upišite se besplatno u bazu pravnih lica

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z
Tajming:

Tempiranje


Talk show:

Razgovorna emisija


Target:

Meta, cilj


TCO (total cost of ownership):

Ukupan trošak posedovanja


Team building:

Razvoj tima


Teleworking:

Rad na daljinu


Template:

Šablon


Tender:

Javni nateÄŤaj


Think-tankovi:

Rasadnici znanja


Top level:

Najviši nivo


Top manager:

Vrhunski menadĹľer


Touch screen:

Ekran koji reaguje na dodir


Trade mark:

Zaštitni znak


Trendsetteri:

Predvodnici trenda


Trendy:

Pomodno


Turnover:

Prihod, preokret, fluktuacija


Twining:

Bilateralna strukovna ili tehnička pomoć


Telemarketing:

Osmišljeno, plansko i profesionalno korišÄ‡enje telekomunikacija u prodajnim i marketinškim naporima. Ovaj metod se obiÄŤno koristi i za mini istraĹľivanja preferencija trĹľišta, a da se to i ne prikaĹľe osobi sa kojom se komunicira.


Tokijska berza:

Najveća berza u Japanu; na njoj se nalazi 1597 kompanija od kojih su 119 inostrane. Podeljena je u 3 dela. Prvi deo obuhvata najkvalitetnije kompanije (kao NYSE), drugi je sa malo blažim kriterijumom (kao AMEX) i treći deo obuhvata akcije inostranih firmi. Berzanski indeks je NIKKEI.


Transakcija:

Predstavlja svaku poslovnu operaciju prenosa vlasništva nad robom ili novca (hartija od vrednosti) sa jednog subjekta na drugi.


Transfer tehnologije:

Proces uvoza i izvoza znanja i tehnologije. MoĹľe biti komercijalni i nekomercijalni. Komercijalni transfer se realizuje kroz kupoprodaju osnovnih oblika industrijske svojine. Nekomercijalni transferi se realizuju kroz razmenu informacija, posredovanjem ÄŤasopisa, sajmova, konferencija, knjiga i
drugog.


Transferna plaćanja:

Su isplate koje pojedinci primaju od drĹľave, a koja nisu vezana za razmenu roba i usluga, kao što su na primer plaćanja u okviru socijalnog osiguranja.


Tranzicija:

Proces prelaska jedne zemlje iz komunistiÄŤkog jednopartijskog sistema u višepartijski demokratski sistem. Na polju ekonomije tranzicija znaÄŤi prelazak iz komandne u trĹľišnu ekonomiju, i obuhvata: ›liberalizaciju,stabilizaciju, privatizaciju i prestrukturiranje.


Trgovinski bilans:

Najbitniji deo platnog bilansa. U njemu se prikazuje robna razmena sa svetom, koju smo robu uvezli, a koju izvezli. Mnoge druge transakcije npr. transportne i osiguravajuće usluge su funkcija robnih tokova (da se roba ne izvozi, ne bi trebalo ni da se osigurava i prevozi). Zbog toga trgovinski bilans često presudno utiče na ravnotežu platnog bilansa.


Tržište:

Podrazumeva sveukupnost odnosa izmeÄ‘u ponude i traĹľnje. Ovde je bitno uoÄŤiti da se radi o odnosu izmeÄ‘u dve strane, a ne o mestu na kome se te dve strane sastaju. Za trĹľište je takoÄ‘e bitno i postojanje novca, posredstvom kojeg se vrši razmena, tj. plaćanje proizvoda i usluga.


Tržište kapitala:

Je mesto tj. skup svih institucija pomoću kojih se vrši alokacija (razmeštaj) slobodnih dugoroÄŤnih finansijskih sredstava ka onim privrednim subjektima kojima nedostaju ta sredstva. Te firme pozajmljuju kapital i ulaĹľu ga sa ciljem oplodnje, kako bi bile u mogućnosti da ga vrate uvećanog za kamatu. Dalje, trĹľište kapitala moĹľemo podeliti na: hipotekarno trĹľište, kreditnoinvesticiono trĹľište i trĹľište dugoroÄŤnih hartija od vrednosti, tj. berze.

TrĹľište novca je meÄ‘ubankarsko trĹľište na kojem se trguje depozitnim i Ĺľiralnim novcem kao i kratkoroÄŤnim hartijama od vrednosti (depozitnim certifikatima, komercijalnim zapisima, blagajniÄŤkim zapisima poslovnih banaka i sl.). U njegovom funkcionisanju je više nego uoÄŤljivo "mešanje" centralne banke. Centralna banka je glavni intervent na tom trĹľištu, ona ga prati, kontroliše i po potrebi direktno utiÄŤe na trĹľište merama kao što su npr. stopa obaveznih rezervi,visina kamatne stope ili operacije na otvorenom trĹľištu.

Devizno trĹľište se obiÄŤno vezuje za trĹľište novca pošto se kao predmet trgovine javljaju strana sredstva plaćanja, tj. devize na raÄŤunima stranih banaka, a koje su plative u inostranim finansijskim centrima. U zavisnosti od kretanja ponude I traĹľnje formira se devizni kurs. Ovo trĹľište ne egzistira kao berza na odredjenom mestu već se trgovina na njemu obavlja putem savremenih komunikacionih tehnologija (interneta, telefaksa, telefona i satelita). Uglavnom se trguje konvertibilnim (ÄŤvrstim) valutama, a kao glavni centri za trgovanje devizama javljaju se Njujork, London, Frankfurt i Tokio. Kada govorimo o finansijskom trĹľištu, onda je neophodno videti u kakvom se ekonomskom okruĹľenju dato trĹľište nalazi. Ukoliko je drĹľava u ekonomskim problemima i finansijko trĹľište je nerazvijeno, što znaÄŤi da nisu adekvatno zastupljeni svi delovi finansijskog trĹľišta. Nasuprot ovima, ekonomski razvijenim privredama (zemljama OECD-a) su imanentne pojave velikog broja finansijskih instrumenata i dobra povezanost, što nesumnjivo dovodi do optimalne alokacije finansijskih resursa u privredi.


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Otkup automobila Beograd

Selidbe Beograd

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci Direktorijum

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije
Turističke destinacije



VREMENSKA PROGNOZA
Trenutna temperatura:


Prognoza za 5 dana