POSLOVNI REČNIK
Po azbučnom redu:
Rukovodilac prodaje
Pogodak
Prikaz, ekran
Zaštita ekrana
Dubinsko snimanje
Brzi pregled sadrĹľaja
Pano osvijetljen s obje strane
Spremiti
SamoposluĹľivanje
Viši menadĹľer
Deljenje
TrgovaÄŤki centar
IzloĹľbeni prostor
Kosa crta
Stranica ili list u prezentaciji
Spora hrana
Neobvezni razgovor
Pametna kartica
Poslovna elegancija
Mala i srednja poduzeća
Programska podrška
NeĹľeljena poruka
StruÄŤnjak za odnose s javnošÄ‡u
Istiskivanje (malih deoniÄŤara)
Na ÄŤekanju
PoÄŤetnici
Trgovina
Sastanak na vrhu
Plaćanje preko posrednika iz treće zemlje
Društveno-ekonomska organizacija radnika. Sindikati mogu biti nezavisni (klasni) i zavisni (poslodavaÄŤki, drĹľavni ili tzv. Ĺľuti), koje neposredno formiraju poslodavci i drĹľava. S obzirom na princip organizacije, sindikati mogu biti: strukovni (u ÄŤlanstvo se primaju samo radnici odreÄ‘ene struke), industrijski (uÄŤlanjuju se svi radnici odreÄ‘ene privredne grane) i opšti (obuhvataju sve radnike, bez obzira na struku ili privrednu granu u kojoj su zaposleni). Prvi sindikati su nastali u Engleskoj tridesetih godina XIX veka, da bi se šezdesetih sindikalni pokret proširio i u SAD.
Sindikat je i oblik udruĹľivanja preduzeća u privredi, pri ÄŤemu ona zadrĹľavaju svoju proizvodnu samostalnost, ali njihove prometne operacije vrši zajedniÄŤka komercijalna agencija.
Svaki vid ekonomske aktivnosti koji nije u zakonski regulisanim ekonomskim tokovima. Siva ekonomija podrazumeva neprijavljivanje delatnosti odgovornom državnom resoru, čime se izbegava plaćanje poreza I samim tim čini krivično delo.
Sposobnost duĹľnika da u celosti izmiruje svoje dospele novÄŤane, ili druge obaveze (znaÄŤi i plateĹľno). Preliminarni pokazatelj solventnosti je odnos ukupnih plasmana i ukupnih obaveza, a o roÄŤnoj solventnosti svedoÄŤi postojanje dugoroÄŤnih potraĹľivanja koja su veća ili jednaka dugoroÄŤnim obavezama. OÄŤigledna je komplementarnost zahteva za likvidnošÄ‡u i zahteva za solventnošÄ‡u, jer nesolventna banka moĹľe da postane i nelikvidna.
Spoj visoke nezaposlenosti i stagnacije proizvodnje i visoke inflacije. Kad postoji stagflacija nosioci ekonomske politike se suoÄŤavaju sa dilemom - kako da se izbore sa inflacijom a da ne povećaju nezaposlenost, ili kako da se izbore sa nezaposlenošÄ‡u a da ne povećaju inflaciju.
Proces definisanja jedinstvenih normi i pokazatelja kvaliteta. Standardima se propisuju minimalni zahtevi koje proizvod mora da ispuni da bi mogao da se naÄ‘e na trĹľištu. Nastaje kao rezultat teĹľnje za zaštitom potrošaÄŤa. U savremenom menadĹľmentu, koncept kvaliteta je sa proizvoda i usluga
proširen na sve aktivnosti u preduzeću
Kada odreÄ‘ena drĹľava dodeli drugoj MFN status, obavezuje se da joj pruĹľi iste trgovinske ustupke koje garantuje i drugim drĹľavama sa istim statusom. ÄŚlanice GATT-a, što je danas preneseno na Svetsku Trgovinsku Organizaciju, su se sporazumele da u meÄ‘usobnim trgovinskim odnosima imaju MFN status. Povlastice koje se dodeljuju zemljama u razvoju, carinskim unijama i zonama slobodne trgovine, predstavljaju dozvoljene izuzetke MFN koncepta.
SteÄŤaj je postupak kolektivnog namirenja obaveza iz imovine prezaduĹľenog preduzeća ili drugog subjekta (graÄ‘anski steÄŤaj) uz mogućnost sanacije, po namirenju duga. Likvidacija, suprotno steÄŤaju, prestanak postojanja preduzeća, odnosno njegovo raspuštanje i gašenje.
Ovi aranĹľmani omogućavaju ÄŤlanicama MeÄ‘unarodnog Monetranog Fond-a da od Fonda kupuju (vuku) dodatni odreÄ‘eni iznos strane valute za pokriće privremenog deficita u svom platnom blansu. To su tzv. krediti u pripravnosti koje primalac moĹľe koristiti koliko i kada to njemu odgovara, najÄŤešÄ‡e u toku godinu dana od dana vaĹľenja aranĹľmana. Kamata na ovaj kredit (ili deo kredita) poÄŤinje se plaćati tek sa poÄŤetkom korišÄ‡enja, a iskorišÄ‡eni deo kredita mora se vratiti u roku od 3 do 5 godina.
Zahtev za sklapanjem stend baj aranĹľmana inicira ÄŤlanica, koja tom prilikom sastavlja “Pismo o namerama”, uz pomoć eksperata MMF-a. U tom pismu izlaĹľe ocenu trenutnog stanja u svojoj privredi kao i ekonomsku politiku koju namerava da vodi u cilju ozravnavanja (tzv. “peglanja”) debalansa u toku trajanja kreditiranja. Ekonomske mere moraju biti u skladu sa kriterijumima MMF-a o ekonomskoj politici, bez odstupanja u tom periodu.
UÄŤešÄ‡e nezaposlene radne snage u ukupnom broju radno sposobnih.
Jula 1944. god. odrĹľana je monetarna i finansijska konferencija u Breton-Vudsu, uz uÄŤešÄ‡e 44 zemlje, i tada je odluÄŤeno da se osnuju MeÄ‘unarodni monetarni fond (IMF) i MeÄ‘unarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD). Banka je poÄŤela sa radom 26. juna 1946. Pod okriljem IBRD formirane su kasnije još tri finansijske institucije: MeÄ‘unarodna finansijska korporacija (IFC), MeÄ‘unarodno udruĹľenje za razvoj (IDA), I Multilateralne agencije za garantovanje investicija (MIGA). Za IBRD i IDA koristi se ÄŤesto zajedniÄŤki naziv Svetska banka, dok se pod Grupom Svetske banke
podrazumevaju sve ÄŤetiri institucije: IBRD, IDA, IFC i MIGA.
Od 1947. IBRD je dobila status specijalizovane agencije OUN. Osnovni cilj banke je da obezbedi finansiranje onih projekata koji su znaÄŤajni za nacionalnu privredu, a za koje nije zainteresovan privredni kapital, jer nisu neposredno profitonosni, pošto su potrebni veći iznosi za ulaganje i prisutan je veći rizik. Banka ne konkuriše privatnom kapitalu, već stvara povoljne uslove za njegov plasman. U prvim posleratnim godinama paĹľnja se posvećivala obnovi privreda ratom razorenih zemalja, a kada je poÄŤeo da funkcioniše Maršalov plan, Banka se više okrenula finansiranju nerazvijenih zemalja.
PoÄŤetkom 1996. Banka je imala 181 zemlju ÄŤlanicu, koje su morale biti ÄŤlanice i IMF-a. Banka je organizovana u vidu akcionarskog društva. Najveći uticaj na politiku i poslovanje IBRD ima vlada SAD. Amerikanci imaju svog predstavnika na mestu predsednika Banke, kao I veliki broj kadrova u aparatu. Organi Banke su Odbor guvernera, Odbor izvršnih direktora i predsednik. Sredstva Banke potiÄŤu iz ÄŤetiri osnovna izvora: uplaćenog dela kvota zemalja ÄŤlanica, zaduĹľivanja na meÄ‘unarodnom finansijskom trĹľištu, povraćaja ranije datih kredita i ostvarenog dohotka. Svetska banka odobrava zajmove, prvenstveno za finansiranje konkretnih projekata, a reÄ‘e za opšterazvojne potrebe. Sada su zajmovi IBRD usmereni prvenstveno na razvijenije meÄ‘u zemljama u razvoju.
Ima za osnovni cilj da promoviše slobodnu trgovinu, uveravajući zemlje da bi trebalo da smanjuju uvozne carine i druge barijere koje se nameću otvorenom trĹľištu. WTO je osnovana 1995. god. i predstavlja sukcesora medjunarodnog sporazuma koji je bio poznat pod imenom GATT - Opšti sporazum o carinama i trgovini (General Agreement on Tariff and Trade). WTO je jedina agencija u svetu koja se bavi nadgledanjem pravila u meÄ‘unarodnoj trgovini. Ona olakšava protok roba i usluga kao i rešavanje eventualnih nesporazuma izmeÄ‘u nekih zemalja ÄŤlanica.
U berzanskoj terminologiji oznaÄŤavaju poslove kojima se subjekti prilikom kupoprodaje →aktive (hartija od vrednosti ili deviza) obezbeÄ‘uju od neĹľeljenog dejstva promena cena. Ovi (switch ili swap) poslovi se odnose na teĹľnju kupca akcija ili deviza da kupi aktivu po jednoj ceni danas (promptno), a da je posle nekog vremena proda (terminski) po nekoj unapred utvrÄ‘enoj ceni. To unosi dozu sigurnosti u poslovanje na berzama. Ove se transakcije još nazivaju i vezanom prodajom iz razloga što mi kupujemo, ali istovremeno i prodajemo neku aktivu. Obrnuti sluÄŤaj je ako prodavac aktive proda po nekoj ceni danas i ugovara kupovinu iste aktive posle npr. 6 meseci po limitiranoj ceni. Tu se, dakle, vrši konverzija jedne aktive u drugu sa namerom iskljuÄŤivanja rizika kolebanja trĹľišnih
cena (kod akcija) i deviznih kurseva (kada se radi o kupoprodaji deviza). Na primeru jedne banke koja se bavi switch poslovima na deviznom trĹľištu najlakše je uoÄŤiti o ÄŤemu se zapravo radi. Ukoliko banka poseduje dolare, a potrebne su joj u datom trenutku funte, ona će promptno prodati dolare da bi kasnije (terminski) kupila istu koliÄŤinu dolara po unapred utvrÄ‘enom kursu.
Vid deviznih transakcija gde se, istovremenom promptnom kupovinom (spot kupovinom) i terminskom prodajom, kao i obratno,promptnom prodajom i terminskom kupovinom odreÄ‘enog iznosa deviza,otklanjaju rizici koje sa sobom nosi mogućnost promene cena roba odnosno deviznog kursa u budućnosti. Suština svop poslova se moĹľe videti na primeru svop poslova sa devizama. Ako se devize kupe da bi se uloĹľile po povoljnoj kamatnoj stopi na vreme od 3 meseca, postoji rizik da pad kursa za vreme dok su devize uloĹľene izazove gubitak. Rešenje se nalazi u tome što će se istovremeno sa promptnom kupovinom deviza zakljuÄŤiti i ugovor o njihovoj terminskoj prodaji sa rokom od 3 meseca.
