POSLOVNI REČNIK
Po azbučnom redu:
Dobit pre odbijanja kamata i poreza
Urediti
Elektronska pošta
Rukovodilac kapitala
Događaj, zabava
Tvorci, kreatori događanja
Akronim za Elektronsku razmenu podataka u administraciji, trgovini i transportu. EDI (Electronic Data Interchange) je skup standarda UN za elektronsku razmenu strukturiranih podataka (poslovnih dokumenata) i poslovnih informacija izmeÄ‘u povezanih raÄŤunara odnosno partnera. Kako su ovi standardi vrlo precizni, u visokoj meri je olakšana i komunikacija izmeÄ‘u poslovnih partnera tj. dislociranih raÄŤunara. Kao reakcija na usku specijalizovanost i zatvorenost "sopstveniÄŤkih" sistema EDI razmene izmeÄ‘u razliÄŤitih grana (npr. trgovine, bankarstva, osiguranja i transporta), javila se potreba za komuniciranjem izmeÄ‘u istih. Tako su UN, u okviru Evropskog ekonomskog komiteta u Ĺ˝enevi, osnovale radnu grupu (UN/ECE WP 4) koja je donela opšteprihvaćeni svetski stansdard koji sluĹľi kao "most" za prilagoÄ‘avanje I meÄ‘usobno povezivanje zatvorenih sopstveniÄŤkih sistema EDI razmene.
Definiše se kao razmena informacija, uspostavljanje poslovnih veza i voÄ‘enje poslovanja putem telekomunikacionih mreĹľa. Elektronsko poslovanje obuhvata sve one oblike poslovanja koji se mogu odvijati pre svega preko interneta (ali i intraneta), i obuhvata: poslovanje orijentisano prema potrošaÄŤima, poslovanje orijentisano prema drugim poslovnim subjektima (business to business), poslovanje unutar organizacije i realizovanje veza sa drĹľavnim institucijama. Poslovanje orijentisano ka potrošaÄŤima obuhvata pre svega marketing akcije (najÄŤešÄ‡e advertajzing, i to se oznaÄŤava kao one to one marketing) a zatim I prodaju i naplatu prodatih proizvoda preko interneta (to je e-commerce ili elektronska trgovina). Uspostavljanje poslovnih veza sa partnerima preko interneta obuhvata pre svega kreiranja virtuelnih timova koji rade zajedno, iako prostorno odvojeni, na odreÄ‘enom zajedniÄŤkom zadatku. Glavna ušteda ovako uspostavljenih odnosa, business to business, ogleda se u izbegavanju troškova sluĹľbenih puteva i u skraćenju rokova izvršenja.
ZajedniÄŤka valuta zemalja ÄŤlanica Evropske monetarne unije (EMU). EMU ÄŤini 12 zemalja ÄŤlanica (GrÄŤka je poslednja pristupila 1. januara 2001), i to su ÄŤlanice EU, bez Velike Britanije, Danske i Švedske.
(Prema definiciji Banke za meÄ‘unarodna poravnanja, BIS, u Bazelu) "evrodolar" predstavlja takav dolar koji je steÄŤen od strane banke van SAD i korišÄ‡en direktno ili indirektno, posle konverzije u drugu valutu, za pozajmljivanje nekom nebankarskom klijentu, moĹľda posle jednog ili više redepozita od strane jedne banke drugoj banci. ZnaÄŤi, pojam "evrodolar" odnosi se na kratkoroÄŤne depozite u dolarima, a ne u nacionalnoj valuti. Evrodolarsko trĹľište, kao posebno novÄŤano trĹľište s dolarskim depozitima, obezbeÄ‘uje ujednaÄŤeniju distribuciju kratkoroÄŤnih fondova meÄ‘u pojedinim nacionalnim ekonomijama, i predstavlja veoma znaÄŤajan izvor svetske likvidnosti i finansiranja meÄ‘unarodne trgovine.
Institucija koja je oformljena u trećoj fazi stvaranja Evropske monetarne unije (EMU), i to 1. januara 1999. Ona se javlja kao naslednik Evropskog monetarnog institute smeštenog u Frankfurtu i funkcioniše u okviru Evropskog sistema centralnih banaka (ESCB).
Osnovni zadatak ECB-a je sprovoÄ‘enje jedinstvene monetarne politike, ÄŤime se de facto prenosi suverenitet nacionalnih centralnih banaka u domenu voÄ‘enja monetarne politike na ECB. Cilj kome teĹľi jeste stabilnost cena, što jeneminovnost ukoliko Ĺľelite stabilnu valutu tj. stabilan evro.
ECB koristi sledeće instrumente kako bi iskontrolisala koliÄŤinu novca u opticaju: minimalne rezerve, operacije na otvorenom trĹľištu, kvantitativne kontrole i kamatnu stopu. Ovaj poslednji instrument je od posebnog znaÄŤaja za EMU, jer REFI (kamatna stopa za refinansiranje – bila je fiksirana na 3%) ECB
zaraÄŤunava bankarskom sektoru po osnovu datih kredita za likvidnost na nedeljnoj osnovi. Ova kamatna stopa je bitan indikator za kretanja cene novca na trĹľištu novca.
Institucija osnovana Rimskim ugovorom iz 1957. godine; ÄŤlanice EU su automatski i ÄŤlanice EIB. Sedište joj je u Luksemburgu. EIB daje zajmove i jemstva (garancije) za finansiranje investicija koje unapreÄ‘uju regionalni razvoj od zajedniÄŤkog interesa za više zemalja ÄŤlanica ili za zajednicu kao celinu. Doprinosi modernizaciji privrede i reformi industrijskog sektora. Najveći deo sredstava pribavlja na trĹľištima kapitala u EU i van nje. MeÄ‘u najpoznatijim je zajmotraĹľiocima i ima prvoklasni rejting. Od 1963. godine, EIB odobrava zajmove i pridruĹľenim zemljama Afrike, Azije,Pacifika, kao i zemljama Mediterana.
Institucija sastavljena od ECB i nacionalnih centralnih banaka petnaestorice (petnaest zemalja ÄŤlanica Evropske unije), što znaÄŤi da u ESCB ulaze i Bank of England, danska i švedska centralna banka, iako ove drĹľave nisu ušle u evrozonu. ESCB donosi odluke o jedinstvenoj novÄŤanoj politici, ali istovremeno daje savete drĹľavama ÄŤlanicama o nekim finansijskim pitanjima.
