upišite se besplatno u bazu pravnih lica

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z
Off/on the record:

SluĹľbeno/nesluĹľbeno


Office:

Kancelarija


Offshore područje:

Poresko podruÄŤje


One stop shop:

Sve na jednom mestu


Online:

Na vezi, povezano (s internetom)


Open source:

Otvoreni izvor ili kod


Opinion maker:

Tvorac javnog mnenja


OTC tržište:

Prodaja deonica van berze


Outlook:

Stanovište


Outsoursiranje:

AngaĹľovanje spoljnih struÄŤnjaka na nekom projektu


Obavezna rezerva banaka:

Se u našem kreditnom i bankarskom sistemu javlja prelaskom na višebankarski sistem 1956. Suština obavezne rezerve je sledeća: svaka poslovna banka mora da drĹľi odreÄ‘eni deo depozita po viÄ‘enju na posebnom raÄŤunu obavezne rezerve kod centralne banke. Obavezna rezerva u rukama centralne banke je instrument monetarnog regulisanja (za regulisanje
količine novca u opticaju), kao i instrument kontrole likvidnosti i kreditnog potencijala banke. U Jugoslaviji je 1995. ukinuta obavezna rezerva, a zatim u toku 1996. ponovo uvedena, najpre u visini od 10 % nasva kratkoročna sredstva, a zatim povećana na 15 %.


Obligacija:

Pravni odnos na osnovu koga jedno lice – poverilac, ima pravo da zahteva od drugog lica – duĹľnika, da nešto da, uÄŤini ili se uzdrĹľi od nekog ÄŤinjenja na koje bi inaÄŤe imalo pravo.


Obligaciono-pravne hartije od vrednosti:

Hartije od vrednosti koje sadrĹľe neko pravo potraĹľivanja svojih vlasnika od njegovih duĹľnika. Njihov je sadrĹľaj neka traĹľbina, najÄŤešÄ‡e izraĹľena u izvesnoj svoti novca, u kom sluÄŤaju predstavljaju novÄŤane hartije od vrednosti ili efekte. Ta je vrsta hartija odvrednosti najbrojnija i, istovremeno, najznaÄŤajnija za bankarsko poslovanje. U grupi ovih hartija od vrednosti su: ÄŤek, menica, obveznica, potvrda o deponovanim sredstvima, blagajniÄŤki zapis, komercijalni zapis, štedna knjiĹľica I dr. Izvršenje obaveze po tim hartijama vrši se njihovim podnošenjem (prezentiranjem), zbog ÄŤega se nazivaju i prezentacionim hartijama.


Obračunska valuta:

Valuta koja se ugovara izmeÄ‘u dve ili više zemalja, i u kojoj će se obavljati meÄ‘usobno fakturisanje i obraÄŤunavanje poslova.


Obračunski bilans:

Bilans meÄ‘unarodne aktive i pasive. Pokazuje stanje dugova i potraĹľivanja zemlje u odnosima sa ostalim svetom u odreÄ‘enom vremenskom momentu. Saldo obraÄŤunskog bilansa je zbir godišnjih salda tekućeg dela platnog bilansa. Pokazuje stepen zaduĹľenosti jedne zemlje.


Obrtna sredstva:

NovÄŤani izraz onih sredstava koja su uloĹľena u zalihe ili potrošni materijal, ili sredstva utrošena za kreditiranje kupaca, ili postojeća gotovina. Izvori ovih sredstava mogu biti sopstveni kapital preduzeća i dobijeni krediti.


Obveznice:

Spadaju u kategoriju hartija od vrednosti (HOV) instrumenata duga. Ova kategorija HOV odraĹľava kredite, tj. duĹľniÄŤko-poverilaÄŤke odnose. U svetu postoji veliki broj pojmova kao što su: note, debenture, bonds, itd, kojima se oznaÄŤavaju HOV - instrumenti duga. Obveznice moĹľemo definisati kao HOV koje svome vlasniku garantuju isplatu kamate i glavnice po unapred utvrÄ‘enom redosledu. Na primer, za dugoroÄŤne obveznice isplata kamate se vrši najÄŤešÄ‡e dva puta godišnje, na osnovu prezentacije kupona, dok se isplata glavnice vrši na dan dospeća obveznica.

Za obveznice se ÄŤesto sreće naziv HOV sa fiksnim prinosom, pošto je kamatna stopa fiksna i unapred poznata. Ovakva definicija obveznica nije u potpunosti adekvatna, jer postoje i obeznice sa promenljivom kamatnom stopom, i prihodne obveznice, ÄŤiji je prihod varijabilan.


Of Å¡or poslovanje (engl. Off-shore):

U ekonomskoj terminologiji oznaÄŤava naÄŤin poslovanja koji je danas u svetu (pa i kod nas) sve više prisutan. To je tendencija registrovanja kompanija u zemljama koje su najprivlaÄŤnije u fiskalnom smislu (tj. zemljama sa niskim ili bez ikakvih poreskih opterećenja), jer
se odavno uoÄŤilo "pogubno"dejstvo poreza na poslovanje. Pored adekvatnog (niskog) poreskog opterećenja, da bi se uÄŤinila još više privlaÄŤnom, jedna zemlja ukida bilo kakvu deviznu kontrolu i druga ograniÄŤenja od strane centralne banke.
Drugim reÄŤima, to bi praktiÄŤno znaÄŤilo poslovanje bez ikakve kontrole i obaveze podnošenja raÄŤunovodstvenih izveštaja na uvid. Osim toga, drĹľava mora garantovati imovinu firmi, poslovni status kao i politiÄŤku stabilnost. Da bi se jedna kompanija mogla voditi kao off-shore kompanija ona mora: da je u vlasništvu stranih drĹľavljana, da celokupan profit realizuje iz poslovanja sa stranim kompanijama (van teritorije drĹľave u kojoj je firma osnovana) i da kapital dolazi spolja tj. da se iz inostranih izvora finansira
poslovanje firme. Koliko je ovo postao unosan biznis, govori nam ÄŤinjenica da se danas off-shore zone nalaze na svim meridijanima (Kipar, Lihtenštajn, ostrvo Man, Zapadna Samoa, Hong Kong, Liberija, Sejšilska ostrva, Bahami, Kajmanska ostrva…). Sve ove of šor zone moĹľemo podeliti prema pogodnostima koje pruĹľaju kompanijama. Tako imamo dva modela: niski porezi na profit ostvaren
poslovanjem sa inostranstvom i potpuno odsustvo poreza uz plaćanje taksi pri registrovanju kompanije.
Kao primer za prvi model moĹľe nam posluĹľiti Kipar. DrĹľava koja se nalazi na "raskrsnici puteva" pored pogodnog geografskog poloĹľaja ima i vrlo stimulativan fiskalni sistem za otvaranje of šor kompanija. Ukoliko osnujete kompaniju na Kipru imaćete obavezu da plaćate porez od 4,25% na profit koji ste ostvarili u poslovanju sa inostranstvom. Ne postoji devizna kontrola kao ni dvostruko oporezivanje (dividende ne podleĹľu oporezivanju). Takodje postoji mnoštvo of šor zona koje favorizuju drugi model i jedna od tih su i Bahami. Na Bahamima moĹľete osnovati firmu uz plaćanje takse i to su vam svi troškovi. Bez ikakve kontrole, imate potpunu slobodu u transferisanju kapitala sa kraja na kraj sveta.

Ono što se propisuje to je da ne smete poslovati sa domaćim kompanijama i ne smete posedovati nekretnine. Postoje limiti i što se tiÄŤe delatnosti kojima se stranci ne mogu baviti: bankarstvo, osiguranje i reosiguranje,


Oligopol:

TrĹľišna situacija kada postoji mali broj prodavaca istog ili sliÄŤnog proizvoda.


OPEC:

1960. godine u Bagdadu pet zemalja - Saudijska Arabija, Iran, Irak, Kuvajt i Venecuela, formiraju MeÄ‘unarodnu organizaciju zemalja izvoznica nafte - OPEC. Do 1975. godine ovoj organizaciji se prikljuÄŤuju sledeće zemlje: Katar - 1961.godine, Indonezija i Libija - 1962. godine, Ujedinjeni Arapski Emirati - 1967. godine, AlĹľir - 1969. godine, Nigerija - 1971. godine, Ekvador - 1973. godine i Gabon 9175. godine. Na ovih 13 zemalja otpadalo je 1970. godine oko 54% svetske proizvodnje i oko 85% svetskog izvoza nefte. Ova organizacija je osnovana iz razloga što su velike transnacionalne kompanije (popularno nazvane "Sedam sestara") drĹľale monopol nad svetskom proizvodnjom, transportom, preradom i trgovinom nafte i što su bezobzirno eksploatisale naftna leĹľišta, a sa druge strane su drĹľale nisku cenu nafte.

Posle drugog nafnog šoka cene su poÄŤele da padaju zato što nije postojalo jedinstvo unutar OPEC, izbio je rat izmeÄ‘u Irana i Iraka, zemlje ÄŤlanice se nisu dogovarale oko nivoa proizvodnje već su proizvodile i više nego što bi trebale ÄŤime se povećavala ponuda i obarala cena, razvijene zemlje su poÄŤele da se okreću drugim izvorima energije (nuklearna energija npr.), pronalaĹľenje nefte van OPEC u Severnom moru, bivšem SSSR-u, Meksiku, Kini, Indiji, itd. Zbog svega ovoga, 1991. godine u Parizu je odrĹľana MeÄ‘unarodna konferencija o nafti na kojoj je, više nego bilo kada ranije, bio prisutan duh spremnosti na saradnju i koordinaciju mera i aktivnosti svih najvećih aktera na svetskom energetskom sektoru.


Oportunitetni trošak:

Količina jednog dobra kojeg se moramo odreći da bismo proizveli dodatnu jedinicu nekog drugog dobra.


Osiguranje:

Privredna delatnost ÄŤiji je osnovni zadatak zaštita od rizika koji ispunjava osiguravaÄŤ (osiguravajuća kompanija), stvarajući fondove i dovoljno veliku zajednicu osiguranika (lica koja se osiguravaju), kako bi bez problema mogao u svakom trenutku isplatiti osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu za nastalu štetu. Kao što se iz definicije moĹľe videti rizik jeste osnova za razvoj osiguranja.

Rizik je neizvesnost u pogledu nastanka nekog događaja u budućnosti. Osiguravajuće kompanije (osiguravači), dakle, prikupljaju sredstva (u vidu premija osiguranja) od (velikog broja) osiguranika i stvaraju homogene grupe osiguranika koji su se osigurali od istog rizika. Tako da ukoliko u toku
godine imamo 1000 zakljuÄŤenih ugovora o osiguranju imovine (od poĹľara, poplave, zemljotresa i sl.) moĹľemo, na osnovu poznavanja verovatnoće nastanka osiguranog sluÄŤaja, vrlo precizno utvrditi npr. da će se šteta morati isplatiti u 10 sluÄŤajeva. Prema predmetu, osiguranje moĹľemo podeliti na osiguranje lica i osiguranje imovine.
Osiguranje lica je vrsta osiguranja u kome se nastali rizici kod osiguranja lica ne mogu realno nadoknaditi, već se samo posledice nastupanja štetnog dogaÄ‘aja mogu ublaĹľiti materijalnim sredstvima tj.isplatom osigurane sume. To su razni sluÄŤajevi povreda, invaliditeta, aktiviranja bolesti i na kraju smrtni sluÄŤajevi. Sa nastankom osiguranog sluÄŤaja aktivira se obaveza osiguravajuće kompanije da se isplati osigurana suma. Osiguranje lica se dalje moĹľe podeliti na osiguranje Ĺľivota i osiguranje od posledica nesrećnog sluÄŤaja.

Osiguranje imovine je druga grana osiguranja, ÄŤiji je prevashodni cilj naknada štete koja nastaje na toj (osiguranoj) imovini. Osnovna razlika izmeÄ‘u osiguranja lica i osiguranja imovine se ogleda u ÄŤinjenici da kod osiguranja imovine moĹľemo egzaktno utvrditi vrednost nastale štete što nije sluÄŤaj sa osiguranjem lica. Osiguranje imovine se deli na osiguranje stvari i osiguranje od graÄ‘anske odgovornosti. Osiguranje kao delatnost koja je veoma znaÄŤajna kako sa stanovišta same zaštite osiguranika tako i za celokupnu nacionalnu ekonomiju u velikoj meri zavisi od nivoa zivotnog standarda stanovništva i stabilnosti nacionalne valute. Tu se radi o dugoroÄŤnim ugovorima (na više godina), tako da monetarna nestabilnost (inflacija) negativno utiÄŤe na zakljuÄŤivanje ugovora o osiguranju iz prostog razloga što su tada isplaćene osigurane sume u novÄŤanim jedinicama manje vrednosti od onih kojima je osiguranik uplaćivao premiju
osiguranja.


Osnovna sredstva (stalna sredstva, sredstva za rad:

Se koriste u duĹľem periodu vremena i postepeno prenose svoju vrednost na nove proizvode, zato što sluĹľe u više uzastopnih radnih procesa a zamenjuju se novim sredstvima tek onda kada se više ne mogu koristiti. Za vreme svog trajanja ona, po pravilu, prenose celukupnu vrednost na nove proizvode. Ona su rezultat ÄŤovekovog rada (osim zemlje) i imaju vrednost koja opet zavisi od koliÄŤine rada utrošenog za njihovu prizvodnju.


Osnovni finansijski izveštaji:

Jesu bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj o tokovima sredstava (cash flow). Kroz ova tri izveštaja revizori (interni I eksterni), vlasnici uloĹľenog kapitala, poslovni partneri, drĹľava (zbog utvrÄ‘ivanja poreza) i šira javnost su u mogućnosti da ocene poslovanje datog privrednog subjekta.


Otpremnina:

Pravo radnika na određenu sumu novca u slučaju prestanka radnog odnosa po osnovu otkaza, koji je dobio od poslodavca, pri čemu radnik mora da ispunjava određene uslove.


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Otkup automobila Beograd

Selidbe Beograd

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci Direktorijum

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije
Turističke destinacije



VREMENSKA PROGNOZA
Trenutna temperatura:


Prognoza za 5 dana