upišite se besplatno u bazu pravnih lica

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z
Patch:

Zakrpa


Pay-per-click:

Plaćanje po kliku


PC:

LiÄŤni kompjuter


Peer-to-peer:

Razmena datoteka


Personal assistant:

Lični pomoćnik


Phishing:

Krađa identiteta


Pitch:

Prezentacija idejnih rješenja


Player (DVD MP3):

ÄŚitaÄŤ


Point of sale (POS):

Mesto prodaje


Pool (cash, information):

UdruĹľiti, objedinjavati


Pop up:

Prozorčići na Internetu


PR:

Odnosi s javnošÄ‡u


Prepaid:

Plaćanje unapred


Press clipping:

Medijska obaveštenja


Press clipping agencije:

Agencije za praćenje medija


Press kit:

Materijal za novinare


Preview:

Prikaz


Prime time:

Najgledaniji televizijski termin


Print:

Štampa


Private equity fond:

Fond riziÄŤnog privatnog kapitala


Product development:

Razvoj proizvoda


Product manager:

Rukovodilac proizvoda


Product placement:

Plasiranje proizvoda


Provider:

Posrednik, dobavljaÄŤ


Pablik rilejšn (engl. Public relation):

Svi oblici neplaćenog I nepersonalnog obraćanja okruĹľenju, pomoću medija masovnog komuniciranja kao što su televizija, radio, novine i drugi. Osnovni cilj je sticanje poverenja javnosti.


Paket akcija:

Posedovanje znatnog broja akcija jednog akcionara u akcionarskom društvu, što mu obezbeÄ‘uje bitan uticaj na to društvo: posedovanje npr. samo 5% akcija moĹľe da iznudi sazivanje skupštine akcionara, a kvalifikovana manjina (manjina koja poseduje više od 25% akcija) moĹľe blokirati sve odluke skupštine akcionarskog društva za ÄŤije je donošenje potrebna kvalifikovana većina (izmene statuta, povećanje ili smanjenje kapitala I sl.). Onaj ko poseduje više od 75% akcija nekog društva obezbeÄ‘uje sebi gotovo potpun uticaj na to društvo.


Pakt za stabilnost JIE:

Dokument potpisan 10. jula 1999. god. u Kelnu, na inicijativu EU. Evropa je odluÄŤila da pokuša da reši problem Balkana, odnosno JugoistoÄŤne Evrope, i demonstrira svoju politiÄŤku moć, pored ekonomske koju svakako ima. U tom pokušaju su joj pomogle i druge drĹľave, meÄ‘unarodne
institucije i organizacije, podeljene na: uÄŤesnike (ÄŤlanice EU, drĹľave regiona, SAD, Rusija, Turska, OEBS, Evropska komisija i predstavnici Saveta Evrope), pomaĹľuće drĹľave, organizacije i institucije (Kanada, Japan, UN, WEU, NATO, UNHCR, EBRD, EIB, MMF, Svetska banka) i posredniÄŤke inicijative (Royamont process, Centralnoevropska inicijativa – CEI, SECI itd.). Osnovni ciljevi Pakta su trajni mir, prosperitet i vraćanje stabilnosti u ovaj deo Evrope. Od ostalih ciljeva javlja se i Ĺľelja za stvaranjem jednog transatlanskog programa i saradnje EU i SAD u rešavanju meÄ‘unarodnih problema.

Ideja je da se kroz Pakt nametnu standardi i norme koje svaka zemlja koja namerava ući u EU mora ispuniti. Takođe se radi na razvijanju dobrosusedskih odnosa i zone slobodne trgovine.

Pakt funkcioniše kroz tela koja su oformljena u okviru njega, i to su: Regionalni okrugli sto za JIE, specijalni koordinator Pakta i tri radna stola. Regionalni okrugli sto je "kišobran" pod ÄŤijom su nadleĹľnošÄ‡u tri pomenuta stola i njegov zadatak je da utvrdi da li je ostvaren progres ili ne. Specijalni koordinator predsedava Regionalnim okruglim stolom i odgovoran je za ostvarivanje ciljeva direktno
Evropskoj komisiji. Njegovo sedište je u Solunu, GrÄŤka.
Kako su tri osnovna problema vezana za politiÄŤku, ekonomsku i vojnu nestabilnost regiona, paktom su osnovana i tri radna stola. Prvi se bavi demokratizacijom drĹľava i ljudskim pravima, drugi ekonomskom rekonstrukcijom i saradnjom u regionu, a treći bezbednošÄ‡u i kontrolom naoruĹľanja.


Pasiva:

Sva sredstva koja se nalaze rasporeÄ‘ena u aktivi imaju svoje poreklo I neÄŤije su vlasništvo.Sredstva posmatrana po izvorima ili vlasništvu obrazuju pasivu. Ti izvori su heterogeni, ali se mogu i grupisati u dve osnovne grupe: sopstveni izvori preduzeća i pozajmljeni izvori.

Sopstvene izvore obrazuju ulozi osnivaÄŤa (vlasnika). Njih preduzeće (uspešnim) poslovanjem uvećava. U zavisnosti od pravne forme sopstvene izvore obrazuju: ulog inokosnog vlasnika, ortaÄŤki ulozi, akcijski kapital i sliÄŤno.

Pozajmljene izvore formiraju razne vrste zajmova ili dugova i tekućih obaveza. Do njih se dolazi uglavnom iz dva razloga: a) što preduzeće nema dovoljno sopstvenih izvora za planirani (Ĺľeljeni) obim poslovanja i b) iz uobiÄŤajene prakse da se akt prodaje deli u dva uobiÄŤajena ÄŤina od kojih je prvi ugovaranje kupoprodaje i primopredaja stvari ili ÄŤinjenje usluga a drugi ÄŤin gotovinsko ili bezgotovinsko (virmansko) plaćanje. Sve pozajmljene izvore, prema roku dospeća, delimo u tri grupe: dugoroÄŤni zajmovi, kratkoroÄŤni zajmovi (do jedne godine) i tekuće obaveze.


Patent:

Novo rešenje odreÄ‘enog tehniÄŤkog problema, koje se moĹľe zakonski zaštititi, jer se moĹľe primeniti u nekoj privrednoj delatnosti.


Penzioni fondovi:

Vrsta finansijskih institucija (drĹľavnih ili privatnih, samostalnih ili pod okriljem preduzeća, banaka i sl.) specijalizovanih za penziono osiguranje. Oni funkcionišu po sledećem principu: zaposleni (svi, ako je osiguranje obavezno, ili oni koji su dati fond izabrali, ako je dobrovoljno) upravljaju tokom svog radnog veka odreÄ‘eni doprinos (procentualno) iz liÄŤnog dohotka u fond, koji ulaĹľe prikupljena sredstva u obveznice drĹľave i privrede, hipoteke, akcije (i druge profitonosne investicije - uostalom, kao i ostali institucionalni investitori).Na osnovu prava steÄŤenog ovim uplatama, svako zaposleno lice kada preÄ‘e odreÄ‘enu starosnu granicu, doĹľivotno ili ograniÄŤeni broj godina (opet zavisno od propisa i izbora svakog pojedinca), redovno ili u nepravilnim razmacima, prima (ili podiĹľe) odreÄ‘enu sumu - penziju.


Per capita:

Po glavi stanovnika.


Platni bilans:

Pregled svih ekonomskih transakcija obavljenih u odreÄ‘enom periodu (najÄŤešÄ‡e godinu dana) izmeÄ‘u rezidenata (stalnih stanovnika) jedne zemlje i rezidenata drugih zemalja. Statistika platnog bilansa prihvata princip registrovanja transakcija u momentu prelaska granice.


Poček:

Sistem pomoću koga se roba i/ili usluge obezbeÄ‘uju na odloĹľeno plaćanje umesto da se plate odmah. Kredit moĹľe dati prodavac ili banka. Razlikujemo trgovinsko-privredni kredit, kada je kupac poslovno lice i potrošaÄŤki kredit, kada je kupac pojedinac.


Ponuda:

Izjava kojom se jedno lice deklariše spremnim da zakljuÄŤi ugovor, po uslovima koji su navedeni u ponudi.


Popis:

Statistički metod posmatranja određenog, teritorijalno ograničenog statističkog skupa radi pribavljanja informacija o njegovoj strukturi po datim obeležjima u određenom momentu. Svaki popis ima svoju izgrađenu tehniku. Popisom se obuhvataju sve jedinice statističkog skupa u određenom
vremenskom momentu tzv. kritiÄŤnom momentu. U knjigovodstvu se popisom periodiÄŤno utvrÄ‘uje stvarno stanje imovine, da bi se uporedilo sa knjigovodstvenim. Na ovaj naÄŤin se knjigovodstveni podaci aĹľuriraju. Pošto su popisi skupe akcije, zamenjuju se posmatranjem pomoću uzorka, u situacijama kada je to moguće.


Poreski sistem:

Skup svih poreza koji se naplaćuju u jednoj drĹľavi radi njenog funkcionisanja u sprovoÄ‘enju aktuelnih politika. Postoji više vrsta poreza, posrednih i neposrednih, proporcionalnih, progresivnih i degresivnih. ZajedniÄŤki zadaci su obezbeÄ‘enje robno-novÄŤane ravnoteĹľe i raspodela mase poreza na obveznike. Kod porezivanja utvrÄ‘uje se propisivanje obveznika, utvrÄ‘ivanje osnovice, utvrÄ‘ivanje poreske stope i izraÄŤunavanje poreza primenom date stope na utvrÄ‘enu osnovicu. Poreskom osnovicom se uoÄŤava stepen ravnomernosti.


Porez na dodatu vrednost – VAT (Value Added Tax):

ZaraÄŤunava se i naplaćuje prilikom svakog prometa proizvoda i usluga kojima poreski obveznik dodaje odreÄ‘enu vrednost. Poreski obveznik naplaćuje porez na dodatu vrednost od svog kupca i plaća porez na dodatu vrednost svom dobavljaÄŤu. On je obavezan da razliku izmeÄ‘u višeg naplaćenog poreza i niĹľeg plaćenog poreza na dodatu vrednost uplati javnoj blagajni. Na kraju poreski teret u potpunosti pada na krajnjeg potrošaÄŤa.

Od 1. januara 1993. god. u EU postoje samo dve stope VAT-a: normalna stopa od 15% i sniĹľena stopa od 5%. Planirano je da se viša stopa (od 15%) ukine. Poreska osnovica VAT-a jeste promet proizvoda i usluga po prodajnoj ceni. Poreski obveznik je duĹľan da svoju poresku obavezu plati i da saÄŤuva sve podatke i dokumente za inspekciju poreskih organa. Obveznik bez boravka na teritoriji drĹľave ÄŤlanice EU ima pravo na refundaciju plaćenog VAT-a koji je


Potraživanje:

Imovinsko-pravni odnos poverioca i duĹľnika u kome poverilac ima pravo da od duĹľnika traĹľi izmirenje duga u novcu, stvarima, ili radom na osnovu izriÄŤitog priznanja duga od strane duĹľnika, i na osnovu utuĹľivih (ili verovatno utuĹľivih) dokaza o obavezi duĹľnika kojima poverilac raspolaĹľe. Prema
stepenu zagarantovanosti, potraživanje može biti: potraživanje bez posebnog osiguranja; hipotekom osigurano potraživanje; privilegovano naplativo potraživanje (naplativo pre svih drugih, pa i hipotekom osiguranih potraživanja). Prema verovatnoći naplativosti, potraživanja mogu biti: naplativa, sumnjiva,
sporna i nenaplativa.


Poverilac:

Subjekt iz obligacionog odnosa koji ima pravo da od drugog lica (duĹľnika) traĹľi da nešto uÄŤini, nešto da da ili da se uzdrĹľi od nekog ÄŤinjenja (na koje bi inaÄŤe imao pravo).


Prajm rejt (engl. Prime rate):

Kamatna stopa koju naplaćuju komercijalne banke prvoklasnim zajmotraĹľiocima za kratkoroÄŤne kredite. Prime rate je osnova ÄŤitavog sistema kamatnih stopa komercijalnih banaka u SAD. Privilegiju da plaćaju ovu kreditnu stopu ima oko 50 najbolje stojećih korporacija, dok ostale korporacije plaćaju više kamatne stope.


Pranje novca:

Pojam koji oznaÄŤava prikrivanje stvarnog porekla novca koji se nalazi u opticaju. To je finansijska operacija kojom se odreÄ‘ena suma novca šalje preko brojnih deponenata (i brojnih raÄŤuna) kod razliÄŤitih banaka, kako bi se onemogućile zvaniÄŤne drĹľavne agencije da uÄ‘u u trag tom novcu. Novac koji se "pere" najÄŤešÄ‡e potiÄŤe iz kriminalnih radnji, kao što su prostitucija, droga i sliÄŤno.

Postoji više tehnika "pranja novca", a jedna od danas najpoznatijih je "usitnjavanje" kojim se mnoštvo malih koliÄŤina novca deponuje kod velikog broja meÄ‘usobno nepovezanih banaka. U SAD-u se ide na uloge do 10.000$, jer je to limit iznad koga se obavezno mora dokazati poreklo novca.

Sa sve većom internacionalizacijom finansijskih trĹľišta, redukcijama devizne kontrole banaka i povećanjem tajnosti raÄŤuna, otvaraju se ogromne mogućnosti za nesmetan transfer kapitala koji potiÄŤe iz kriminalnih radnji. Za sada su samo SAD, Kanada, Velika Britanija, Francuska, Luksemburg i Švajcarska jasno stavile do znanja da će se njihova finansijska zakonodavstva boriti protiv ovakvog vida legalizovanja novca steÄŤenog na ilegalan naÄŤin.


Pravna lica:

UdruĹľenja pojedinaca, organizacije koje obavljaju odreÄ‘ene delatnosti saglasno pravu i moralu. Za obavljanje te delatnosti potrebno je da postoji posebna imovina, nezavisna od one koju svaki udruĹľeni pojedinac ima. Ta imovina predstavlja osnovu za vršenje delatnosti.


Prestrukturiranje:

Obuhvata tri nivoa: nivo privrede, nivo grane i nivo preduzeća. Na nivou privrede vrše se promene u strukturi privrednih grana (npr. promena odnosa izmeÄ‘u industrije i usluĹľnih delatnosti). Drugi nivo se odnosi na pojedine privredne grane i podrazumeva prelazak firmi iz npr. teške u elektroindustriju. Prestrukturiranje na nivou preduzeća ima ÄŤetiri dimenzije: promene u strukturi proizvodnje, investicija, zaposlenosti i interne organizacije.


Primarna emisija:

Proces stvaranja primarnog novca od strane centralne banke koja na to stvaranje ima monopol. Primarni novac predstavljaju:
- gotov novac u opticaju,
- transakcioni (Ĺľiro) raÄŤuni poslovnih banaka kod centralne banke,
- obavezna rezerva poslovnih banaka kod centralne banke,
- transakcioni raÄŤuni drĹľave kod centralne banke.

ZnaÄŤi, primarna emisija centralne banke se moĹľe teorijski i praktiÄŤno vršiti preko sledećih osnovnih tokova:
- monetizacijom (otkupom za gotovinu) vrednosnih papira (menica i sliÄŤnih,
izdatih od strane privrednih subjekata) koji se nalaze u opticaju,
- kreditiranjem poslovnih banaka,
- kreditiranjem drĹľave,
- kreditiranjem ostalih direktnih komitenata centralne banke,
- kupovinom i prodajom deviznih sredstava centralne banke.


Privredni rast:

Povećanje obima proizvodnje i usluga u odreÄ‘enom vremenu kao rezultat novih ulaganja u proizvodne kapacitete i njihovog efikasnijeg korišÄ‡enja kao i novog zapošljavanja. Osnovni faktori privrednog rasta su:
- akumulacija (kapital), što ukljuÄŤuje sva investiranja u zemlju, opremu i ljude
- porast stanovništva, tj. porast raspoloĹľive radne snage
- tehniÄŤki progres (znanje) i sposobnost njegove aktivne razmene.


Produktivnost:

Jedan od tri osnovna ekonomska principa, koji glasi: ostvariti odreÄ‘enu vrednost proizvodnje sa minimalnim utrošcima radne snage. Ova definicija produktivnosti je izvedena iz osnovnog ekonomskog principa: ostvariti maksimalni rezultat sa minimalnim ulaganjima.


Promocioni miks:

Skup raznovrsnih komunikacionih aktivnosti kojima se preduzeće koristi u nastojanju da osvoji naklonost kupaca i potrošaÄŤa, ali i svih onih uticajnih osoba od ÄŤijeg pozitivnog stava zavisi prodaja proizvoda. Te aktivnosti su: promotivne aktivnosti kod neposredne prodaje u direktnom
kontaktu prodavac–kupac; propagandne aktivnosti; publicitet i specifiÄŤni oblici promotivnih aktivnosti.
Njihova puna efikasnost dolazi do izraĹľaja ako se koriste u pravoj kombinaciji. Takvu kombinaciju zovemo promocioni miks.


Promptni i terminski poslovi:

Oni poslovi koji se javljaju na berzama širom sveta sa osnovnom razlikom (izmeÄ‘u njih) u svrsi sa kojom se obavljaju jedni odnosno drugi.


Promptni (spot) poslovi:

Su poslovi koji se zakljuÄŤuju sa ciljem plasiranja ili unovÄŤavanja kapitala odmah. Kada se kaĹľe odmah, misli se na realizaciju ugovorenog posla u roku 2-5 dana od zakljuÄŤenja posla (ovde nema mesta nikakvim špekulacijama).

Za razliku od promptnih, terminski se zakljuÄŤuju u vezi sa kupovinom/prodajom efekata na berzama, s tim da se ne izvršavaju odmah već u nekom unapred (ugovorom) definisanom roku (npr. 15 dana od zakljuÄŤenja ili na kraju meseca, a nekad i godinu dana nakon zakljuÄŤenja ugovora). Ovi poslovi se zakljuÄŤuju iz špekulativnih pobuda, a sa glavnim ciljem da se na osnovu "pozitivno" anticipiranih kretanja odreÄ‘ene aktive ostvari dobitak. To je teĹľnja da se danas zakljuÄŤi ugovor kojim ćemo narednog meseca biti u mogućnosti da kupimo neku akciju po fiksnoj ceni (od npr. 100 din.) i, ukoliko cena te akcije na trĹľištu poraste (na 110 din.), bićemo na dobitku (i to 10 din., pošto je prodamo za 110 din.).


Prototip:

Primerak proizvoda izražen u prirodnoj veličini, od odgovarajućeg materijala, sa predloženim ili očekivanim funkcionalnim karakteristikama.


Provizija:

Naknada za usluge, najÄŤešÄ‡e u posredniÄŤkim poslovima, koja se obraÄŤunava u odreÄ‘enom procentu od vrednosti obavljenog posla.


Predugovor:

Je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da će se kasnije zaključiti drugi, glavni ugovor.

Podela ugovora:
1. jednostrano obavezni (obaveza postoji samo na jednoj strani, npr. ugovor o zajmu) i dvostrano obavezni;
2. dobroÄŤini (npr. ugovor o poklonu) i teretni;
3. realni (za zakljuÄŤenje ugovora pored saglasnosti volja potrebna je i predaja stvari) i konsenzualni (ugovor nastaje samom saglasnošÄ‡u volja ugovornih strana);
4. komutativni (meÄ‘usobni ekonomski efekti su unapred odreÄ‘eni) i aleatorni (efekti zavise od neke buduće okolnosti – npr. ugovor o kocki).

Elementi obezbeÄ‘enja ugovora su: kapara, zaloga, kaucija i jemstvo. Opšti rok zastarelosti, odnosno vreme ÄŤijim se protekom gubi mogućnost prinudnog ostvarenja prava, prema Zakonu o obligacionim odnosima, iznosi pet godina. NajvaĹľniji ugovori su: ugovor o prodaji, ugovor o poklonu, ugovor o najmu, itd.


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Otkup automobila Beograd

Selidbe Beograd

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci Direktorijum

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije
Turističke destinacije



VREMENSKA PROGNOZA
Trenutna temperatura:


Prognoza za 5 dana