upišite se besplatno u bazu pravnih lica

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z
Mainstream:

Srednja struja


Manager:

MenadĹľer, rukovodilac


Mapping:

Preslikavanje


Marketing assistant:

Pomoćnik u marketingu


Media buying:

Zakup medija


Media planning:

Planiranje zakupa medija


Media plan:

Rokovi, vreme zakupa medijskog prostora


Meeting:

Sastanak


Megaboard:

Plakatna površina


Middle office:

Sektor za upravljanje izloĹľenosti rizicima i limitima


Mobbing:

Zlostavljanje na radnom mestu


Monitoring:

Praćenje


Multitasking:

Višenamenski


Makroekonomija:

Predstavlja oblast ekonomije koja se bavi izuÄŤavanjem privrede kao celine, u pogledu ukupno proizvedenih roba i usluga, ukupnih prihoda, nivoa zaposlenosti faktora proizvodnje - rada, kapitala i zemlje i opšteg kretanja cena. Do tridesetih godina 20. veka ekonomska teorija je uglavnom bila skoncentrisana pojedinaÄŤna preduzeće i privredne grane. MeÄ‘utim nakon velike ekonomske krize sa kraja tridesetih, i sa razvojem koncepta nacionalnog dohotka i brojnih drugih statistiÄŤkih metoda interesovanje za makroekonomijom naglo poÄŤinje da raste. NajvaĹľniji ciljevi makroekonomske politike su ekonomski rast, stabilnost cena i puna zaposlenost. ReÄŤ makroekonomija potiÄŤe od grÄŤke reÄŤi "makros" što znaÄŤi veliko, agragatno. Prvi put je ovu reÄŤ upotrebio 1948. Godine teoretiÄŤar Howns.


Marketing miks:

Je kombinacija kontrolisanih instrumenata marketinga kojima se koristi preduzeće da bi postigao oÄŤekivani nivo prodaje na ciljnom trĹľištu. Tradicionalna klasifikacija instrumenata marketing miksa se oslanja na tzv. "4p": proizvod (product), prodajna cena (price), distribucija (place) I promocija (promotion). U savremenim definicijama se pored 4 navedena instrumenta u marketing miks svrstavaju i tzv. "3c": obezbeÄ‘enje interesa potrošaÄŤa (consumerism), racionalno iskorišÄ‡enje i kontrola resursa (control) I oÄŤuvanje okoline (conservation). U usluĹľnim delatnostima marketing autori su proširili broj "4p" na "7p" dodajući bitne elemente kao što su: ljudi (people), proces pruĹľanja usluge (process) i fiziÄŤku sredinu (physical evidence).


Maršalov plan:

Naziv za ameriÄŤku pomoć upućenu Zapadnoj Evropi u iznosu od 13,6 milijardi dolara po završetku Drugog svetskog rata. Takvo ime je dobio po svom tvorcu, ameriÄŤkom drĹľavnom sekretaru DĹľordĹľu Maršalu, koji je, uvidevši kolika su razaranja u Evropi, pozvao Amerikance da pomognu razrušenoj Evropi. AmeriÄŤki kongres je podrĹľao Maršalovu inicijativu i u Parizu su jula 1947. god. odrĹľani ameriÄŤko-rusko-francuski pregovori. Rusi tj. sovjetski ministar Molotov je odbio pomoć, jer je realizacija podrazumevala otvaranje evropskih privreda, multilateralizam u meÄ‘unarodnim ekonomskim odnosima i vraćanje na slobodnu meÄ‘unarodnu trgovinu, a SSSR je imao "samodovoljnu privredu" i bilo je poniĹľavajuće je za njega da uzima ovu pomoć. Naše rukovodstvo je takoÄ‘e odbilo pomoć.
Danas se ÄŤesto porede Maršalov plan sa Paktom za stabilnost JugoistoÄŤne Evrope, kojim se pokušava pomoći transformacija socijalistiÄŤkih privreda u trĹľišne.


Međubankarsko tržište:

TrĹľište na kome se odvija meÄ‘ubankarska trgovina i na kome se suÄŤeljavaju ponuda i traĹľnja za novcem, devizama i hartijama od vrednosti. SluĹľi najpre za kompenzaciju likvidnosti meÄ‘u bankama, kao i za refinansiranje njihovih plasmana. Sve transakcije izazivaju poslovne banke I eventualno drugi ovlašÄ‡eni uÄŤesnici. Zbog eventualne vremenske razlike, trguje se 24 ÄŤasa. Uglavnom se trguje valutama vodećih razvijenih zemalja, a kursevi se menjaju iz sekunde u sekundu.


Međunarodni monetarni fond MMF (engl. Internatio:

Osnovan je, zajedno sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj (International Bank for Reconstruction and Developement), na konferenciji u Breton Vudsu 1944. na kojoj su učestvovale 44 zemlje. Ciljevi fonda su:
1) unapreÄ‘enje meÄ‘unarodne saradnje kroz konsultacije i zajedniÄŤko rešavanje monetarnih problema;
2) proširivanje meÄ‘unarodne trgovine, rast zaposlenosti dohotka i proizvodnje;
3) stabilizacija deviznih kurseva i spreÄŤavanje konkurentskih depresijacija;
4) multilateralizam u međunarodnim plaćanjima za tekuće transakcije i uklanjanje deviznih ograničenja koja sputavaju rast međunarodne trgovine;
5) smanjenje platnobilansnih neravnoteĹľa.
Zemlje članice uplaćuju kvotu, i to 25% u SPV (specijalnim pravima vučenja) ili konvertibilnim valutama, a 75% u nacionalnoj valuti. Od veličine kvote zavisi mogućnost dobijanja kredita, broj glasova i udeo pri raspodeli novokreiranih SPV.

Specijalna prava vuÄŤenja su bankovni raÄŤuni zemalja ÄŤlanica kod MMF, iza njih ne stoji zlato ili neka valuta. Postoje samo na osnovu dogovora zemalja ÄŤlanica, a njihova alokacija po drĹľavama je izvršena prema kvotama. Vrednost SPV se veĹľe za "korpu" 16 kljuÄŤnih valuta. Sa njima mogu da operišu samo Centralne banke zemalja ÄŤlanica i to samo radi rešavanja problema platnog bilansa.

Za dobijanje kredita potrebno je da se zemlja ÄŤlanica dogovori sa Fondom o programu prilagoÄ‘avanja, koji obuhvata mere fiskalne, monetarne, devizne I trgovinske politike radi popravljanja platnobilansne situacije. Otplata pozajmica na osnovu kreditnih tranši (delovi uzetih kredita) poÄŤinje tri godine i tri meseca od odobravanja, a završava se pete godine, raÄŤunajući od trenutka korišÄ‡enja sredstava.


Menadžment:

Upravljanje bilo kojim oblikom organizacije (preduzeće, neprofitne organizacije...) koje vodi ostvarivanju postavljenih ciljeva. MenadĹľeri su visoko obrazovani profesionalci, i do njihove pojave je došlo zbog neophodnosti odvajanja vlasnika od direktnog upravljanja preduzećem.


Menica:

Pismeni dokument, izdat u strogo zakonskoj formi, u kome se izdavalac (trasant) obavezuje da će u roku isplatiti odreÄ‘eni iznos, ili pak poziva drugo lice (trasata) da izvrši tu isplatu. Postoji više vrsta menica. Jedna od njih je sopstvena - kada se izdavalac obavezuje da će sam izvršiti isplatu, dok je vuÄŤena ona kojom izvršilac poziva drugo lice, odnosno trasata da izvrši isplatu.

Blanko menica je neispunjen meniÄŤni obrazac snabdeven potrebnim potpisima I zakonski moĹľe postati menica ÄŤim se ispune ostali bitni podaci. Blanko menica se upotrebljava za obezbeÄ‘enje zajma pojedinca ili organizacije - ako duĹľnik normalno otplaćuje zajam, pri izvršenoj potpunoj uplati blanko menica se vraća duĹľnicima. Ali ako duĹľnik prestane sa otplatama blanko menica se popunjava na ostatak duga, a dug se isplaćuje po meniÄŤnom postupku. Sve izjave u vezi sa menicom daju se napismeno i potpisano na menici, a svaki potpisnik na menici je i obaveznik. Vreme kada se iznos naznaÄŤen na menici mora platiti je meniÄŤna delatnost, pa na osnovu ovog kriterijuma razlikujemo tri vrste menica:

1. kada je rok plaćanja izričito određen i u samom meničnom tekstu vezan za datum izdavanja (npr. "platite za 4 meseca od danas - pa sledi datum");
2. menica po viđenju, tj. menica koja je plativa čim se ponese na naplatu i sadrži klauzulu "platite po vidjenju";
3. menica na određeno vreme po viđenju - menica koja je plativa u određenom roku po viđenju, naznačeno u samoj menici (npr. "platite u roku od 5 dana po viđenju").


Merčendajzing (engl. merchandising):

Pojam novijeg datuma u marketingu, nastao u SAD, kao rezultat napora distributivnih kompanija da poboljšaju rentabilnost svoje prodajne mreĹľe. Danas se posmatra mnogo šire – I praktiÄŤno se koristi u svakoj odluci, od nabavke proizvoda do njegove konaÄŤne realizacije, ukljuÄŤujući i postprodajne usluge. Nastanak merÄŤendajzinga je u tesnoj vezi sa: primenom samousluĹľivanja u maloprodaji, stvaranjem velikih prodajnih objekata, povećanjem broja proizvoda i drugim trendovima u modernoj maloprodaji.

MerÄŤendajzing je skup tehnika koje treba da minimiziraju troškove, a maksimiziraju obrt robe. U ĹľiĹľi njegovog interesovanja je proizvod. Zato je merÄŤendajzing skup metoda koje daju proizvodu aktivnu ulogu u prodaji, njegovim izlaganjem, predstavljanjem, a u cilju povećanja rentabilnosti.


Merdžer:

Strategija ili transakcija u kojoj nastaje jedan ekonomski entitet od predhodnih dva ili više entiteta. NajÄŤešÄ‡i sluÄŤaj pripajanja je kada jedno preduzeće apsorbuje drugo, kao npr. kada firma A koristi svu aktivu i pasivu firme B i nastavlja da posluje pod nazivom firme A, dok firma B prestaje da postoji kao pravni entitet. Vlasnici firme B menjaju svoje akcije za akcije firme A. Pripajanje - merdĹľer ima sledeći oblik: A+B=A Bitna karakteristika pripajanja je dobrovoljnost partnera u pogledu Ĺľelje da kreiraju nov pravni entitet. Ona se najÄŤešÄ‡e ostvaruju kroz dogovore menadĹľera zainteresovanih preduzeća. Ove transakcije nisu suviše skupe, tj. troškovi njihove realizacije su niĹľi nego kod drugih oblika nastajanja novih poslovnih kombinacija. Za pripajanja je bitno da nema korišÄ‡enja gotovine, već se samo obavlja razmena hartija od vrednosti (akcija) izmeÄ‘u vlasnika preduzeća. U zavisnosti od pravaca spajanja preduzeća, moguće je razlikovati horizontalna,vertikalna i konglomeratska pripajanja.


Mikroekonomija:

Za predmet analize ima ponašanje pojedinaÄŤnih ekonomskih subjekata: preduzeća, domaćinstava i pojedinaca, kao i raspodelu ukupno ostvarenog proizvoda i prihoda. Mikroekonomija prouÄŤava pojedince i kao ponuÄ‘aÄŤe rada i kapitala, i kao krajnje korisnike gotovih proizvoda. TakoÄ‘e
i preduzeća se posmatraju sa dva aspekta: kao ponuÄ‘aÄŤi roba i usluga i kao korisnici rada i kapitala. Pri analizi ponašanja i pojedinaca i preduzeća uzimaju se u obzir odnosi koji vladau na trĹľištu (da li postoji potpuna ili ograniÄŤena konkurencija, ili pak monopol). Mikroekonomija prouÄŤava i trĹľište i druge mehanizme pomoću kojih se uspostavljaju relativne cene izmeÄ‘u proizvoda i usluga, i pomoću kojih se vrši alokacija resursa.


Monetarna (monetarno-kreditna) politika:

Mere koje sprovodi vlada da bi uticala na ekonomsku aktivnost u zemlji; sredstva kojima se tom prilikom sluĹľi vlada obuhvataju pre svega kontrolu ponude novca i kedita, i kontrolu kretanja kamatne stope. Kreditna politika predstavlja aktivno delovanje bankarskog sistema u regulisanju kreditne mase i njene strukture u privredi.

Kreditno monetarna politika ulazi u red instrumenata opšte ekonomske politike, s osnovnim zadatkom da reguliše potrebnu koliÄŤinu novca i kredita u privredi, uz podsticanje stope rasta i oÄŤuvanje relativne stabilnosti privrede i nacionalne novÄŤane jedinice, kao i koordinaciju na meÄ‘unarodnom monetarnom planu.

Monetarno - kreditna politika se sprovodi preko sledećih osnovnih instrumenata:

a) obavezna rezerva banaka (tj. stopa obavezne rezerve). Naime, svaka poslovna banka mora drĹľati odreÄ‘eni deo depozita po viÄ‘enju na posebnom raÄŤunu obavezne rezerve kod centralne banke. OdreÄ‘ivanjem tog dela (stope obaveznih rezervi), centralna banka reguliše koliÄŤinu novca u opticaju, kontroliše likvidnost i kreditne potencijale banaka.

b) eskontna, i preko nje opšta kamatna stopa (→eskontna stopa)

c) krediti centralne banke poslovnim bankama (na bazi primarne emisije centralna banka poslovnim bankama pozajmljuje sredstva za podmirenje kreditnih zahteva privrede i drugih korisnika).

d) operacije na otvorenom trĹľištu - podrazumevaju kupovinu (emisija novca) i prodaju (povlaÄŤenje novca) vrednosnih papira (uglavnom drĹľavnih obveznica) na
finansijskom trĹľištu od strane centralne banke, a u sklopu njene kratkoroÄŤne kreditne politike, radi regulisanja novÄŤane mase u privredi i kupovne snage novÄŤane jedinice.


Monetarni udar:

SpecifiÄŤno sredstvo inflatornog, vanbudĹľetskog finansiranja drĹľave. Suština je da se korišÄ‡enjem monetarnih udara - crni devizni kurs menja vrlo retko, ali kada doÄ‘e do promena one su nagle i skokovite. IzvoÄ‘enje monetarnog udara odvija se u tri faze:
prva faza u toku koje organizator kupuje veće koliÄŤine deviza po niskom kursu, što dovodi do toga da crni kurs polako raste;

druga faza koja je i najkraća, i u toku koje organizator naglo (veštaÄŤki) osetno podiĹľe kurs i prodaje deo prethodno kupljenih deviza po relativno visokom kursu;

treća faza u kojoj se deo dinara, koji su u drugoj fazi "otkupljeni" od stanovništva, povlaÄŤi iz opticaja i tako se crni devuzni kurs vraća na nivo koji je nešto malo viši od onog kada je akcija otpoÄŤela.
Organizatoru, odnosno drĹľavi koja sprovodi akciju, ostaje "zarada" ostvarena na kursnim razlikama.


Monopol:

TrĹľišna situacija gde na strani ponude stoji samo jedan prodavac, a na strani traĹľnje mnoštvo kupaca; takoÄ‘e, pravo drĹľave da jedina bude prodavac odreÄ‘ene robe.


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Otkup automobila Beograd

Selidbe Beograd

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci Direktorijum

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije
Turističke destinacije



VREMENSKA PROGNOZA
Trenutna temperatura:


Prognoza za 5 dana