Kolubarski Okrug

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z

Hard disk:

ÄŚvrsti disk

Handout:

Letak

Hard sell/soft sell:

Nasrtljiva i meka prodaja

Hardware:

FiziÄŤki deo raÄŤunara

Head hunter:

Lovac na talente

Headquarter:

Komandno mesto

Head of sales:

Rukovodilac prodaje

Hedging:

Izbegavanje ili umanjenje rizika

Hendlanje:

OdraÄ‘ivanje

High tech:

Visokotehnološki

Home office:

Rad od kuÄ‡e

Home page:

PoÄŤetna stranica

Hosting:

Smeštaj i odrĹľavanje internetske stranice

HR:

Ljudski potencijali

Hub:

ÄŚvorište

Hyperlink:

Programska veza , poveznica

Hartije od vrednosti:

Pisane isprave ÄŤiji zakoniti imalac moĹľe ostvariti neko subjektivno graÄ‘ansko pravo oznaÄŤeno na hartiji. Zakoniti imalac hartije je lice koje je kao imalac prava oznaÄŤeno na samoj hartiji, odnosno na koje je hartija preneta, dok je obavezno lice izdavalac hartije. Kod hartija od vrednosti postoje dva prava – pravo na hartiji (pravo svojine ili pravo zaloge koje za svoj objekt ima hartiju kao telesnu pokretnu stvar) i pravo iz hartije (po svojoj pravnoj prirodi to je stvarno, obligaciono ili ÄŤlansko pravo).

Hartije od vrednosti mogu biti stvarno-pravne (sadrĹľe neko stvarno pravo na pokretne ili nepokretne stvari), obligaciono-pravne (sadrĹľe neko obligaciono pravo, koje po pravilu glasi na sumu novca; to mogu biti: menica, obveznica, ÄŤek, kreditno pismo) i hartije s pravom uÄŤešÄ‡a (sadrĹľe odreÄ‘ena ÄŤlanska prava imaoca i pravo uÄŤešÄ‡a u dobiti društva; to je akcija).
Prema naÄŤinu kako se imalac hartije od vrednosti legitimiše pri ostvarenju prava iz hartije, i kako se prenose, hartije od vrednosti mogu biti: hartije na donosioca (prenose se predajom; npr. – lutrijski loz), hartije na ime (imalac je oznaÄŤen na samoj hartiji; npr. – obveznica) i hartije po naredbi (prvi imalac je oznaÄŤen na samoj hartiji; prenose se indosamentom, pismenom klauzulom koja se stavlja na
poleÄ‘inu hartije).

Hiperinflacija:

Inflacija se smatra hiperinflacijom kada prelazi stopu od 50 % na meseÄŤnom nivou. Negativni efekti hiperinflacije ispoljavaju se pre svega u ekonomskoj sferi a zatim i na socijalnom i politiÄŤkom planu. Hiperinflacija pogubno deluje na ekonomiju, razarajuÄ‡i privredu i finansijsko - bankarski sistem. Negativni efekti hiperinflacije se ogledaju i u procesu redistribucije dohotka i imovine (od siromašnih ka bogatim), zatim utiÄŤu na zamagljivanje opštih ekonomskih odnosa i stanja, oteĹľano je planiranje i kontrola poslovanja, nastaju nestašice robe.

Hipotekarne banke:

Specijalizovani finansijski posrednici koji pokrivaju deo trĹľišta kapitala. Hipotekarne banke se bave davanjem komunalnih zajmova i hipotekarnih kredita sektoru stanovništva, a sredstva se uglavnom prikupljaju emitovanjem, na osnovu prikupljenih hipoteka, dugoroÄŤnih hipotekarnih zaloĹľnica koje se vrednuju na trĹľištu hartija od vrednosti. Hipotekarne banke su
karakteristiÄŤne po otpimalnoj usklaÄ‘enosti roÄŤnosti izvora i plasmana. ZnaÄŤajne su zato što finansiraju razvoj gradova, izdvajanjem sredstava za izgradnju infrastrukture i drugih objekata.

Holding:

Oblik finansijskog povezivanja pravno samostalnih društava do kojeg dolazi veÄ‡inskim uÄŤešÄ‡em jednog preduzeÄ‡a ili društva – vladajuÄ‡e preduzeÄ‡e (matiÄŤno, ÄŤelno, dominantno) – u kapitalu drugog preduzeÄ‡a ili društva, i to je tzv. zavisno preduzeÄ‡e (filijala, potÄŤinjeno peduzeÄ‡e). Svoju kontrolnu funkciju ostvaruje iskljuÄŤivo posedovanjem hartija od vrednosti (a pre svih akcija) zavisnih preduzeÄ‡a. Holding ÄŤija je jedina delatnost kontrola poslovanja zavisnih društva naziva se ÄŤist holding. Za sticanje statusa holdinga neophodno je da posedovanje prava kontrole istovremeno bude praÄ‡eno vršenjem kontrolne funkcije.

Sticanje uÄŤešÄ‡a u kapitalu jednog društva, u meri koja holdingu omoguÄ‡ava kontrolu nad njim, moĹľe se ostvariti ustupanjem imovine holdingu ili investiranjem holdinga u nova društva. U prvom sluÄŤaju preduzeÄ‡e ili društvo ustupa holdingu ÄŤitavu ili deo imovine (kapital, udeo, akcije) u zamenu za sticanje
prava uÄŤešÄ‡a u dobiti holdinga kao celine. U drugom sluÄŤaju vladajuÄ‡e društvo investira u osnivanje novih preduzeÄ‡a ili sticanje uÄŤešÄ‡a u kapitalu postojeÄ‡ih društva.

Holding kompanija:

Kompanija koja upravlja drugim pravno samostalnim kompanijama i to tako što poseduje paket akcija tih preduzeÄ‡a. Ako se bavi iskljuÄŤivo upravljanjem portfoliom akcija preduzeÄ‡a, reÄŤ je o ÄŤistoj holding kompaniji. Ako je cilj holding kompanije da ovladava drugim preduzeÄ‡ima, tada je reÄŤ o kompaniji-majci, a pripojena preduzeÄ‡a predstavljaju kompanije-Ä‡erke. Imovina holding kompanije se sastoji od akcija drugih preduzeÄ‡a, pa se prihod ostvaruje na osnovu dividendi i kamata. Holding kompanija moĹľe u sebi da sadrĹľi finansijske institucije koje se javljaju kao trgovci na trĹľištu kapitala.