. Ova pojava je posledica uticaja brojnih faktora:

a)  transportni troškovi i troškovi osiguranja;
b)  pakovanje i ambalaĹľa: razliÄŤita trĹľišta, sa razliÄŤitim klimatskim uslovima, zahtevaju posebne vrste pakovanja i ambalaĹľe;
c)  troškovi posredovanja: što postoji više posrednika u jednom lancu kretanja robe od proizvoÄ‘aÄŤa do krajnjeg kupca, to će cena proizvoda biti veća, jer će ukljuÄŤivati proviziju svakog od ovih posrednika;
d)  carinski i poreski propisi: ovo su bitni faktori koji utiÄŤu na diferenciranje cena, jer nije isto, kada izvozimo neku robu, da li je carina na tu robu 5% ili 15% u zemlji uvoznika;
e)  specifiÄŤni zahtevi kupaca: u smislu razliÄŤitog dizajna, tehnoloških karakteristika, kvaliteta, itd.;
f)  cenovna elastiÄŤnost traĹľnje: u zavisnosti od toga da li je na nekom trĹľištu visoka ili niska elastiÄŤnost traĹľnje, prodavac (ne) moĹľe da povećava cenu proizvoda. U sluÄŤaju visoke elastiÄŤnosti traĹľnje, male promene u ceni izazvaće veće promene u traĹľnji, ali u suprotnom smeru. Obrnuto vaĹľi za sluÄŤaj niske elastiÄŤnosti traĹľnje. InaÄŤe, niska elastiÄŤnost traĹľnje je odlika monopolizovanih trĹľišta, dok je visoka elastiÄŤnost traĹľnje karakteristiÄŤna za ona trĹľišta na kojima postoji veća konkurencija.


Državna trgovina:

Trgovina u kojoj je drĹľava ili glavni kupac ili glavni snabdevaÄŤ. DrĹľava ispoljava najveći uticaj u oblasti spoljne trgovine, uticaj koji se ne oseća u toj meri u drugim sektorima privrede. Tradicionalni sektor koji potpada pod njen uticaj je snadbevanje vojske. MeÄ‘utim, posle Drugog svetskog rata drĹľava se pojavljuje na trĹľištu u ulozi neposrednog uÄŤesnika u robnoj razmeni. Ona moĹľe da prodaje viškove poljoprivrednih proizvoda, da nabavlja iste radi stvaranja robnih rezervi ili da interveniše na trĹľištu u cilju zaustavljanja nepovoljnih kretanja. DrĹľavna trgovina moĹľe da se kreće od apsolutnog monopola u spoljnoj trgovini, do trgovine samo odreÄ‘enim proizvodima od strateškog znaÄŤaja za nacionalnu privredu. Osnovni nedostatak drĹľavne trgovine jeste u tome što ona ne vrši izbor najpovoljnijih ponuda za kupovinu ili prodaju, jer prilikom izbora ne uzima u obzir samo ekonomske faktore, već i politiÄŤke, i druge.


Diler:

Samostalni trgovac hartijama od vrednosti (moĹľe biti fiziÄŤko lice ili firma) koji posreduje u kupovini i prodaji hartija od vrednosti za svoje klijente. Nasuprot brokeru, koji samo posreduje, diler kupuje hartije od vrednosti, i u svoje ime i za svoj raÄŤun posluje. Ukoliko ih prodaje iz sopstvenog portfelja, diler ne zaraÄŤunava proviziju, već zaradu ostvaruje kroz razliku u ceni, ali snosi i rizik eventualnog gubitka ako ne postigne cenu po kojoj je hartiju kupio.Velike banke ÄŤesto imaju po nekoliko dilera i svaki je specijalizovan za odreÄ‘enu valutu ili poslove u vezi s tom valutom. To su neposredni izvršioci svakodnevnog posla koji se uglavnom dileru obraćaju samo kada su u pitanju odluke znaÄŤajne za poslovnu politiku.


Dilersko-brokerske firme:

Firme na sekundarnom trĹľištu kapitala koje se bave i dilerskim poslovima. Dok se dilerske firme bave prometom hartija od vrednosti u svoje ime i za svoj raÄŤun (na sopstveni rizik), dotle se brokerske firme bave poslovanjem iskljuÄŤivo u ime i za raÄŤun svojih klijenta.


Diskont:

Ovaj pojam se uvek vezuje za određeni popust. Osnovne vrste diskonta su: količinski, sezonski, gotovinski i diskont po osnovu plaćanja unapred. Količinski diskont je vrsta diskonta koji prodavac nudi za količinski velike narudžbine. Sezonski diskont je vrsta diskonta koji se nudi za kupovinu određenih sezonskih proizvoda koji se daje u cilju prodaje ovih proizvoda pri kraju sezone. Gotovinski diskont se daje kupcu ako plati kupljenu robu u dogovorenom vremenskom periodu. Diskont po osnovu plaćanja unapred se dobija ako se roba plati pre dogovorenog roka.
Sve ove vrste diskonta se ogledaju u tome da prodavac po nekom od ovih osnova odobri kupcu određeni popust u ceni, tj. kupac je u mogućnosti da istu robu kupi po nižoj ceni. Trgovci i drugi poslovni ljudi kreiraju mnoge druge nove tipove diskonta da bi unapredili konkurentnost svoje cenovne politike.


Diskrecioni dohodak:

Deo ukupnog dohotka potrošaÄŤa koji ostaje Slobodan za potrošnju, nakon podmirenja osnovnih Ĺľivotnih potreba.


Diskriminacija cena:

Prodaja robe iste vrste i istog kvaliteta po razliÄŤitim cenama.


Diskriminacija u trgovini:

Postojanje nejednakih uslova u meÄ‘unarodnoj trgovini za aktere iz razliÄŤitih zemalja. Subjekti iz odreÄ‘enih zemalja dobijaju olakšan pristup odreÄ‘enim trĹľištima, dok drugi nailaze na visoka ograniÄŤenja (više carinske stope, administrativna ograniÄŤenja, politiÄŤke barijere). WTO (Svetska trgovinska organizacija) se bori protiv diskriminacije i uvela je klauzulu NajpovlašÄ‡enije nacije - MFN "most favourable nation" - (ako se neka povlastica da preduzećima iz jedne zemlje mora se dati i preduzećima iz svih ostalih zemalja ÄŤlanica WTO).


Disparitet:

Odstupanje od pariteta, odnosno od zvaniÄŤno utvrÄ‘enog odnosa valuta, deviznih kurseva, cena i sl. MoĹľe biti: disparitet deviznih kurseva - kada postoji odstupanje zvaniÄŤnog kursa od kursa sa stvarnog trĹľišta; disparitet cena - kao razlika izmeÄ‘u cena roba formiranih na slobodnom trĹľištu i njihovih cena na trĹľištu pod drĹľavnom kontrolom.


Diversifikacija:

Proces u kome preduzeće ukljuÄŤuje u svoj proizvodni program proizvode i usluge koji se po tehnološkoj osnovi, trĹľišnoj nameni i naÄŤinu prodaje meÄ‘usobno razlikuju. Diverzifikacija moĹľe biti:
a) horizontalna – u proizvodni program ulaze proizvodi koji se meÄ‘usobno razlikuju po tehnološkoj osnovi i trĹľišnoj nameni, ali pripadaju istoj grani delatnosti.
b) vertikalna – preduzeće obuhvata više tehnološki odvojenih faza u proizvodnji i plasmanu odreÄ‘enog proizvoda tj. preduzeće širi delatnost na proizvodnju poluproizvoda, delova i materijala koje je ranije kupovalo. Vertikalna diverzifikacija takoÄ‘e moĹľe da podrazumeva i širenje delatnosti preduzeća na
veleprodaju, distribuciju ili maloprodaju svojih prodizvoda. Diverzifikacija je pravac rasta preduzeća, pomoću nje se uvećava obim aktivnosti preduzeća i širi delatnost poslovanja.


Diverzifikacija rizika:

Deo investicione politike ulagaÄŤa kapitala. Cilj joj je postizanje što veće zaštite od rizika (opasnosti) da se ulaganjem u hartije od vrednosti samo jednog emitenta ne pretrpi gubitak zbog njegovog steÄŤaja. Fond namenjen investiranju u hartije od vrednosti najbolje je podeliti na više vrsta hartija, da bi se rizik od investiranja smanjio na najmanju moguću meru. Stoga se raspoloĹľiva sredstva ulaĹľu i u domaće i u inostrane hartije od vrednosti. RazliÄŤite mogućnosti ulaganja procenjuju se na osnovu vrednosti prinosa i veliÄŤine rizika. Berza kapitala takoÄ‘e omogućava jeftinu i jednostavnu diverzifikaciju rizika kupovinom razliÄŤitih hartija od vrednosti (razliÄŤitih emitenata).Preterana diverzifikacija rizika, meÄ‘utim, smanjuje rentabilnost. Za male ulagaÄŤe najbolja prilika za to su investicioni fondovi.


Dividenda:

Deo profita koji akcionar naplaćuje na osnovu svoje akcije a ÄŤiju visinu odreÄ‘uje skupština akcionara u zavisnosti od rezultata preduzeća i u skladu sa pravilima akcionarskog društva. ObiÄŤno se utvrÄ‘uje u procentu od vrednosti akcije, a taj procenat se menja u zavisnosti od ostvarenog poslovnog rezultata.


Dizajn:

Etimološko znaÄŤenje odnosi se na nameru, plan, ideju, skicu ili odreÄ‘enje nekog predmeta. U poÄŤetku je rad na dizajnu oznaÄŤavao rad na izradi unikata. Prelaskom na industrijsku proizvodnju, dizajn dobija posebnu ulogu u kreiranju izgleda proizvoda. ReÄŤ je o industrijskom dizajnu, koji se obiÄŤno
definiše kao "stvaralaÄŤka aktivnost ÄŤiji cilj je odreÄ‘ivanje formalnih kvaliteta industrijski proizvedenih predmeta". Ovo se odnosi na odreÄ‘ivanje oblika ili boje, linije i drugog, ali i strukturalnih i funkcionalnih odnosa i kvaliteta preko kojih se proizvod ukljuÄŤuje u sistem potrošnje. Dizajneri su struÄŤnjaci ÄŤiji je osećaj za umetniÄŤko izraĹľavanje ideja dopunjen znanjima iz raznih oblasti, kao što su proizvodnja, tehnologija i karakteristika materijala, ergonomija i marketing.


Dobavljači:

Pravna ili fiziÄŤka lica koja isporuÄŤuju robu kupcima. To mogu biti
proizvoÄ‘aÄŤka preduzeća koja prodaju vlastite proizvode ili uvozna preduzeća koja robu iz inostranstva prodaju u zemlji. Da bi pridobio stalne kupce, dobavljaÄŤ se u razvijenim privredama bavi istraĹľivanjem trĹľišta. Shodno tome, dobavljaÄŤ ulaĹľe sredstva u marketing i publicitet.


Dodatna vrednost:

Vrednost proizvodnje umanjena za vrednost upotrebljenih predmeta rada i drugih troškova proizvoda. Njen obraÄŤun je bitan za primenu poreza na dodatu vrednost (VAT - Value Added Tax).


Dokapitalizacija:

Dodatno ulaganje kapitala u preduzeće koji se, obiÄŤno, koristi za povećanje ili poboljšanje kvaliteta stalne imovine (osnovnih sredstava) kao što su zgrade i oprema (mašine), ali i za nabavku licenci i patenta.


Dokumentarni akreditiv:

Najsigurniji instrument meÄ‘unarodnog plaćanja, koji funkcioniše tako što kupac uvoznik stavlja odreÄ‘enoj banci na raspolaganje iznos kupovne cene s tim da ga ona isplati prodavcu izvozniku, pod uslovom da joj on unutar odreÄ‘enog roka preda predviÄ‘ena, potpuno ispravna i taÄŤno pobrojana dokumenta.


Doznaka:

Način plaćanja kada se daje nalog banci da, sa računa nalogodavca kod te banke, isplati trećem licu sumu naznačenu u doznaci.


Društvo kapitala:

Jedan od dva osnovna oblika preduzeća, pored društva lica. MoĹľe biti akcionarsko društvo i društvo sa ograniÄŤenom odgovornošÄ‡u.
Društvo sa ograniÄŤenom odgovornošÄ‡u je društvo u kome svaki od ulagaÄŤa uÄŤestvuje sa odreÄ‘enim ulogom. Ulozi se mogu sastojati od novca, stvari I materijalnih prava. ÄŚlanovi društva snose rizik za poslovanje društva samo do visine svog uloga. Postoji donja granica visine novÄŤanog kapitala društva kao i najmanji novÄŤani udeo svakog ÄŤlana društva. UlagaÄŤi mogu slobodno raspolagati svojim ulozima. Broj ÄŤlanova društva je ograniÄŤen.


Akcionarsko društvo (korporacija, kompanija):

Društvo koje svoj poÄŤetni capital formira prodajom akcija budućim akcionarima, odnosno vlasnicima preduzeća. Kapital društva se povećava izdavanjem novih akcija i zadrĹľavanjem profita i njegovog reinvestiranja. PojedinaÄŤni vlasnici akcija za obaveze preduzeća odgovaraju samo uloĹľenim kapitalom. Poslove akcionarskog društva vodi upravni odbor direktora, na ÄŤelu sa direktorom preduzeća. Akcionari nemaju pravo neposrednog upravljanja ili raspolaganja imovinom preduzeća. Dividenda je udeo akcionara u dobiti akcionarskog društva, i njena visina i isplata direktno zavisi od ostvarene dobiti preduzeća.


Društvo lica:

Jedan od dva osnovna oblika preduzeća, pored društva kapitala. Preduzeće moĹľe biti sopstveno tj. preduzeće u pojedinaÄŤnom vlasništvu – postoji jedan jedini vlasnik preduzeća, koji istovremeno donosi sve odluke, zadrĹľava punu vlasniÄŤku i poslovnu kontrolu, a me biti i ortakluk, tj. partnersko preduzeće – više pojedinaÄŤnih lica udruĹľuju imovinu i saglasno donose poslovne odluke, upravljaju preduzećem i dele profit. (Ovaj oblik organizovanja preduzeća omogućava formiranje veće mase kapitala, a ortaci neograniÄŤeno solidarno odgovaraju za obaveze društva. UobiÄŤajeno je da se ortakluci obrazuju u profesionalnim delatnostima, gde su liÄŤne sposobnosti i kvalifikacije ortaka vaĹľnije od koliÄŤine kapitala kojim raspolaĹľu).


Društvo sa ograničenom odgovornošću - DOO:

Društvo koje, radi obavljanja delatnosti, osnivaju pravna ili fiziÄŤka lica koja ne odgovaraju za obaveze (dugovanja) društva, a snose rizik za poslovanje društva do visine svog uloga. Ulozi ÄŤlanova društva ÄŤine osnovni kapital društva. Osnivanje i organi društva su identiÄŤni kao kod akcionarskog društva.


Dužnik (zajmoprimac, korisnik zajma):

Pravni subjekt (lice ili organizacija) koji je obavezan da drugom licu (poveriocu) izvrši neko ÄŤinjenje u novcu, stvari, ustupanju stvari, prenošenju prava, davanju garancija na odreÄ‘enom mestu ili u odreÄ‘eno vreme; pre svega su to lica, preduzeća i drĹľavni organi koji su uzeli kredit, i po tom osnovu duguju kamatu i glavnicu. DuĹľnik je obavezan da ispuni svoju obavezu koja poveriocu pripada iz postojećeg duĹľniÄŤkog odnosa. Takva obaveza se reguliše pismenim ili usmenim ugovorom, ili nekim drugim aktom pravnog prometa kojim se ona (obligacija) prećutno zasniva. Kod vuÄŤenih (trasiranih) menica, to je lice na koje je menica vuÄŤena.


Džoint venčur (engl. Joint venture):

Naziva se još zajedniÄŤko ulaganje, i predstavlja oblik meÄ‘unarodnih investicija putem kojih se ostvaruju poslovni poduhvati trajnijeg karaktera uz angaĹľovanje partnera iz razliÄŤitih zemalja. Motiv partnera koji ulaze u joint venture jeste zajedniÄŤko ulaganje sredstava, zajedniÄŤko preduzetništvo, (zajedniÄŤko) snošenje rizika i podela dobiti. Kod nas u periodu od 1967. do 1988. godine zajedniÄŤka ulaganja su bila jedini oblik stranih investicija. Sa zakonom o stranim ulaganjima iz 1988. Godine omogućene su sve vrste stranih investicija.


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Otkup automobila Beograd

Selidbe Beograd

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci Direktorijum

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije
Turističke destinacije



VREMENSKA PROGNOZA
Trenutna temperatura:


Prognoza za 5 dana