upišite se besplatno u bazu pravnih lica

RIZNICA MUDROSTI

Po autoru:

Po kategoriji:

O Smrti

Icon!
Kant:

Smrti se najmanje boje oni ÄŤiji Ĺľivot ima naj­veću vrednost.


Karduči:

Smrti vam govore: Berite cveće, koje i samoprolazi; divite se zvezdama koje neprolaze nika­da.


Katon sr.:

Ko se boji smrti, gubi radost Ĺľivota. Qui mortem metuit, amittit gaudia vitae.


D. Kiš:

Suština ÄŤoveka, crta koja ga odvaja od Ĺľivo­tinje, jeste svest o sopstvenoj smrti.


D. Kiš:

Ĺ˝eleo sam sve to da imam kraj sebe, u smr­ti, kao faraoni u veliÄŤanstvenom miru svojih grobnica, Ĺľeleo sam da bude sve onako kao što bejaše i pre toga: da mi u veÄŤnosti pevaju ptice.


D. Kiš:

Ĺ˝iveo sam lepše i bogatije od vas, zahvalju­jući patnji i mahnitosti, pa Ĺľelim i u smrt da odem dostojanstveno, kako to priliÄŤi tom veli­kom trenutku posle kojeg prestaje svako dostojanstvo i svaka veliÄŤanstvenost.


Kont:

Mrtvi vladaju Ĺľivima.


Kromvel:

Smrt je tiranin mašte.


Krleža:

Tajna ljudske smrti krije se baš u tome, što ljudske smrti ima nerazmijerno više nego ljud­skog Ĺľivota. Nema ni jednog jedinog normalnog Ĺľivog ÄŤovjeka koga ne prati ogromna povorka
mrtvaca. Htjeli mi ili ne, svatko od nas stoji spram mase mrtvih kao jedan nasprama tisuću.


Kronin:

Bolje je biti nekadašnji nego nikadašnji.


La Brijer:

Da govorimo ÄŤoveÄŤno: smrt ima jednu lepu stranu, a to je što uÄŤini kraj starosti.


La Brijer:

Kad bi od svih ljudi jedni umirali, a drugi ne, bila bi neutešna nesreća umreti.


La Brijer:

Mnogo je prostije i brĹľe popustiti prirodi i bojati se smrti, nego ÄŤiniti stalne napore, oruĹľati se razlozima i razmišljanjima i neprekidno se boriti protiv straha od smrti sa samim sobom.


La Brijer:

Ono što je izvesno u smrti ublaĹľeno je tim što ne znamo kada će doći: ta neodreÄ‘enost u vremenu ima neÄŤeg od beskonaÄŤnosti i onog što se naziva veÄŤnost.


La Brijer:

Smrt dođe samo jedan put, ali je osećemo u svakom trenutku života: teže je bojati se nego je podneti.


Ladlam:

Budući da kraj mora doći, bolje je daje brz, zar ne?


Ladlam:

Postoji samo jedna pretnja koju jedno ljud­sko biće moĹľe da uputi drugom, a koja bez po­govora mora dovesti do poslušnosti. Ta pretnja je oÄŤigledno oduzimanje Ĺľivota.


Ladlam:

Svaki je dan jedan dan manje Ĺľivota.


Lafonten:

Odsustvo je najveće zlo.


Lamartin:

Sunce Ĺľivih ne greje više mrtve.


Larošfuko:

Ni u sunce, ni u smrt ne moĹľemo gledati ne­tremice.


Lec:

To da je umro još uvek nije dokaz daje Ĺľiveo.


Leopardi:

Ljubav i Smrt su braća: sudbina ih je posta­vila u istom danu. Ništa nije lepše u svetu ovde dole, i ništa tako lepo meÄ‘u zvezdama. Iz jedne se raÄ‘a najveća radost koja se moĹľe naći u okeanu bića; a drugom, najveće boli, najveća zla su uništena.


Lesaž:

Sigurno će biti mrak, ako zatvorite oči.


Lihtenberg:

ÄŚesto sam sebi poĹľeleo smrt, ali dobro skri­ven ispod ćebeta da me ni smrt ni ljudi ne ÄŤuju.


London:

Za mene je smrt oduvek bila nešto sveÄŤano i dostojanstveno. Ona je bila mirna u svom zbi­vanju i sveta po svom obredu.


Lotreamon:

Lepota smrti postoji samo za hrabre.


Lotreamon:

O lepoti smrti moĹľe se suditi samo kroz lepotu Ĺľivota.


M. Selimović:

Sve ljudsko ipak umire.


Seneka:

Nema niÄŤega posle smrti, a smrt sama je ni­šta. Post mortem nihil est ipsaaue mors nihil est.


Seneka:

Pepeo izjednaÄŤava sve; raÄ‘amo se nejedna­ki, umiremo jednaki. Aeqitat omnia cinis; impares nascimur, pares morimur.


Seneka:

Plašiti se smrti je strašnije nego umreti. Mortem timere crudelius est quam mori.


Seneka:

Prvi ÄŤas koji nam je dao Ĺľivot, poÄŤinje i da ga odnosi. Prima, quae vitam dedit hora, carpit.


Seneka:

Smrt je Ĺľelja nekih, olakšanje mnogih i kraj svih.


Seneka:

Ĺ˝eleti smrt rÄ‘avo je, još gore bojati je se. Mortem optare malum: timere peins.


Servantes:

Dakle, za sve postoji popravak, osim za smrt.


Servantes:

Smrt sve jede, i mlado jagnje i staru ovcu.


De Sevinje:

Smatram smrt tako uĹľasnom da mrzim i Ĺľi­vot, jer me vodi njoj.


Sofokle:

Za mrtve nema više patnje.


Spinoza:

Slobodan ÄŤovek ne misli ni o ÄŤemu manje nego o smrti, i njegova mudrost nije razmišlja­nje o smrti nego o Ĺľivotu.


Stendal:

Smrti se bojimo samo dotle dok još nešto oÄŤekujemo od Ĺľivota.


Stopard:

Smrt nije ništa... Smrt nije... Ona je odsu­stvo prisutnosti, ništa više... Beskrajno vreme nevraćanja... Pukotina koju ne vidite, a kad vetar kroz nju duva ne pravi nikakav zvuk.


Šekspir:

Ja mrem, Horacije.


Šekspir:

Onaj ko umire plati sve dugove.


Šekspir:

Ostalo je ćutanje.


Šopenhauer:

Kad smrt ne bi postojala, bilo bi teško raz­mišljati o filozofskim pitanjima.


Tuduanović:

I kad nikog od nas više ne bude, sjat će sunce nad oranicama.


Tilih:

U dubini straha od smrti je strah da ćemo biti zauvek zaboravljeni.


S. Lukić:

A smrt, s kojom se tada prvi put mimoišao,i tada, i do danas, moj prijatelju, ostala je prita­jena u jednoj dubodolini ćutanja.


Lukrecije:

Zašto se ne bi povukao iz Ĺľivota kao siti gost? Cur non utplenus vitae conviva recedes?


D. Makavejev:

Smrt - kao cvet, kao zuj pÄŤela, kao oblak, kao strah, kao melodija.


Marlo:

Dešava se ipak da ÄŤovek prepozna smrt, ako je već ÄŤesto viÄ‘ao kako kosi.


Man:

ÄŚovekovo umiranje je više posao preĹľivelih, nego njegovo vlastito.


Marko Aurelije:

Aleksandar Veliki i njegov mazgar, postali su posle smrti jednaki.


Martinson:

To je pusta zemlja u kojoj venu duše.


Marvel:

Grob je lepo i privatno mesto, ali niko, ja mislim, se tamo ne grli.


Meternih:

Smrt je ta koja je vodiÄŤ našeg Ĺľivota, i naš Ĺľivot nema ni jedan drugi cilj osim smrti.


V. Alen:

Ne radi se o tome da je mene strah od smrti, ja samo ne Ĺľelim biti tamo kada se to bude do­gaÄ‘alo.


I. Andrić:

Misao o smrti vreba uvek na svima krajnjim izdancima svakog našeg sna o sreći.


I. Andrić:

Na smrt niko ne čeka odveć dugo.


I. Andrić:

Smrt briše samo nestvarne veliÄŤine, a istinske uÄŤvršÄ‡uje i uzdiĹľe.


I. Andrić:

Stanje koje je prva faza umiranja: kad ÄŤovek poÄŤne da s više interesa posmatra senku koju stvari bacaju nego stvari same.


I. Andrić:

Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjuje­mo.


Drajden:

Smrt uvek dolazi ili prekasno ili prerano.


J. Dučić:

Smrt nije nesreća, nego samo jedna ÄŤovekova predrasuda: zato što je smrt za jednog ubica, a za drugog spasitelj. U oba sluÄŤaja ona je veća od Ĺľivota. I u oba sluÄŤaja ona nije nesreća za onoga koji odlazi, nego za one koje ostavlja.


Džons:

Postoji zid između živih i mrtvih. I postoji samo jedan način da se on prođe.


Emerson:

Onaj koji najviše Ĺľali ÄŤesto nije prisutan na sahrani.


Engleska poslovica:

Smrt plaća sve dugove.


Epiktet:

Zar vi ne znate da poreklo svih ljudskih zala i niskosti i kukavičluka nije smrt već strah od smrti.


Epikur:

Moguće je obezbediti sigurnost protiv bole­sti, ali kada je smrt u pitanju mi ljudi Ĺľivimo u gradu bez zidova.


Epikur:

Smrt, najstrašnija od svih zala nas uopšte ne zanima, jer dok mi postojimo, smrt nije prisutna, a kada je smrt prisutna mi više ne postojimo.


Ezop:

Bolje je jednom zaista umreti, nego celog Ĺľi­vota umirati od straha.


Fihte:

Sve smrti u prirodi su rađanje.


Frans:

Slast Ĺľivota oseti se tek u travi koja izraste povrh groba.


From:

Smrt nikad nije slatka, ÄŤak ni kad je podno­simo zbog najviših ideala.


From:

Umreti je gorko, ali ideja da se mora umreti, a da se nije Ĺľivelo je nepodnošljiva.


T. Fuler:

RÄ‘avo je Ĺľiveo onaj ko ne zna da umre lepo.


T. Fuler:

Smrt nas iznenaÄ‘uje usred naših nada.


Galib:

Nigde verovatno nema više istinskih osećanja i nigde goreg ukusa nego na groblju.


Gete:

Beskoristan Ĺľivot je rana smrt.


Gete:

Smrt moĹľemo poraziti samo ako smo sprem­ni da umremo.


Hameršeld:

Ne traži smrt. Smrt će naći tebe. Ali traži put koji će smrt učiniti ispunjenjem.


Hemingvej:

Ljudi kaĹľu da nikad ne treba ruĹľno govoriti o mrtvima. Ja mislim, meÄ‘utim, daje to najbo­lja prilika da se kaĹľe istina o njima.


Hezlit:

Bilo je vremena kada mi nismo postojali. To nas ne zabrinjava. Zašto nas onda muÄŤi vreme koje će doći kada ćemo mi prestati da budemo.


Hezlit:

Nijedan mlad čovek ne veruje da će ikada umreti.


Hočking:

ÄŚovek je jedina Ĺľivotinja koja razmišlja o smrti, i takoÄ‘e jedina Ĺľivotinja koja pokazuje ikakav znak sumnje u njenu konaÄŤnost.


Horacije:

Smrt je poslednja granica svih pojava u pri­rodi. Mors ultima linea rerum.


Horacije:

Dovoljno si igrao, dovoljno jeo, a i pio. Vre­me ti je da odeš. Ludisti satis, edisti satis, atque bibisti. Tempus abiri Ubi est.


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Otkup automobila Beograd

Selidbe Beograd

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci Direktorijum

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije
Turističke destinacije



VREMENSKA PROGNOZA
Trenutna temperatura:


Prognoza za 5 dana