POSLOVNI REČNIK
Po azbučnom redu:
ÄŚinjenica
Otmeno, pomodno
Brza hrana
Omiljene npr. internetske stranice
Direktna strana ulaganja
Studija izvodljivosti
Povratna informacija
Brojke, pokazatelji
Dokument
Zalogajčići
Prevremeni aranĹľmani
Bez ograniÄŤenja u prometu
Voditelj voznog parka
Letak
Prednost prvog poteza
Fascikla
Praćenje procesa
Pismo
Hrana i piće
Proslediti
Protokol za prenos podataka
Okvirni programi
Samostalni radnik
Brokeri/dileri i pomoćno osoblje
Naduvavanje cena
Dokument kojim prodavac potvrÄ‘uje kupcu isporuku robe (izvršenje usluge) i na osnovu kojeg kupac izvršava svoju obavezu plaćanja za tu isporuku (izvršenu uslugu). Ona sadrĹľi bliĹľe podatke o vrsti, koliÄŤini i ceni robe, otpremi robe, roku uplate, eventualnim kamatama i kaznama za prekoraÄŤenje roka, kao I osnovne podatke o prodavcu i kupcu.
Sistem finansijskih institucija, koji je uspostavljen u Sjedinjenim AmeriÄŤkim DrĹľavama, 1913. godine, u cilju preuzimanja uloge centralne banke, ali formiranjem jednog obuhvatnijeg sistemskog okvira za kontrolu nad poslovnim bankama i svim finansijskim tokovima. FED je izgraÄ‘en kao federalni sistem, jer ga ÄŤini dvanaest banaka federalnih rezervi, koje su odgovorne za svakodnevno funkcionisanje finansijskog sistema u svojim oblastima – distriktima. FED-om upravlja Odbor guvernera, sa sedištem u Vašingtonu. Sve banke koje su registrovane u okviru federalnih zakona i institucija SAD-a, moraju da budu ÄŤlanice FED-a i da poštuju njegova pravila i procedure. FED je odgovoran za monetarnu politiku SAD-a, kao i za kontrolu i praćenje kretanja odnosa dolara i drugih valuta. U svom radu FED je dostigao veliku nezavisnost, ali je, zbog znaÄŤaja poteza i odluka koje se donose u okviru FED-a, ÄŤesto pod pritiskom javnosti. Mnogi investitori, radi izbegavanja mogućih negativnih kretanja na trĹľištu, redovno prate odluke koje donosi FED, a pre svega one koje se odnose na visinu kamatne stope koju propisuju. Ta kamatna stopa jet ujedno najbolji pokazatelj u kakvom je stanju ameriÄŤka ekonomija.
Mehanizam putem kojeg se dovode u vezu ponuda novca/kapitala, namenjenog za investicije i traĹľnja za tim novcem/kapitalom u vidu razliÄŤitih investicionih preferenci. Na njemu se, dakle, nude i traĹľe finansijska sredstva u zavisnosti od ponude i traĹľnje odredjuje se cena tih sredstava. Finansijsko trĹľište je celina sastavljena od tri podsistema: trĹľišta kapitala, trĹľišta novca i deviznog trĹľišta.
Godina koju preduzeća i druge privredne i vanprivredne organizacije koriste u raÄŤunovodstvene svrhe. Predstavlja iseÄŤak iz poslovnog Ĺľivota preduzeća na kraju koga ono zvaniÄŤno objavljuje i predaje poslovnom organu završni raÄŤun (bilans stanja, bilans uspeha, bilans novÄŤanih tokova, aneks i izveštaj o poslovanju). ObiÄŤno se podudara sa kalendarskom godinom, mada ima i izuzetaka. Na primer, u Velikoj Britaniji traje od 05.04. do 04.04. naredne godine, a u Sjedinjenim AmeriÄŤkim DrĹľavama od 01.10. do 30.09.
Finansijska politika aktivnog korišÄ‡enja fiskalnih instrumenata (poreza, javnih rashoda, budĹľeta i javnog duga) s ciljem poboljšanja performansi nacionalne ekonomije (zaposlenosti, raspodele, stabilnosti, privrednog rasta) i povećanja opšteg društvenog blagostanja. VoÄ‘enje fiskalne politike sastoji se u promenama poreskih stopa, pravila o obavezi plaćanja poreza, kao i promenama u budĹľetskim rashodima tj. u drĹľavnoj potrošnji (investicije, realna dobra i usluge) i transfernim plaćanjima (socijalna politika). Efekti fiskalne politike u kratkom roku uglavnom su ograniÄŤeni na postizanje stabilnosti, a u dugom na zaposlenost rada i kapitala i privredni rast.
Delovi fiskalnih prihoda koji, u formi raznih olakšica poreskim obveznicima, ne stiĹľu do budĹľeta.
Sva ljudska bića od rođenja do smrti, i kao takva su subject prava.
I jedni i drugi spadaju u derivate, odnosno izvedene hartije od vrednosti (HOV). Nazivaju se izvedenim HOV pošto se kreiraju na neku drugu osnovnu aktivu, kao npr. robu, druge HOV, devize, kamatne stope ili trĹľišne indekse. Kretanje cena osnovne aktive ima direktan uticaj na visinu cena
derivata.
FjuÄŤers je terminski ugovor o kupoprodaji odreÄ‘ene aktive, po kome će se isporuka i plaćanje izvršiti u budućnosti. Visoko je standardizovan ugovor, i to u pogledu aktive kojom se trguje, isporuke i naÄŤina plaćanja, tako da je njime moguće trgovati na berzi.
Neke od odlika fjuÄŤersa su:
1) isporuka se ne vrši taÄŤno u dan, već u toku meseca;
2) njima se regularno trguje na berzi fjuÄŤersa i cene se redovno objavljuju u
dnevnoj štampi;
3) kupac i prodavac fjuÄŤersa zakljuÄŤuju posebne ugovore sa ›klirinškom kućom,
kojoj moraju da uplate propisani inicijalni depozit (marginu);
4) isporuku i plaćanje garantuje →klirinška kuća;
5) najÄŤešÄ‡e ne dolazi do stvarne isporuke, već se samo isplaćuje razli- ka u ceni, tj. prebijanje salda.
FjuÄŤersi imaju višestruki znaÄŤaj: u upravljanju rizikom, za savlaÄ‘ivanje problema u finansiranju, makroekonomske aspekte (stabilnost cena) i sl. Postoje robni i finansijski fjuÄŤersi.
Opcija daje svome vlasniku pravo da kupi ili proda odreÄ‘enu aktivu po unapred ugovorenoj (fiksnoj) ceni u odreÄ‘enom periodu vremena. Odnosi izmeÄ‘u kupca I prodavca opcije se regulišu opcionim sporazumom koji je po svojoj suštini nepotpuni ugovor, jer kupac opcije ima odreÄ‘eno pravo (da kupi ili proda specificiranu aktivu), ali ne i obavezu da to uÄŤini. U tome se sastoji osnovna razlika izmeÄ‘u opcija i fjuÄŤersa. Kod fjuÄŤersa subjekti moraju bezuslovno da izvrše svoje obaveze, a kod opcije kupac ne mora da kupi ili proda aktivu. Jedina obaveza kupca je da kupi opciju, tj. da plati opcionu premiju. Prodavac opcije dobija premiju koja ga obavezuje da izvrši ono što od njega zahteva kupac. Obim trgovanja opcijama na berzi u ÄŚikagu (Chicago Board of Exchange) prevazilazi obim trgovanja na Njujorškoj berzi akcija (New York Stock Exchange).
Opcije imaju veliki znaÄŤaj u: osiguranju od rizika (promena kamatne stope, deviznog kursa, cena ostalih HOV, trĹľišnih indeksa), analizi strukture kapitala investicijama, aktivnostima restrukturiranja itd.
U zavisnosti od tipa aktive na koju se odnose razlikujemo:
- opcije na HOV;
- devizne opcije;
- opcije na kamatnu stopu;
- opcije na trĹľišne indekse.
Osnovana 1820.god. i najveća je u Nemačkoj. Na njoj se obavlja oko 75% ukupnog prometa akcija u Nemackoj. Indeks na osnovu kojeg vidimo kakav je trend na frankfurtskoj berzi naziva se DAX. Podeljena je u 3 segmenta, prema kvalitetu akcija, isto kao i druge veće berze.
OsloboÄ‘eno od plaćanja, poštarine ili vozarine, besplatno, a to znaÄŤi, ako u ugovoru piše "franko skladište prodavca", da kupac snosi sve troškove od prodavÄŤevog skladišta do svog skladišta.
NajÄŤešÄ‡e se definiše kao jedna vrsta poslovnog aranĹľmana gde proizvoÄ‘aÄŤ ili distributer proizvoda (usluga) daje pravo lokalnom distributeru da samostalno vrši prodaju prema standardizovanoj poslovnoj proceduri. ZnaÄŤi, franšizing je metod poslovanja, gde franšizer (lice koje nudi robu ili uslugu na franšizu) obezbeÄ‘uje prenošenje licence kupcu franšize da distribuira njegovu robu, bilo da je reÄŤ o maloprodaji ili veleprodaji. Kod franšizinga preduzetnik sa mnogo manje poslovnog rizika zapoÄŤinje posao, obzirom da je reÄŤ o razvijenom poslu, u koji se on ukljuÄŤuje. Povoljna okolnost je što se u ovom sluÄŤaju koristi već razraÄ‘ena poslovna ideja, ime firme, steÄŤeni imidĹľ firme, znanje i iskustvo koje franšizer daje na uslugu preduzeću a ono mu zato plaća nadoknadu. Ova nadoknada se franšizeru moĹľe plaćati nedeljno ilimeseÄŤno, i obiÄŤno se obraÄŤunava kao procenat od ostvarenog prometa roba iliusluga, a ne od profita i obiÄŤno varira i kreće se od 2 do 20%. DuĹľina ugovora o franšizi ide od jedne do dvadeset pet godina (pa i više). Pored prednosti, ovaj vid obavljanja poslovnih aktivnosti ispoljava i izvesne nedostatke: ograniÄŤena jesloboda kod kupovine franšize, ograniÄŤena je prodaja franšize i dr.
Perspektive ovog sistema su izuzetno velike. Poslednjih godina franšizingnastavlja svoj rast u pogledu zaposlenih, asortimana proizvoda koji se nude naprodaju i ujedno predstavlja jednu od najboljih mogućnosti za poboljšanje konkurentske sposobnosti u odnosu na velike kompanije. Jedan od najboljih primera u svetu u ovom domenu je Benetton, koji je prisutan u preko 80 zemalja sveta.
Posebne pogodnosti u formi specijalnih primanja u novcu i naturi mimo tekućih zarada, na koje se plaćaju redovni porezi. Fringe benefits fiskalno se gotovo ne zahvataju ili se izuzetno blago poreski opterećuju. Ove pogodnosti (koristi) proistiÄŤu iz zaposlenja (radnog odnosa) ili izvršenja usluga radnika i nameštenika poslodavcu, a padaju na teret
troškova poslodavca ÄŤime se praktiÄŤno umanjuje poreska osnovica. Interesi zaposlenih za tzv. posebne pogodnosti: smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje, smanjenje marginalne poreske stope pri oporezivanju dohotka, rast imidĹľa i olakšavanje svakodnevnog Ĺľivota (npr. bonovi za ruÄŤak, privatna upotreba sluĹľbenog automobila, besplatne avionske karte). Interesi poslodavaca su: iskazivanje niĹľih troškova radne snage, manje plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje, stimulisanje radnika, itd. Posebne pogodnosti, iako su vaĹľni stimulansi u biznisu, dovode do erozije poreske osnovice i nepraviÄŤnosti u oporezivanju. Stoga, u većini zemalja poslodavac je po zakonu obavezan da dostavi poreskoj adiministraciji podatke o svim vrstama naknada isplaćenih zaposlenim licima, ukljuÄŤujući i fringe benefits. U SAD su osnovane specijalne firme za menadĹľment konsalting koje usavršavaju šeme specijalne kompenzacije za menadĹľere. Specijalnim dodatnim nagraÄ‘ivanjem privlaÄŤe se i zadrĹľavaju vrhovni menadĹľeri - npr. nuÄ‘enjem opcije paketa deonica firme oni postaju ortaci, koji teĹľe da ostvare maksimalne kapitalne dobitke sa poreskim povlasticama.
