POSLOVNI REČNIK
Po azbučnom redu:
Popularno/nepopularno
SanduÄŤić elektroniÄŤke pošte
Receptivne/inicijativne agencije
Infracrveno
Unutar kompanije
Slanje direktnih poruka
Inicijalna javna ponuda
Kod hartija od vrednosti (HOV) predstavlja pisanu izjavu o prenosu prava koja uĹľiva lice koje u svom vlasništvu ima tu HOV. Indosamentom se vlasništvo i ostala prava dotadašnjeg imaoca HOV (indosanta) prenose na mdrugo lice (indosatara). Indosatar ne mora biti oznaÄŤen, jer se indosament moĹľe sastojati samo od potpisa indosanta i to je blanko indosament.
Ova pisana izjava se daje jednom od sledećih klauzula: ''umesto nama platite...'', ''vrednost primljena u robi...''. Indosament sadrži podatke o mestu i datumu prenosa prava, pečat i potpis indosanta. Indosament se uglavnom ispisuje na poleđini HOV, ali može i na licu HOV.
Indosament ima trostruku funkciju:
1. transportnu (prenos prava); sva prava iz HOV se prenose na indosatara;
2. garantnu (preuzimanje garancije); indosant i svi ostali potpisnici HOV jemÄŤe zakonskom vlasniku HOV za akcept isplate;
3. funkcija legitimacije (dokaz o posedovanju); neprekidni niz indosamenata pokazuje HOV.
Ponavljanjem odreÄ‘ene prakse u trgovini, neka pravila ponašanja su postala uobiÄŤajena i dobila su tretman trgovinskih obiÄŤaja. Kodifikacijom ovih obiÄŤaja, tj. njihovom formulacijom i ozvaniÄŤavanjem od strane nadleĹľnih trgovaÄŤkih institucija, ovi obiÄŤaji prerastaju u uzanse.
Zbirka Incoterms je skup pravila za tumaÄŤenje trgovaÄŤkih termina koji se unose u ugovor. Prvu zbirku izdala je MeÄ‘unarodna trgovaÄŤka komora u Parizu 1936. godine, i tada je sadrĹľala 11 najÄŤešÄ‡e korišÄ‡enih odrednica u klauzuli o ceni. Poslednja dopuna zbirke je bila 1990. godine. Ona sadrĹľi 13 termina sa raznim kombinacijama obaveza kupca i prodavca u pogledu preuzimanja troškova prevoza, troškova osiguranja, raznih taksi i rizika.
Te klauzule su:
1. EXW – franko fabrika;
2. FCA – franko prevoznik;
3. FAS – franko uz bok broda;
4. FOB – franko brod;
5. CFR – cena sa vozarinom;
6. CIF – cena sa osiguranjem i vozarinom;
7. CPT – vozarina plaćena do ...;
8. CIP – vozarina i osiguranje plaćeni do ...;
9. DAF – isporuÄŤeno granica;
10. DES – isporuÄŤeno franko brod;
11. DEQ – isporuÄŤeno franko obala i ocarinjeno;
12. DDU – isporuÄŤeno, neocarinjeno;
13. DDP – isporuÄŤeno, ocarinjeno.
Vrsta posla gde se vrši naplata po izvršenoj isporuci robe. Ovaj posao je nepovoljan za prodavca, osim ako izmeÄ‘u poslovnih partnera ne postoje dobri poslovni odnosi. Razlikuju se direktni i bankarski inkaso posao.
Direktni inkaso posao: kada otpremi robu, prodavac direktno kupcu dostavlja sva dokumenta o otpremi. Od kupca se traži neodložno plaćanje doznakom. Kupac nalaže svojoj banci da plati iznos u korist računa prodavca kod njegove poslovne banke.
Bankarski inkaso posao moĹľe biti sa ili bez bankarske garancije. Bankarski inkaso posao bez garancije: kada otpremi robu, prodavac prikuplja dokumenta o otpremi i dostavlja ih svojoj poslovnoj banci, koja ih dalje šalje banci kupca. Banka kupca poziva kupca da plati iznos da bi stekao pravo na posed nad robom. Bankarski inkaso posao sa garancijom: tehnika posla je ista kao u prethodnom sluÄŤaju, ali prodavac obavlja isporuku tek pošto dobije garanciju za plaćanje isporuÄŤene robe od kupca. Banka garant isplaćuje prodavca ako kupac odbije da izvrši plaćanje.
Se manifestuje kroz opšti porast cena. Glavni uzrok inflacije je povećanje mase novca u opticaju po stopi koja je iznad stope rasta proizvodnje. Ona uvek predstavlja disproporciju novÄŤanih i robnih fondova u jednoj privredi, pri ÄŤemu su novÄŤani fondovi veći od robnih.
Sopstveno preduzeće. Ovo je najjednostavniji oblik preduzeća (u vlasniÄŤkom smislu): postoji jedan jedini vlasnik preduzeća, koji istovremeno donosi sve poslovne odluke, ukljuÄŤujući i one o sticanju i prenošenju prava svojine preduzeća. Inokosna preduzeća se brzo i lako osnivaju, ali njihovi nedostaci su: teško dolaĹľenje do novog kapitala, neograniÄŤena odgovornost vlastitom imovinom za obaveze preduzeća i odsustvo kontinuiteta.
Se dobija stavljanjem u odnos proseka cena odreÄ‘enih roba u datom trenutku sa prosekom cena izraÄŤunatim za neki prethodni period. SluĹľi kao pokazatelj kretanja nivoa cena u vremenu; ako je indeks npr. 104%, znaÄŤi da je došlo do porasta cena za 4%.
Prva praktična primena tj. komercijalizacija nove ideje o proizvodu (invencije). To je prevođenje u praksu, tj. proizvodnju, prvobitne invencije, i kao takva podrazumeva razvojni rad.
Grupacije individualnih investitora kao i penzioni fondovi i osiguravajuće kompanije. Osiguravajuće kompanije I penzioni fondovi su institucije koje imaju relativno redovan priliv kako srednjoroÄŤnih tako i dugoroÄŤnih sredstava ÄŤije se izdavanje relativno lako moĹľe anticipirati savremenim matematiÄŤko-statistiÄŤkim metodama. Njihova je glavna karakteristika da tako prikupljena sredstva plasiraju u kupovinu dugoroÄŤnih hartija od vrednosti (na ›trĹľište kapitala), za razliku od poslovih banaka koje preferiraju kratkoroÄŤne hartije od vrednosti tj. ›trĹľište novca. Institucionalni investitori (penzioni fondovi i osiguravajuće kompanije) ulaĹľu sredstva u ›akcije i obveznice
(znači na dugi rok) kako bi dobili i veće kapitalne dobitke. Za razliku od prethodna dva vida institucionalnih investitora investicioni fond je nedepozitnog karaktera ali ima ogroman značaj u mobilizaciji kapitala od sirokog kruga ljudi kao i u jačanju konkurencije.
Posao kojim se Ĺľeli ostvariti dobit po osnovu ulaganja novca na razliÄŤitim finansijskim trĹľištima sa razliÄŤitim kamatnim (interesnim) stopama. Prirodna je teĹľnja svakog poslovnog ÄŤoveka sa viškom finansijskih sredstava da ga plasira tamo gde će dobiti najveću kamatu. Ali nije kamatna stopa jedini reper za ulaganje, iz prostog razloga što se ne sme ići slepo za većom kamatom i zapostavljati promene deviznih kurseva na trĹľištima, jer upravo pad/rast deviznog kursa moĹľe nadmašiti pozitivne/negativne efekte ostvarene po osnovu kamata.
To će se najbolje videti na jednom empirijskom primeru:
1. ulaĹľemo 1000 $ u SAD-u na 3 meseca, po kamatnoj stopi od 6%, i kao rezultat, posle tih 90 dana, dobijamo 1015 $,
2. ulaĹľemo 1000 $ u Japanu uz kamatnu stopu od 4% i kurs je 100 JPY = 0,431 $, ali se oÄŤekuje da će jen jaÄŤati, tako da je terminski kurs 100 JPY = 0,435 $. Ako pretvorimo 1000 $ u jene po sadašnjem kursu dobijamo 232.018,56 JPY. Ta suma bi posle 3 meseca, uz kam. stopu od 4%, iznosila 234.338,74 JPY, što bi, preraÄŤunato u dolare, iznosilo 1019,37 $. OÄŤigledno je da se jaÄŤanjem jena nadmašila inferiornost u pogledu kamatnih stopa u odnosu na ameriÄŤko finansijsko trĹľište i da je u našem primeru isplativije plasirati sredstva na berzi u Tokiju nego u Njujorku.
Pri poslovima interesne arbitraĹľe, neophodno je poznavati funkcionisanje finansijskih trĹľišta, sa posebnim naglaskom na deviznom trĹľištu. Pre bilo kakvih ulaganja neophodno je izraÄŤunati prihode (od kamate) koje ćemo ostvariti na svakom finansijskom trĹľištu ponaosob, uz istovremeno vrednovanje terminskih (anticipiranih) deviznih kurseva. To je jedini naÄŤin (u poreÄ‘enju promena kamatnih stopa i promena deviznih kurseva) da se na finansijskom trĹľištu opstane.
Posao bez punog radnog vremena, koji zapravo podrazumeva neku vrstu plaćene prakse za studente, a koja se odvija pod nadzorom zaposlenih u firmi koju je izabrao student. Intrnšip ÄŤesto sluĹľi studentima za istraĹľivaÄŤki rad u okviru pisanja diplomskih radova ili magistarske teze.
Ulaganja privremeno slobodnih sredstava, kako u osnovne fondove (zgrade, mašine i sl.) tako i ulaganja u neke druge poslove koji zahtevaju izrazito velika novÄŤana sredstva i ÄŤiji je period korišÄ‡enja efekata tih investicija duĹľi od godine dana (doškolovavanje kadrova, istraĹľivanje i razvoj,
reklama itd.). Osnovna klasifikacija investicija obiÄŤno se vrši na direktne i portfolio investicije.
Direktne investicije su ulaganja vlasnika kapitala pri kojima puna kontrola nad implementacijom projekta ostaje u rukama vlasnika. Dakle, vlasnik kapitala određuje gde, kada i kako će uložiti svoj kapital.
Portfolio investicije su napredniji naÄŤin investiranja. To je ulaganje u kupovinu raznih hartija od vrednosti. Kao najtipiÄŤniji oblik portfolio investicija javlja se ulaganje u obveznice (bonds) emitovanih od strane drĹľave, njenih agencija, poslovnih banaka ili preduzeća. Vrlo je ÄŤest sluÄŤaj da imamo više mogućnosti za plasman kapitala uz istovremeni manjak sredstava. Dakle, sa tim se sredstvima
treba ponašati vrlo oprezno i svaku alternativu treba kvantitativno izmeriti i oceniti kako ne bismo ili ostvarili gubitak ili ispustili oÄŤekivanu dobit (oportunitetni trošak).
MoĹľemo govoriti o neto investicijama (proširenju kapaciteta i obima aktivnosti uopšte) i bruto investicijama (koje pored neto ukljuÄŤuju i ulaganja u odrĹľanje postojećeg obima aktivnosti - po pravilu iz amortizacionih fondova).
Da bismo ocenili koji je investicioni projekat "isplativiji" tj. efikasniji, stoji nam na raspolaganju niz metoda koje se mogu podeliti u dve osnovne grupe: dinamiÄŤke (neto sadašnja vrednost i interna stopa prinosa) i statiÄŤke (period povraćaja, reciproÄŤna vrednost perioda povraćaja i metod raÄŤunovodstvene stope prinosa).
Osnovna razlika izmeÄ‘u ova dva metoda je ta što statiÄŤke metode ne uvaĹľavaju vremensku vrednost novca, što je osnova razumevanja investicija. Ukratko objasnjeno to bi znacilo da je vrednost 100$ danas razliÄŤita od vrednosti 100$ sledeće godine (ali ne zbog inflacije, što bi bio sluÄŤaj kod nas već zato što bismo mogli uloĹľiti tih 100$ pa bismo za izvesno vreme imali uloĹľenu sumu uvećanu za iznos kamate.
Banka ÄŤija je delatnost odobravanje dugoroÄŤnih zajmova investicionog karaktera. Potrebna sredstva za svoj rad one pribavljaju od ostvarene akumulacije ili izdavanjem vlastitih obveznica. Izraziti predstavnik ove vrste banaka je hipotekarna banka, koja svoja sredstva pribavlja izdavanjem zaloĹľnica. Vrste investicionih banaka: finansijske banke, industrijske banke, razne bankarske ustanove za dugoroÄŤno kreditiranje, holding kompanije. Za razliku od depozitivnih banaka, nemaju filijala ili ih imaju vrlo malo. Investicione banke mogu biti univerzalne i specijalizovane (npr. samo za iznošenje kompanija na listing berzi).
Posrednici izmeÄ‘u pojedinaca i domaćinstava kao investitora i preduzeća ili drĹľave kao emitenta vrednosnih papira. Investicioni fond, u stvari, predstavlja ›portfolio akcija, obveznica i ostalih hartija od vrednosti kupljen udruĹľenim sredstvima individualnih investitora, kojim upravlja
profesionalna investiciona kompanija.
ZnaÄŤi, investiciona kompanija (koja u svom sastavu moĹľe imati i više investicionih fondova) je finansijska institucija koja, emitovanjem svojih akcija, od sitnih investitora sakuplja sredstva, a kupovinom tuÄ‘ih hartija od vrednosti formira diversifikovani portfolio sa srazmernim uÄŤešÄ‡em svakog akcionara u njemu.
Upravljanje tim portfoliom investiciona kompanija sprovodi u ime i u najboljem interesu njenih akcionara, ali oni, ipak, podnose celinu investicionog rizika koji potiÄŤe iz poslovnih aktivnosti kompanije. Ovo je suštinska razlika izmeÄ‘u investicionih fondova i banaka, pošto investicioni fondovi ne garantuju oÄŤuvanje uloĹľenih sredstava. S druge strane, za razliku od banaka, investicioni fondovi ne nude fiksnu kamatu već dividende, kamate i kapitalnu dobit ÄŤija visina zavisi od naÄŤina ulaganja sredstava u fond. Visina prihoda ÄŤlana investicionog fonda zavisi od veštine upravljanja ulaganjima fonda od strane profesionalne uprave.
Skraćeni naziv MeÄ‘unarodne organizacije za standardizaciju (International Standard Organization), osnovane 1984. u Londonu. Osnovni zadaci: izrada tipskih meÄ‘unarodnih standarda vaĹľnijih industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, koji se daju kao preporuka zemljama ÄŤlanicama; ujednaÄŤavanje i pribliĹľavanje standarda zemalja ÄŤlanica radi olakšanja meÄ‘unarodne razmene i efikasnije kontrole kvaliteta; pomoć zemljama u razvoju u uvoÄ‘enju standardizacije.
ISO standardi su prvi put objavljeni 1987. godine - ISO 8402. Postoje i standardi serije ISO 14000, QS 9000 i TE 9000. Implementacija serije standarda ISO 9000 je u funkciji postizanja boljih poslovnih rezultata i konkurentnog nastupa na trĹľištu. Ove serije standarda predstavljaju: modele kojima se obezbeÄ‘uje kvalitet u proizvodnji i ugradnji i kvalitet u završnoj kontroli i ispitivanju, zatim smernice za razradu poslovnika o kvalitetu, opšte standarde za upravljanje Ĺľivotnom sredinom itd. Kod nas su ISO 9000 standardi prihvaćeni kao JUS ISO 9000.
