POSLOVNI REČNIK
Po azbučnom redu:
MreĹľa
UmreĹľavanje
Bilten, obaveštenje
Prinudni prelaz u društvenu odnosno drĹľavnu svojinu krupnih ili svih privrednih preduzeća, odreÄ‘ene privredne grane ili stvari odreÄ‘ene vrste i veliÄŤine, sa naknadom ili bez naknade. Ona predstavlja jednu od prvih i najradikalnijih privredno-politiÄŤkih mera socijalistiÄŤke drĹľave (npr. u SSSR nacionalizacija je vršena bez naknade, a Dekretom o zemlji iz 1917. izvršena je i nacionalizacija zemlje, što predstavlja specifiÄŤnost). U kapitalistiÄŤkim zemljama vlasnicima nacionalizovanih preduzeća daju se odštete u visokim iznosima.
Nacionalizacija robe je izjednaÄŤavanje uvozne robe sa robom domaćeg porekla. Roba se smatra nacionalizovanom od momenta kada je ocarinjena. Nacionalizacija banaka je akt vlasti kojim se pravo vlasništva nad bankama prenosi sa privatnih lica na drĹľavu ili društvenu zajednicu uz, po pravilu, odgovarajuću odštetu dotadašnjim privatnim vlasnicima. U kapitalistiÄŤkom bankarstvu nacionalizaciji banaka se prišlo posle velike svetske privredne krize (od 1929. do1933) - Engleska banka je nacionalizovana 1946., u Jugoslaviji Narodna banka takoÄ‘e 1946, Francuska banka 1954, itd.
Nacionalizacija industrije predstavlja društveno-ekonomski najznaÄŤajniji zahvat prilikom nacionalizacije u privredi. U kapitalistiÄŤkim uslovima nacionalizacije industrije po pravilu nisu sveobuhvatne, već se nacionalizuju industrijske grane koje se nalaze u teškom ekonomskom poloĹľaju, uz odštetu njihovim vlasnicima (npr. u Velikoj Britaniji nacionalizacija industrije uglja, gasa itd.; u Francuskoj nacionalizacija osiguranja, saobraćaja, bankarskih ustanova itd.). Ostali naÄŤini upravnog ograniÄŤavanja prava svojine su: eksproprijacija - oduzimanje ili ograniÄŤavanje prava svojine na nepokretnostima, što se ÄŤini zbog potreba opšteg interesa (npr. izgradnja pruge, puteva, parkova itd.); pravna posledica eksproprijacije je prenošenje prava privatne svojine graÄ‘ana ili pravnih lica na drĹľavu tako da eksproprisana dobra postaju javna (drĹľavna ili društvena svojina); svojina se ne prenosi dobrovoljno već prinudnim putem; postoji obaveza davanja tzv. praviÄŤne naknade; predmet eksproprijacije mogu biti samo nepokretnosti.
Telo za ostvarivanje kontrolne funkcije u društvima kapitala. Osim drugih modaliteta ostvarivanja ove funkcije, poput revizora, unutrašnje kontrole, kontrolora knjiga, eksperta manjine po kapitalu i sliÄŤno, vlasnici društava kapitala preko svoje skupštine (izuzev predstavnika zaposlenih, koji se
biraju na naÄŤin utvrÄ‘en kolektivnim ugovorom) mogu imenovati i poseban organ – nadzorni odbor. Sva relevantna pitanja bitna za rad nadzornog odbora reguliš se ili samim zakonom ili statutom i poslovnikom o radu (moĹľe i kombinovano što je i najÄŤešÄ‡i sluÄŤaj). Nadzorni odbor, po pravilu: vrši nadzor nad radom uprave društva kapitala i izvršnog odbora direktora, pregleda periodiÄŤne i godišnje obraÄŤune i utvrÄ‘uje da li su sastavljeni u skladu sa propisima, pregleda i usvaja izveštaje ovlašÄ‡enih revizora, utvrÄ‘uje da li se poslovne knjige i druga dokumenta društva vode uredno i u skladu sa propisima, a moĹľe ih dati i na veštaÄŤenje; pregleda izveštaje koji se podnose skupštini o poslovanju, bilansima I poslovnoj politici preduzeća; pregleda predloge za raspodelu dobiti; donosi poslovnik o svom radu. Osim ovog opšteg delokruga, nadzorni odbor moĹľe imati i specijalni delokrug: sazivanje skupštine pod odreÄ‘enim uslovima, uÄŤestvovanje u radu skupštine, davanje predloga za dnevni red skupštine, zastupanje društva u sporu protiv uprave društva i sliÄŤno. ÄŚlanovi nadzornog odbora mogu biti opozvani na isti naÄŤin na koji su birani. S druge strane, pitanje imovinske odgovornosti ÄŤlanova nadzornog odbora za štetu koju svojim ÄŤinjenjem ili neÄŤinjenjem prouzrokuju društvu kapitala, ÄŤak i ako je u odreÄ‘enoj meri u zakonodavstvu i regulisano, u praksi ostaje priliÄŤno nedefinisan i retko primenjiv oblik odgovornosti.’
Klauzula kojom se duĹľnik obavezuje da, pre potpunog izmirenja obaveza, neće ulaziti u nove obaveze, davanjem specijalnog obezbeÄ‘enja. Takva obaveza duĹľnika sadrĹľana je u uslovima za odobravanje zajma i prema njoj, dok traje postojeći zajam, duĹľnik ne moĹľe davati posebna obezbeÄ‘enja za nove zajmove (npr. obaveza emitenta hartija od vrednosti da u toku trajanja zajma svoju imovinu ne otuÄ‘uje niti da je tereti zaloĹľnim pravom, hipotekom, a ako to ÄŤini, da to onda ÄŤini istovremeno i sa dotadašnjim poveriocima zajma).
Nastaje kada veći deo trĹľišta ne Ĺľeli proizvod, pa je ÄŤak nspreman da plati odreÄ‘enu cenu da bi izbegao proizvod ili uslugu.
Čist iznos po odbitku određenih delova. Primer: neto plata - lični dohodak po odbitku poreza koji se na njega plaćaju; neto težina - težina predmeta po odbitku težine ambalaže; neto izvoz - izvoz umanjen za uvoz.
Skup pojedinaca koji trenutno nisu zaposleni bilo zato što prelaze na drugo radno mesto ili zato što nisu u stanju da naÄ‘u odgovarajući posao pri postojećem nivou nadnica. Bitno je naglasiti da u nezaposlene spadaju one osobe koje su radno-aktivne i koje traĹľe posao. Ovo je bitno, jer postoji i tzv.
dobrovoljna nezaposlenost, kada pojedinci ne žele da rade. Smatra se da izvestan broj nezaposlenih predstavlja normalnu pojavu (tzv. prirodna stopa nezaposlenosti). Ako se ovaj broj kreće ispod 5% - tada se smatra da postoji puna zaposlenost.
Berza sa najvećom vrednošÄ‡u ostvarenog prometa na svetu. Osnovana je 1792. god. U blizini Wall Street-a i to ugovorom o meÄ‘usobnoj trgovini po fiksnim provizijama (što je vaĹľilo do 1975.god.) izmeÄ‘u tadašnjih trgovaca (preteÄŤa današnjih brokera i dilera). Na NYSE se kotiraju akcije najuspešnijih kompanija (tzv. Blue chip akcije) sa impozantnom tradicijom. Broj kotiranih akcija je oko 1600, a dnevni promet iznosi 200 miliona akcija. Berza se sastoji od glavne sobe (main room) gde se trguje blue chip akcijama i plave sobe (blue room) gde se trguje obveznicama i akcijama ÄŤiji promet nije baš intenzivan. Sinonim za ovu berzu je big board.
