Kolubarski Okrug

RIZNICA MUDROSTI

Po autoru:

Duško Radović | Ivo Andrić | Jovan Dučić | Vladika Petar Drugi Petrović Njegoš | Vladika Nikolaj Velimirović

Po kategoriji:

O Geniju

Gucko:

Talenat je forma, genije sadrĹľina.

Hajne:

Veliki genije se izgraÄ‘uje kroz drugog velikog genija, manje kroz asimilaciju nego kroz trvenje.

Hezlit:

Definicija genija jeste da on deluje nesvesno; i oni koji su stvorili besmrtna dela uÄŤinili su to ne znajuÄ‡i kako i zašto.

Igo:

Geniji su privlaÄŤni za uvredu, na velike se ljude manje više laje.

Ingersol:

ÄŚovek mašte - to jest genije - kad vidi list i kap vode moĹľe da zamisli šume, reke i mora. U njegovom prisustvu svi vodopadi padaju i penuše se, magle se diĹľu, oblaci se oblikuju i lebde.

Momzen:

Genijalnost ne postoji bez strasti.

Odn:

Geniji su najsreÄ‡niji od smrtnika zbog toga što oni ono što moraju da ÄŤine jeste ono što veÄ‡ina njih voli da ÄŤini.

Bruam:

Zaista veliki genije jeste onaj ko sam povuÄŤe granice svojim moguÄ‡nostima i odredi podruÄŤje unutar kojeg se moraju koncentrisati njegove sposobnosti kako bi bile plodonosne.

Dizareli:

Strpljenje je neophodan sastojak genijalnosti.

Dostojevski:

PronalazaÄŤi i geniji su skoro uvek na poÄŤetku svoje delatnosti (a ÄŤesto i na završetku) bili smatrani u društvu za obiÄŤne budale, i to je veÄ‡ sasvim uobiÄŤajeno gledište, svima dobro poznato.

S. Džonson:

Pravi genije je um velikih opštih moguÄ‡nosti sluÄŤajno determinisan u nekom odreÄ‘enom smeru.

Edison:

Genije je jedan postotak inspiracije i devedeset i devet posto znanja.

Emerson:

Genije uvek otkrije da Ĺľivi vek ili dva ranije.

Emerson:

Veliki geniji imaju najkraÄ‡e biografije: njihovi roÄ‘aci ne mogu vam ništa reÄ‡i o njima.

Ficdžerald:

Genijalnost je sposobnost da se pretvori u delo ono što je u vašem umu.

Flober:

Genije. Ne treba da mu se divite, to je jedna neuroza.

Gete:

ÄŚak ni najveÄ‡i genije ne bi daleko došao kad bi hteo da stvori sve sopstvenom snagom. Ali to ne shvataju mnogi vrlo dobri ljudi i sa svojim snovima o originalnosti tapkaju pola Ĺľivota u tami.

Gete:

Jer, šta je genije drugo do ona produktivna snaga kojom nastaju dela koja mogu da se pokaĹľu pred Bogom i u prirodi, i koja baš zato imaju trajnu vrednost?

Seneka:

Genije nikada nije bio prihvaÄ‡en bez izvesne doze osude.

De Stal:

Pošto je genijalan ÄŤovek obdaren pravim oseÄ‡anjem njegove patnje se umnoĹľavaju samim njegovim sposobnostima: on prouÄŤava i svoje sopstvene bolove kao i prirodu, a pošto je nesreÄ‡a srca neiscrpna on je oseÄ‡a tim dublje što je bogatiji idejama.

Svift:

Siguran znak da se u svetu pojavio genije jeste savez koji svi praznoglavci sklapaju protiv njega.

Šiler:

Svaki pravi genije mora biti naivan, jer u protivnom nije genije.

Šopenhauer:

Svako dete je u izvesnoj meri genije, a svaki genije u izvesnoj meri dete.

Šuman:

Talenat radi, genije stvara.

Tacit:

Proganjanje genija pojaÄŤava njegov uticaj.

Tolstoj:

Vidim snagu koja ÄŤini dejstvo nesrazmerno sa opštim ljudskim osobinama; ne razumem zašto to biva i kaĹľem: genije.