POSLOVNI REČNIK
Po azbučnom redu:
IstraĹľivanje i razvoj
Rangiranje
OsveĹľavanje marke
Pokrenuti ispoÄŤetka
Maloprodaja
Melodije na mobilnom
Faktor rizika
Upravljanje rizicima
Prezentacija proizvoda ili usluga
Povrat uloĹľenog
Popust u ceni koji prodavci daju kupcima. Popust se daje na osnovu kupljene koliÄŤine (koliÄŤinski rabat), koji moĹľe biti obiÄŤan (nekumulativni) I kumulativni. ObiÄŤan (nekumulativni) rabat obraÄŤunava se posebno za svaku pojedinaÄŤnu kupovinu, a svrha je da svaka pojedinaÄŤna kupovina bude što veća.
Kumulativni popust se daje na ukupno kupljenu koliÄŤinu u odreÄ‘enom vremenskom periodu (npr. zbrajaju se sve kupovine u jednoj godini i na to se odobrava popust), cilj je da se maksimizira prodaja u odreÄ‘enom vremenskom periodu i stvori lojalnost kod kupaca. KoliÄŤinski rabat moĹľe da se obraÄŤuna na naturalno ili vrednosno iskazane koliÄŤine prodate robe. Postoji i trgovinski (funkcionalni) rabat koji se daje trgovini zbog pozicije koju ima u kanalima prodaje preduzeća. IzraĹľava se u procentnom odbitku od cene proizvoÄ‘aÄŤa koji preduzećima u trgovini sluĹľi za pokrivanje troškova poslovanja i dobit. Npr. cene cigareta su iste u svim prodajnim objektima, njih odreÄ‘uje proizvoÄ‘aÄŤ, a trgovina dobija odreÄ‘eni procenat od cene, a ne zaraÄŤunava marĹľu na proizvoÄ‘aÄŤku cenu kao što se radi u većini sluÄŤajeva. Trgovinski rabat moĹľe biti komercijalno ugovoren, ali se ÄŤesto javlja i kao propisan u prometu roba koje su pod drĹľavnom kontrolom (najÄŤešÄ‡e cigarete).
Devizni kurs koji izjednaÄŤava opšti nivo cena u zemlji sa opštim nivoom cena u inostranstvu. Cene pojedinih proizvoda i usluga biće u pojedinim zemljama razliÄŤite. Pri realnom deviznom kursu, proizvodi ÄŤija je cena relativno niĹľa u zemlji moći će rentabilno da se izvoze, a uvoziće se proizvodi ÄŤija je cena relativno viša u zemlji nego u inostranstvu. Kada je devizni kurs ispod realnog nivoa (domaća valuta je precenjena, a strana potcenjena) onda je kupovna moć u inostranstvu veća, nego u zemlji, a cene strane robe postaju niĹľe, pa se uvećava interes za uvozom. Kada je domaća valuta potcenjena, znaÄŤi da je devizni kurs iznad realnog. Tada je kupovna moć veća u zemlji nego u inostranstvu. Zbog visoke cene deviza uvoz poskupljuje i dolazi dolazi do smanjenja broja stranih proizvoda na drĹľavnom trĹľištu, a uvoz raste.
IzraÄŤunava se tako što se od nominalne kamatne stope oduzima stopa inflacije. Na osnovu realne a ne nominalne kamatne stope se donosi odluka o eventualnom plasmanu sredstava.
Period suĹľavanja privredne aktivnosti, tj. period sa malo ili nimalo stvarnog privrednog rasta.
Pravo lica koje, sa drugim licima, daje garanciju da posle isplate poveriocu može od glavnog ili solidarnog dužnika zahtevati povraćaj bar jednog dela plaćenog iznosa. Kod menice i čeka: pravo imaoca hartije od vrednosti da u slučaju da trasat (lice na čije ime je menica vučena) ili akceptant, ne akceptira tu hartiju ili odbije da je isplati, zahteva od emitenta (lica koje izdaje hartiju od vrednosti) ili indosanta (lica koje prenosi hartiju od vrednosti na drugo lice) naknadu isplaćenog iznosa.
Poruka (ideja vodilja) koju prenosimo putem komuniciranja sa širom, ili samo sa ciljnom grupom potrošaÄŤa, uz istovremeno razvijanje sklonosti ka potrošnji upravo tog proizvoda. Karakteristika reklame je da se ona plaća I ulazi u troškove promocije u marketing mix-u. Postoje razliÄŤite teorije propaganda (reklama) i moĹľemo ih podeliti na: jake i slabe. Prva ima za cilj da privuÄŤe potrošaÄŤe da kupuju baš te proizvode, dok je druga suptilnija i više orijentisana na samo podsećanje na iste.
Ono što je znaÄŤajno jeste da reklama bude blagovremeno upućena i da je duĹľina trajanja usklaÄ‘ena sa medijem posredstvom koga se emituje. Danas se gotovo sve vrste propagande realizuju posredno tj. putem medija, pa tako imamo razliÄŤite vrste reklama:
1. reklame za novine i ÄŤasopise – pogodne su zato što novine (obiÄŤno) imaju velike tiraĹľe i stiĹľu u najudaljenije krajeve neke zemlje, dok je negativno to što se poruka mora ponavljati (da bi postigla efekat). Pogodnost je i to što postoji veliki broj specijalizovanih ÄŤasopisa i novina koje se obraćaju taÄŤno definisanoj ÄŤitalaÄŤkoj publici.
2. reklame na radiju i televiziji – radio je specifiÄŤan medij koji moĹľe biti izrazito efikasan ukoliko se pogodi prava radio stanica i tekst koji je namenjen ciljanom auditorijumu. Televizija je najpogodnije sredstvo kojim se moĹľe poruka preneti jer pored zvuka koristi i vizuelne efekte, ali problem je u vremenskoj ograniÄŤenosti kao i u ceni.
3. reklame na internetu – trenutno su u centru interesovanja; njihova osnovna prednost je u permanentnosti emitovanja na mreĹľi (internetu). Ono što je od izuzetne vaĹľnosti je da se razume kome je namenjena web prezentacija (tj. da se zna ko je ciljna grupa).
4. out-door reklame – to su spoljne reklame koje obuhvataju bilborde i druga sredstva spoljnog obeleĹľavanja objekata (zidovi zgrada, tende i drugo), kao I reklamiranje na drugim posebno ureÄ‘enim površinama i objektima
KorišÄ‡enje otpadnih tokova kao alternativnih resursa za dobijanje novih proizvoda. Predstavlja metod dobijanja ekoloških proizvoda I smanjenja negativnih efekata po okruĹľenje.
Jedan od tri osnovna ekonomska principa, uz ekonomiÄŤnost i produktivnost, koji se svodi na teĹľnju da se ostvari maksimalni profit sa minimalno angaĹľovanim kapitalom.
Primenjuje se u uslovima ekspanzije proizvodnje i investicija, kada je potrebno redukovati nivo agregatne traĹľnje. Konkretno se to postiĹľe povećavanjem i odrĹľavanjem visokog nivoa poreskih stopa kao i smanjenjem javne potrošnje i njenog udela u društvenom proizvodu (GDP). Ove mere se sprovode sa ciljem smanjenja investiranja ali i radi suzbijanja inflatornih tendencija u privredi.
Politika manje ponude novca od traĹľnje. Sprovodi se od strane centralne banke kada u nacionalnoj ekonomiji postoji inflacija ili se pojavljuju inflatorni pritisci i tendencije. Usmerena je na smanjivanje novÄŤane mase u opticaju i odrĹľanje relativne stabilnosti cena i kupovne moći nacionalne monete, tj. posredno spuštanje nivoa narasle agregatne traĹľnje. Sprovodi se povećavanjem kamatne stope na kredite koji se daju poslovnim bankama, kao i pooštravanjem uslova za njihovo dobijanje, prodajama hartija od vrednosti na otvorenom trĹľištu, povećanjem stope obaveznih rezervi banaka, i drugim sliÄŤnim instrumentima.
Aktivnost preduzeta od strane centralne banke u cilju povećanja vrednost valute (u situaciji kada važi sistem fiksnih deviznih kurseva). Suprotna je devalvacija, i retko je u istoriji sprovođena - izuzeci su Velika Britanija I Nemačka.
