INTERNET REČNIK
(Internet Service Provider). Kompanija ili organizacija, čija je namena omogućavanje pristupa Internetu pravnih ili fizičkih lica, uz naplatu ili besplatno.
Stranica koja sadrĹľi arhive razliÄŤitog sadrĹľaja kojima korisnici mogu pristupati ili s njih skidati podatke FTP-om ili E-mailom.
(Asymmetric Digital Subscriber Loop) - Standard za prenos videopodataka telefonskom linijom; omogućuje prenos podataka brzinama od 1,544 Mbps do 8,448 Mbps.
Potpis - Automatsko dodavanje nekoliko redova u zaglavlju E-maila. ObiÄŤno se stavlja korisnikovo ime, prezime, adresa, broj telefona, broj faxa i neki drugi detalji.
Java je novi programski jezik, kojeg je izbacila firma Sun Microsystems, posebno za Internet. U Javi se pišu programi koje moĹľete uÄŤitati sa Interneta na svoj kompjuter i odmah ga pokrenuti bez straha od virusa ili bilo koje štete za vaše datoteke ili Vaš kompjuter. Danas su rašireni mali Java programi, zvani apleti (Applets), koji web stranicama omogućavaju izvodenje razlicitih funkcija, animacija, kalkulacija, igri itd.
Lozinka, šifra; tajni niz znakova kojima se pristup podacima, omogućuje samo ovlaštenim osobama.
(Electronic Mail) – Protokol na Internetu, koji omogućava korisnicima slanje tekstualnih (ASCII) poruka sa kompjutera na kompjuter. MeÄ‘utim, preko e-maila moĹľete poslati, kao dodatak (attachment) tekstualnoj poruci sve vrste dokumenata: kolor fotografije, filmove, animacije, Word, Excel dokumente itd. Takve dokumente protokol pakuje I transportuje kako on zna, a Vi ih na obe strane moĹľete gledati u aplikacijama u kojima su napravljene ili koje podrĹľavaju njihov originalni format. Animaciju, film, kolor fotografiju ne moĹľete preneti putem faksa.
Etiketa, oznaka - U HTML reÄŤniku, radi se o bitu za oznaÄŤavanje teksta na razliÄŤite naÄŤine.
Linkovi su veze izmeÄ‘u hipertekstualnih stranica. Svaki put kada kliknemo na osvetljeni ili nekako drugaÄŤije oznaÄŤeni tekst da bismo otišli na drugu stranicu, pratimo link.
Na mreĹľi. Kada je kompjuter spojen sa nekim drugim kompjuterom i izvršava radnje, onda kaĹľemo kako je online.
Terminalni emulacijski program koji dozvoljava autorizovanom korisniku pristup drugom kompjuteru na Internetu i njegovu upotrebu, kao da je taj korisnik lokalno prijavljen, dok je u stvarnosti udaljen moĹľda hiljade kilometara.
Privatna mreza koja koristi internet protokole i javni sistem telekomunikacija da bi delila poslovne informacije, podatke ili operacije sa externim kupcima ili dobavljaÄŤima. Nesto kao externi deo intraneta neke kompanije.
Prethodnik Interneta. MreĹľa koju je formirana od ARPA u kasnim 60-tim i ranim 70-tim kao eksperiment za povezivanje sveta u slucaju nuklearnog rata. Nastao kao test podruÄŤje za testiranje novih tehnologija povezujući ameriÄŤke univerzitete i istraĹľivaÄŤke centre. Danas više ne postoji.
Veća brzina (45 megabita u sekundi) mreĹľnih linkova korištenih na Internetu.
(Wide Area Network) – Bilo koja mreĹľa koja pokriva prostor veci od jedne zgrade.
