POSLOVNI REČNIK
Po azbučnom redu:
MenadĹľer zaduĹľen za kljuÄŤne klijente
Tastatura
Znanja i iskustvo
Gubitak u teĹľini ili koliÄŤini izvesne robe na njenom putu izmeÄ‘u skladišta i mesta prodaje ili izmeÄ‘u otkupne stanice i magacina. NaroÄŤito je prisutan kod mesa, voća i povrća, teÄŤnosti itd.
Stopa po kojoj se plaća kamata kao naknada za privremeno ustupanje odreÄ‘ene koliÄŤine novca, kapitala (i sl.) na korišÄ‡enje. U stvari predstavlja cenu novca (za kratkoroÄŤne zajmove), tj. kapitala (za dugoroÄŤne kredite).
Osnovne determinante kamatne stope (kao uostalom i svake druge cene) su ponuda i traĹľnja na trĹľištu novca tj. kapitala, ali je prisutan i uticaj nekih drugih faktora (npr. eskontne stope centralne banke).
OdreÄ‘eni iznos novca koji jedna stranka daje drugoj radi zakljuÄŤenja ugovora, kao i radi obezbeÄ‘enja njegovog izvršenja. Subjekat koji daje kaparu ÄŤini to da bi pokazao drugoj stranci da će zakljuÄŤiti ugovor ili izvršiti svoju obavezu iz ugovora.
Institucija koja emituje papirni i kovani novac, potpuno konvertibilan, u stranu valutu koja u ovom sluÄŤaju ima karakter rezervne valute, i to po fiksnom kursu, koji je po pravilu definisan zakonom. U našoj literaturi i praksi, karensi bord se naziva valutni odbor. SliÄŤno kao u nekadašnjem zlatnom standardu, i u sistemu valutnog odbora automatski se emituje ili povlaÄŤi domaći novac u meri u kojoj postoji ekvivalentan priliv ili odliv deviza.
Valutni odbor je razliÄŤit od sistema fiksnog deviznog kursa prvenstveno zbog toga što vlasti podreÄ‘uju ekonomsku politiku odrĹľavanju fiksnog deviznog kursa, i to vezujući domaću za neku stranu valutu, odnosno garantujući konvertibilnost.
KljuÄŤni kvalitet ove institucije je što ona garantuje konvertibilnost, cenovnu i monetarnu stabilnost, a istovremeno podstiÄŤe spoljnu trgovinu sa konvertibilnim deviznim podruÄŤjima i stimuliše direktne i portfolio strane investicije u domaću privredu.
Tovar, i to najÄŤešÄ‡e brodski. U osiguranju oznaÄŤava teret tj. robu koja se osigurava za vreme prevoza.
Predstavlja jedan od kreditnih uslova plaćanja koje preduzeće nudi svojim kupcima. Ukratko to je popust na koji kupac proizvoda moĹľe raÄŤunati ukoliko izmiri svoju obavezu do nekog unapred utvrÄ‘enog roka (taj rok se u literaturi naziva diskontni period tj. period u kojem vaĹľi kasa skonto). NajÄŤešÄ‡e je izraĹľen procenualno i to od vrednosti celokupnog prihoda ostvarenog prodajom proizvoda ili usluge. Tako da ako negde vidimo da su kreditni uslovi 3/20 neto 50 to znaÄŤi da nam je poverilac odobrio 3% kasa skonta ako izmirimo našu obavezu u roku od 20 dana (diskontni period), pri ÄŤemu je vreme dospeća obaveze u roku od 50 dana. Da li se voÄ‘enjem politike kreditnim uslovima postiĹľu pozitivni ili negativni rezultati utvrdjuje se na osnovu poreÄ‘enja dodatnih troškova uzrokovanih kasa skontom i dodatnih koristi ostvarenih istim.
DrĹľavna ustanova koja raspolaĹľe svim podacima o zemljištu, nepokretnim objektima, geografskim, privrednim i saobraćajnim sredstvima, koja sluĹľe za razrez poreza i izradu privrednih i urbanih planova.
Jedna od mera vrednosti i rezultata poslovanja firme, koja se sastoji od neto prihoda posle oporezivanja, uvećanog za neopipljive rashode u odnosu na prihode, kao što su amortizacija i nadoknade za trošenje prirodnih bogatstava (nafta). Cash flow se obiÄŤno iskazuje u monetarnim jedinicama po deonici. U našoj literaturi cash flow se naziva novÄŤani tok.
Pravno lice koje moĹľe poslovati samostalno ili u sklopu berze. Njeno pojavljivanje je vezano za sve veći znaÄŤaj terminskih poslova (tj. poslova na dugi rok) u savremenim finansijskim tokovima kapitala. Klirinška kuća igra ulogu garanta u kupoprodajnim odnosima na modernim finansijskim i robnim berzama. Naime, ona se javlja kao posrednik izmedju kupca i prodavca pri ÄŤemu garantuje kupcu isporuku ugovorenog predmeta, a poveriocu naplatu potraĹľivanja. To je jedan vid podizanja sigurnosti u poslovanju na berzama što je inaÄŤe trend danas (smanjiti rizik kako je god to moguće). Kako ovu funkciju klirinška kuća obavlja, tj.iz kojih izvora? I kupac i prodavac su "duĹľni" poloĹľiti odgovarajuću sumu (inicijalni depozit tj. marginu) na raÄŤun klirinške kuće. Ta sredstva se prilagoÄ‘avaju promenama cena na trĹľištu, tzv. Dnevno prilagoÄ‘avanje.
Vodi se u preduzećima radi kontrole poslovanja i poslovnog odlučivanja. U knjigovodstvu se, sistemom računa, prate ekonomski procesi. Knjigovodstvo obuhvata samo ekonomske promene koje se mogu izraziti u novcu. Kao osnov za knjiženje služi knjigovodstvena dokumentacija koja
obuhvata nastale ekonomske promene i vrši se svakodnevno, od osnivanja preduzeća do likvidacije.
Knjigovodstvo je dokumentovana i strogo formalizovana evidencija – zasnovana na potpunom i trajnom sakupljanju i tematskom, hronološkom i stvarnom sreÄ‘ivanju podataka o svim nastalim individualnim poslovnim dogaÄ‘ajima i stanjima – koja, korišÄ‡enjem vrednosnih jedinica mere, ima mogućnost da prikaĹľe sliku o celokupnom prethodnom poslovanju preduzeća.
Knjigovodstvo treba posmatrati i razmatrati kao celinu dokumenata, poslovnih knjiga i raÄŤunovodstvenih obraÄŤuna i raÄŤunovodstvenih izveštaja. Završni produkt raÄŤunovodstva su obraÄŤuni koji obuhvataju knjigovodstvene podatke o svim stanjima i procesima u prošlosti. Formalno, neki od ovih obraÄŤuna se prikazuju u formi finansijskih izveštaja, a u skladu sa propisanom šemom, i predstavljaju jednu od fundamentalnih podloga za donošenje poslovnih odluka. Zbog svoje stroge formalnosti knjigovodstveni podaci imaju karakter pravnog dokaznog sredstva, što nije sluÄŤaj sa ostalim oblicima privrednih evidencija.
Pojam kojim se oznaÄŤava finansiranje izvesnih projekata iz izvora koji su najÄŤešÄ‡e locirani van zemlje u kojoj se projekat realizuje. Kao jedna od glavnih (i prvih) institucija na ovom polju, javlja se Svetska Banka, koja je 1974. godine otpoÄŤela poslove kofinansiranja. Od ostalih zajmodavaca, istiÄŤu se:
1. javne agencije za razvoj (nacionalne i međunarodne),
2. izvozno-kreditne agencije,
3. komercijalne banke.
MeÄ‘unarodne finansijske institucije, kao što je Svetska Banka, jesu institucije koje, sa razlogom, uĹľivaju visoku reputaciju u finansiranju raznih projekata, sa posebnim naglaskom na nerazvijenim regionima. Sigurno da je mnogo lagodnije nekoj npr. komercijalnoj banci da uloĹľi sredstva znajući da je uÄŤesnik u finansiranju i jedna takva institucija kao što je Svetska Banka, i to iz ÄŤisto pragmatskih razloga (jer zna da je projekat bio valjano evaluiran od strane eksperata, kreditnih analitiÄŤara Svetske Banke).
Postoje razliÄŤiti modeli kofinansiranja i to:
• paralelno finansiranje (više u upotrebi) – model u kome se nabavke vezane za projekat dele na "pakete", a suština je u tome da se svaki "paket" moĹľe finansirati iz posebnih izvora, iz ÄŤega sledi da je veza meÄ‘unarodna finansijska institucija – sufinansijer labavija;
• zajedniÄŤko finansiranje (engl. joint-financing) – model u kome sve strane (i meÄ‘unarodna finansijska institucija i lokalni sufinansijer) preciziraju svoje uÄŤešÄ‡e u zajedniÄŤkom finansiranju pojedinih delova projekta. Ovi poslovi su uznapredovali toliko da danas imamo praksu polugodišnjeg objavljivanja liste projekata za kofinansiranje po celome svetu, koje se dostavljaju na adrese preko 600 komercijalnih banaka i izvozno-kreditnih agencija.
Je kratkoročna hartija od vrednosti - instrument duga koju emituju preduzeća radi prikupljanja novčanih sredstava za finansiranje svog poslovanja. Reč je o instrumentu duga koji se prodaje uz diskont, tj. vrsti kratkoročne obveznice bez kupona.
Komercijalni zapisi spadaju u red hartija od vrednosti koje nisu garantovane ili osigurane. Sigurnost njihove naplate poÄŤiva na visokom bonitetu emitenata, koji su obiÄŤno uspešna, poznata i velika preduzeća. Osnovni razlog emisije i korišÄ‡enja komercijalnih zapisa se sastoji u prednosti brĹľeg prikupljanja slobodnih sredstava. Emisijom ovih hartija emitent moĹľe brĹľe doći do Ĺľeljenih kratkoroÄŤnih sredstava za finansiranje poslovanja nego da uzima bankarske kredite.
Posrednik u prometu koji u svoje ime prodaje tuđu robu, za račun vlasnika robe (komitenta) od koga za prodajnu uslugu prima određenu proviziju. Iz komisionog ugovora proizilaze sledeće obaveze komisionara:
a) da ispunjava komitentove komisione naloge,
b) da paĹľljivo bira poslovne partnere i savesno postupa prilikom zakljuÄŤenja ugovora,
c) da štiti komitentove interese u poslu,
d) da komitentu pruĹľi jemstvo za izvršenje komisionog posla,
e) da izvrši konaÄŤni obraÄŤun za komitenta.
I komitent preuzima komisionim ugovorom odreÄ‘ene obaveze: da komisionaru isplati proviziju za komisioni posao; da komisionaru nadoknadi potrebne i korisne troškove; da komisionaru da predujam za pokriće troškova ukoliko je to potrebno. Za potraĹľivanja prema komitentu, komisionaru pripada pravo zaloge i pravo pridrĹľaja komisione robe.
NaÄŤin izmirenja obaveze izmeÄ‘u duĹľnika i poverioca, kad izmeÄ‘u njih postoje dve ili više obaveza: poverilac potraĹľuje od duĹľnika odreÄ‘eni iznos, ali mu istovremeno i duguje odreÄ‘eni (razliÄŤit ili isti) iznos ponekom drugom osnovu. Ovakva potraĹľivanja i dugovanja mogu da se uzajamno potiru
(kompenziraju). Kompenzacija moĹľe biti :
a) zakonska (obavezna) i
b) fakultativna (dobrovoljna).
Je najviši stepen monopolistiÄŤkog udruĹľivanja preduzeća. On ujedinjuje preduzeća raznih grana proizvodnje koja u potpunosti gube svoju samostalnost. Koncern obuhvata jedinstvenim kapitalom više preduzeća, tako da matiÄŤno preduzeće (tzv. krovno preduzeće) svojim kapitalom uloĹľenim u druga preduzeća (tzv. preduzeća kćeri) i uÄŤešÄ‡em u njihovoj upravi kontroliše njihovo poslovanje. Privredna struktura koncerna je vertikalna ili horizontalna: vertikalni concern ujedinjuje preduzeća razliÄŤitih meÄ‘usobno povezanih proizvodnih faza, dok horizontalni koncern ujedinjuje preduzeća iste poslovne delatnosti. Koncerni su dobili prvi put svoju zakonsku definiciju u nemaÄŤkom Zakonu o akcionarskim društvima iz 1937. godine.
U širem smislu znaÄŤe odobrenja koja vlasti daju kako graÄ‘anima date drĹľave tako i, eventualno, stranim drĹľavljanima, radi obavljanja industrijskotrgovinske ili uopšte privredne delatnosti, na odreÄ‘eni rok, uz naknadu ili bez naknade. Koncesija u meÄ‘unarodnom pravu znaÄŤi davanje, pod posebno propisanim uslovima, uz naknadu, povlastice za vršenje nekih izuzetnih prava (koja po pravilu ne pripadaju strancima, kao što su: eksploatacija prirodnih bogatstava - nafte, ruda i sl.; javne sluĹľbe, pa ÄŤak i javne vlasti - naplata poreza) od strane nadleĹľnog drĹľavnog organa (koncedenta) stranom fiziÄŤkom ili pravnom licu (koncesionaru). Ovi ugovori nemaju meÄ‘unarodnopravni karakter, sem ukoliko se to izriÄŤito ne sankcioniše u kasnije zakljuÄŤenim zaštitnim ugovorima izmeÄ‘u dve drĹľave. Predmet koncesije ne moĹľe biti izgradnja ratnih objekata i opreme.
Preduzeće koje obuhvata holding kompaniju i grupu povezanih preduzeća koja uglavnom nisu konkurenti po proizvodima i trĹľištima. To su velika preduzeća koja se bave raznim, meÄ‘usobno nepovezanim privrednim aktivnostima. Konglomerati uobiÄŤajeno nastaju kroz →merdĹľere (pripajanja) i
take over-e (preuzimanja), a ekonomska opravdanost njihovog formiranje leĹľi u redukciji rizika poslovanja kroz spajanja preduzeća koja su razliÄŤita u svojim podruÄŤjima delatnosti, ÄŤime se realizuje konglomeratska diversifikacija kao strategija rasta preduzeća. Smatra se da konglomeratsko preduzeće moĹľe da ostvaruje visoku sinergijsku vrednost prevashodno na podruÄŤju upravljanja finansijama, dok je ta vrednost na podruÄŤju proizvodnje, istraĹľivanja i razvoja niska ili nikakva. Konglomerat predstavlja pre svega potencijalnog investitora →kapitala, a manje isporuÄŤioca novih tehniÄŤko-tehnoloških rešenja.
Zbog svoje geografske i proizvodne disperzije i veliÄŤine, mogu da onemoguće dejstvo trĹľišta i neutrališu dejstvo antimonopolskih zakona.
Suparništvo izmeÄ‘u uÄŤesnika u ponudi robe, s ciljem svakog uÄŤesnika da trĹľište svoje robe što više proširi na raÄŤun drugih uÄŤesnika. NajÄŤešÄ‡a sredstva konkurencije su: sniĹľavanje cena, dizanje kvaliteta proizvoda, nova tehnologija, itd. Na trĹľištu vlada konkurencija kada postoje brojni pojedinci i firme koji deluju jedni naspram drugih i pri ÄŤemu nijedan od tih subjekata nema dovoljno veliki uticaj da sam odreÄ‘uje cenu.
Dokument koji izdaje brodar, a sluĹľi kao dokaz da je ugovor o prevozu zakljuÄŤen i da je roba utovarena na brod. Konosman, ili teretnica, ima tri funkcije: dokazuje da je sklopljen ugovor o prevozu robe, da je roba utovarena na brod radi transporta i predstavlja hartiju od vrednosti koja se, po osnovu utovarene robe, moĹľe prenositi (prodati). Razlikuju se dve osnovne vrste konosmana: ÄŤist i neÄŤist. Pod ÄŤistim konosmanom se podrazumeva onaj koji dokazuje da je roba koja je utovarena na brod u potpunosti ispravna, što se utvrÄ‘uje prethodnim pregledom robe od strane brodara. Kod neÄŤistog konosmana, roba koja je utovarena u brod nije u potpunosti ispravna, a sve uoÄŤene nedostatke brodar unosi u konosman. Ovo je veoma bitno, jer za nedostatke u robi, koji nisu uoÄŤeni i zapisani u konosmanu, odgovara brodar.
PruĹľanje usluga ekonomskim subjektima od strane struÄŤnjaka, u vidu saveta o tehniÄŤkim, komercijalnim ili pravnim aspektima poslovanja. Konsalting podrazumeva da je struÄŤnjak koji pruĹľa ovu vrstu usluga unajmljen van preduzeća, najÄŤešÄ‡e iz takozvanih konsalting firmi specijalizovanih za pruĹľanje saveta preduzećima iz jedne ili više oblasti.
Pod konsignacijom se podrazumeva takva vrsta trgovinskog posla gde preduzeće konsignator ili zastupnik na svojim skladištima drĹľi robu proizvoÄ‘aÄŤa – vlasnika ili konsignanta, radi prodaje. Ono što je bitno za ovu vrstu posla jeste da konsignator nije vlasnik robe već da on pruĹľa samo uslugu skladištenja i prodaje proizvoda inostranog partnera. U ugovoru o konsignaciji moĹľe se predvideti da konsignator, pored ovih usluga, pruĹľa i usluge servisa. Za ove usluge konsignator naplaćuje odreÄ‘enu proviziju, dozvoljeno je i u stranoj valuti, kao procenat od vrednosti prodatih proizvoda.
Domaći zastupnik drĹľi na svom skladištu robu koja je u vlasništvu strane firme radi prodaje te robe. Sve dok se roba ne proda, smatra se da nije uvezena, iako je ušla u zemlju. Tek kada se roba proda vrši se obraÄŤun carine, poreza i drugih daĹľbina. Domaći zastupnik dobija →proviziju za obavljeni posao.
OdreÄ‘ena koliÄŤina ili vrednost odreÄ‘ene robe, koja se sme, u unapred utvrÄ‘enom vremenskom periodu, uvoziti ili izvoziti, odnosno odreÄ‘ena koliÄŤina ili vrednost roba koje jedna zemlja odobrava drugoj za uvoz. Kvota je koliÄŤina i vrednost roba koja se u okviru pojedinog kontigenta moĹľe uvoziti ili izvoziti, a raspodeljuje se na više preduzeća.
Predstavlja sposobnost jedne valute da se relativno lako moĹľe zameniti za drugu valutu ili za zlato. Da bi jedna valuta mogla postati konvertibilna iza nje mora da stoji stabilna privreda; platni bilans ne sme da pokazuje veći i dugotrajniji deficit. Za konvertibilnost valute potreban je i odreÄ‘eni stepen politiÄŤke stabilnosti u zemlji. Ukoliko zemlja proglasi svoju valutu konvertibilnom, a za to nisu ispunjeni uslovi, nacionalna privreda trpi štete od takvog ÄŤina, što moĹľe dovesti do gubljenja poverenja u datu valutu i suspenzije konvertibilnosti. Za nacionalnu privredu je bolje da ima stabilnu
nekonvertibilnu valutu, nego konvertibilnu, a slabu.
Identitet koji izgraÄ‘uju kompanije (preduzeća) radi sopstvenog razlikovanja od drugih preduzeća na trĹľištu, ali i radi većeg i intenzivnijeg poistovećivanja zaposlenih sa svojom firmom. Korporativni identitet se bazira na unificiranju i razvijanju simbola, znakova, procedura i dr. On je formalno sadrĹľan u nekoliko svezaka, knjiga, vodiÄŤa, u kojima su do detalja opisani svi kriterijumi i standardi koji oznaÄŤavaju i izdvajaju firmu od drugih.
Tu spadaju uputstva za:
_ izradu štampanih stvari: memoranduma, vizit karti, blokova;
_ kreiranje sredstava marketinga: novinskih oglasa, panoa, TV reklama;
_ dekoraciju poslovnih i prodajnih objekata;
_ odnose između zaposlenih, stil oblačenja u kompaniji i slično.
Kod kredita period (roÄŤnost) vraćanja uzetog kredita. Kratki rok do jedne godine od dana korišÄ‡enja kredita, izuzetno do tri godine; srednji rok od 3-5 godina od dana korišÄ‡enja kredita; dugi rok preko 5 godina, ÄŤesto do 20 godina, a izuzetno i 40 godina, od dana korišÄ‡enja kredita.
Predstavlja dobrovoljno ustupanje odreÄ‘enih koliÄŤina roba, novca ili drugih vrednosti od strane poverioca (kreditora) drugom licu (duĹľniku, debitoru) uz automatsko nastajanje obaveze duĹľnika da u nekom odreÄ‘enom (preciziranom) budućem roku vrati istu vrednost, sa ili bez odreÄ‘ene kamate, kao nadoknadu kreditoru. Krediti se dele prema duĹľnicima: javni i privatni, domaći i strani; prema obezbeÄ‘enju: na liÄŤni, meniÄŤni, lombardni i hipotekarni; premaroÄŤnosti: kratkoroÄŤni, srednjoroÄŤni, dugoroÄŤni; prema ekonomskoj nameni: potrošaÄŤki, proizvodni i sl. Kreditna kartica predstavlja plastiÄŤan dokument koji izdaje banka ili drugi finansijski posrednik i koji dozvoljava vlasniku da dobije kredit.
Kvantitavno ograničenje u spoljnotrgovinskom prometu, kojim se određuje maksimalno moguć obim uvoza izražen u količini.
Zemlje koje imaju nekonvertibilnu valutu i jaÄŤu deviznu kontrolu meÄ‘unarodna plaćanja ÄŤesto vrše putem kliringa. Klirinškim sporazumom se plaća izmeÄ‘u dve ili više zemalja, a plaćanja se obavljaju preko klirinških raÄŤuna, koji se vode kod nacionalnih centralnih banaka. Tako uvoznici uplaćuju odgovarajući iznos nacionalne valute, a izvoznici sa istog raÄŤuna naplaćuju svoju robu u nacionalnoj valuti. Preko dogovorene nacionalne valute vrši se meÄ‘udrĹľavni obraÄŤun dugovanja i potraĹľivanja. Klirinškim sporazumima se predviÄ‘a iznos tzv. manipulativnog kredita, odnosno granica do koje dugovanja jedne strane mogu nadmašiti njena potraĹľivanja. Sastavni deo klirinških sporazuma su i robne liste kojima zemlje uÄŤesnice sporazuma utvrÄ‘uju obim i strukturu meÄ‘usobne razmene u toku obraÄŤunskog perioda.