INTERNET REČNIK
FiziÄŤke komponente kompjutera ukljuÄŤujuci tastaturu, monitor, miš, štampaÄŤ, modem, zvucnike.
Osoba koja je vešta u programiranju, koja do detalja poznaje sve tajne kompjuterske mreĹľe, ali za razliku od profesionalaca, obiÄŤno ne radi u kompanijii koja se bavi proizvodnjom programske ili hardverske opreme ili svoje znanje koristi i izvan profesionalne delatnosti. Osoba koja se bavi kompjuterima više zbog zabave i skupljanja znanja nego zbog materijalne dobiti. Osoba za koju je uklanjanje ograniÄŤenja zadatih nekim sistemom i kreativno rešavanje problema intelektualni izazov.
ÄŚvorište (lokalnih mreĹľa). UreÄ‘aj koji spaja kablove kompjutera ili drugih ureÄ‘aja poput štampaÄŤa u lokalnoj mreĹľi. Jedna od primena je mogućnost dodavanja ili micanja kompjutera bez rušenja mreĹľe...
Zaglavlje – prostor na vrhu stranice koji je obiÄŤno namenjen za logo preduzeća i sl.; skup podataka na poÄŤetku nekog većeg skupa podataka (npr. zapis na poÄŤetku datoteke); red ili više redova koji se nalaze na poÄŤetku elektronske pošte, sadrĹľi informaciju o usmjeravanju poruke ime pošiljaoca, ime primaoca, datum, vreme
Popis web stranica koje je posetilac Interneta pregledao od poÄŤetka rada na Internetu do prekidanja telefonske veze.
Jedan zahtev za jednom «uslugom» od strane web browsera(explorer) prema serveru. Da bi prikazao stranicu sa 3 slike browser zahtjeva 4 hit-a; jedan za html dokument i po jedan za svaku od slika.
Nekoliko znaÄŤenja. Originalno, web stranica koju vaš Internet pretraĹľivaÄŤ pokaĹľe prvu nakon startovanja. Šire znaÄŤenje odnosi se na glavnu web stranicu organizacije, preduzeća, osobe ili jednostavno glavna stranica u jednoj kolekciji web stranica.
Svaki kompjuter na mreĹľi koji Vas spaja sa uslugama drugih kompjutera na mreĹľi. Najcešce jedan kompjuter ima na sebi više host programa. Npr. preko jednog host kompjutera (hardverski gledano) imate pristup WWW i USENET protokolima. Softverski gledano to su dva host softvera.
Web pretraĹľivaÄŤ koji je razvio Sun Microsystems proširujući mogućnosti obiÄŤnih pretraĹľivaÄŤa i dozvoljavajući dinamiÄŤke funkcije, umesto samo statiÄŤkih tekstova i slika.
(HyperText Markup Language) – Programski jezik (ako ga takvim moĹľemo nazvati) za pravljenje dokumenata hiperteksta koji se upotrebljavaju na World Wide Web-u. HTML je vrlo jednostavan jezik: oko teksta i slika stavljate tekstualne “priveske” koje će klijent program tipa WWW pretraĹľivaÄŤ znati definisati. Ti privesci uglavnom definišu pojavnost teksta ili slike, a što je najvaĹľnije, mogu deo teksta ili sliku, ili deo slike, definisati kao link koji vas vodi na drugu web stranicu. Dakle, pomocu HTML-a pravite web stranice, a ove se ÄŤitaju pomocu klijent programa.
(HyperText Transport Protocol) – Protokol na Internetu preko kojeg se prenose HTML dokumenti (ili drugaÄŤije reÄŤeno: dokumenti hiperteksta, ili web dokumenti, ili HTML dokumenti). Protokol, kao i svaki drugi protokol na Internetu, zahteva dva programa koja će se znati sporazumevati: HTTP klijent program na jednoj strani i HTTP program na drugoj strani. HTTP je najvaĹľniji protokol na World Wide Web-u.
Na stranicama World Wide Weba, hiperlinkovi su bojom (ili drugaÄŤije) oznaÄŤeni tekstovi ili slike koje kada se izaberu (obiÄŤno klikom miša) otvaraju druge stranice. Hiperlinkovi se takoÄ‘e mogu koristiti za automatsko skidanje datoteka, zvukova i video zapisa.
Tekst u kojem određene reči ili slike služe kao veza prema drugim tekstovima, slikama, zvučnim zapisima ili prema bilo kakvom drugom dokumentu koji se obrađuje pomoću kompjutera.
