Kolubarski Okrug

RIZNICA MUDROSTI

Po autoru:

Duško Radović | Ivo Andrić | Jovan Dučić | Vladika Petar Drugi Petrović Njegoš | Vladika Nikolaj Velimirović

Po kategoriji:

O Sreći

Dostojevski:

SreÄ‡a nije samo u ljubavnim slastima nego i u višoj duševnoj harmoniji.

J. DuÄiÄ‡:

ÄŚak i ÄŤovek koji ne daje Ĺľivotu ništa, traĹľi od Ĺľivota sve. I za ÄŤudo, nijedan ÄŤovek ne moĹľe da odmeri sreÄ‡u koju ima, nego samo sreÄ‡u koju nema.

J. DuÄiÄ‡:

Najmanje su sreÄ‡ni oni ljudi koji bi imali sve razloge da budu sreÄ‡ni.

J. DuÄiÄ‡:

Ne postoji nijedna sreÄ‡a koja je u stanju da domaši sreÄ‡u ljubavi.

J. DuÄiÄ‡:

SreÄ‡e i nesreÄ‡e to su beli i crni konji koji trÄŤe u istom pravcu, blisko i naporedo, tako da ÄŤas promaknu beli pored crnih, a ÄŤas crni pored belih.

J. DuÄiÄ‡:

SreÄ‡a, to je oseÄ‡anje da ÄŤovek ima što mu je najpotrebnije.

Z. DÅ¾umhur:

Moja najveÄ‡a sreÄ‡a je što nikad nisam bio nesreÄ‡an.

Engleska poslovica:

SreÄ‡an je onaj koje sreÄ‡an u svojoj deci.

Epiktet:

SreÄ‡a se ne sastoji u tome da postignemo za dovoljstvo, veÄ‡ da ništa ne Ĺľelimo, jer to onda znaÄŤi da smo slobodni.

Eshil:

Kad se sreÄ‡a smeje, traga smrti nema.

Euripid:

Na svetu niko blaĹľenstva ne postiĹľe; ko ima blaga, zlata, on je sreÄ‡niji no drugi ljudi, ali blaĹľen nikada!

Birs:

SreÄ‡a. Prijatno oseÄ‡anje koje se raÄ‘a iz razmišljanja o tuÄ‘oj bedi.

Bjelinski:

ÄŚovek je srcÄ‡an samo onda kada uspe da usreÄ‡i drugoga.

Bodler:

Nema dublje, tajanstvenije, plodotvornije,mrklije, blistavije stvari no što je sreÄ‡om osvetljen prozor.

Bor:

Naravno, ja u to ne verujem, ali mislim da ona (potkovica) donosi sreÄ‡u, verovali mi u to ili ne.

Breht:

Pravo na sreÄ‡u je fundamentalno: ÄŤovek Ĺľivi tako malo i umire sam.

Ciceron:

SreÄ‡a ne samo što je slepa, nego ÄŤesto zaslepi i one koje je prigrlila. Non solum ipsaforluna caeca est, sed eos plerumque efficit caecos, quos complexa est.

ÄŒeriÅ¡evski:

LiÄŤna sreÄ‡a je nemoguÄ‡a bez sreÄ‡e drugih.

Demokrit:

Nije sreÄ‡a za ljude ni telo ni novac, nego ÄŤestitost i razumnost.

Dikens:

Godišnji prihod dvadeset funti, godišnji rashod devetnaest funti, rezultat - sreÄ‡a. Godišnji prihod dvadeset funti, godišnji rashod dvadeset šest funti, rezultat - nesreÄ‡a.

Dostojevski:

SreÄ‡a ne leĹľi u sreÄ‡i, veÄ‡ u dostignuÄ‡u sreÄ‡e.

Frenklin:

Samo potpuno ÄŤasni ljudi mogu biti sreÄ‡ni.

From:

SreÄ‡a modernog ÄŤoveka sastoji se u uzbuÄ‘enju gledanja u izloge radnji, i u kupovini svega što moĹľe sebi priuštiti da kupi, bilo u gotovom ili na rate.

Grasijan i Morales:

Malo koga ispraÄ‡a sreÄ‡a do praga, i kako god je ljubazna prema onima koji dolaze, tako je nehajna prema onima koji odlaze.

Grasijan i Morales:

VeliÄŤina sreÄ‡e meri se ÄŤesto po kratkoÄ‡i trajanja, jer se sreÄ‡a umori ako jednoga dugo drĹľina pleÄ‡ima.

Hemingvej:

Jedan od uslova za ljudsku sreÄ‡u na zemlji je loše pamÄ‡enje.

Hemingvej:

SreÄ‡a je gozba koja ne stoji u mestu.

Hofer:

Traganje za sreÄ‡om je jedan od glavnih izvora nesreÄ‡e.

Horacije:

NauÄŤimo se junaÄŤki podnositi veliku sreÄ‡u.

Horacije:

Ništa nije u svakom pogledu sreÄ‡no. Nihil est omni partc beatum.

Kami:

Da bismo bili sreÄ‡ni ne smemo mnogo brinuti o drugima.

Kant:

ÄŚini ono ÄŤime Ä‡eš postati dostojan da budeš sreÄ‡an.

Kant:

Kako ljude moĹľemo uÄŤiniti sreÄ‡nima ako ih ne uÄŤinimo moralnima i mudrima.

Katajev:

Nije dovoljno dati ÄŤoveku sreÄ‡u, treba mu još objasniti kako daje koristi.

Kaverin:

Strpljivo Ä‡u ÄŤekati sreÄ‡u.

B. KneÅ¾eviÄ‡:

Svakoje kovaÄŤ svoje sreÄ‡e, ali je nekom dato vruÄ‡e gvoĹľÄ‘e i ÄŤekiÄ‡, a nekome gola pesnica.

Kolet:

Nema vrline u sreÄ‡i.

La Brijer:

ÄŚovek koji kaĹľe da nije roÄ‘en sreÄ‡an mogao bi bar da bude sreÄ‡an zbog sreÄ‡e svojih prijatelja ili svojih roÄ‘aka. Zavist mu oduzima tu poslcdnju moguÄ‡nost.

La Brijer:

Isto tako je teško naÄ‡i sujetnog ÄŤoveka koji smatra daje dovoljno sreÄ‡an, kao stoje teško naÄ‡i i skromnog koji smatra daje suviše nesreÄ‡an.

Landau:

SreÄ‡a nije dogaÄ‘aj u Ĺľivotu ÄŤoveka veÄ‡ jedna sposobnost njegove duše. Stoga, ima kretena i genija u sreÄ‡i, kao što ima i genija i kretena u mišljenju.

LaroÅ¡fuko:

ÄŚoveku treba više vrline da podnese sreÄ‡u nego nesreÄ‡u.

LaroÅ¡fuko:

Mi nismo nikada tako sreÄ‡ni i tako nesreÄ‡ni kao što zamišljamo.

LaroÅ¡fuko:

Sa sreÄ‡om treba postupati kao sa zdravljem: uĹľivati kad je dobra, strpiti se kad je zla, i ne uzimati velikih lekova bez krajnje potrebe.

LesaÅ¾:

Ja sam sreÄ‡an i zadovoljan zbog toga što mislim da jesam.

Livije:

Svako svoju sreÄ‡u ima u ruci. Sna atigue fortuna in manu est.

London:

Veliki jedu male da bi mogli da nastave kretanje, jaki jedu slabe da bi mogli da odrĹľe svoju snagu. SreÄ‡ni jedu najviše i kreÄ‡u se najduĹľe, i to je sve.

Lotreamon:

Priroda nas uvek ÄŤini sreÄ‡nim, a naše Ĺľelje
izmišljaju nesreÄ‡u.

Makijaveli:

Ja, pak, smatram daje bolje biti naprasit nego obazriv; jer sreÄ‡a je Ĺľena, pa je moraš tuÄ‡i i krotiti; i vidi se kako se ona pre pokorava naprasitima nego obazrivima, koji hladno pristupaju
delu. SreÄ‡a je kako rekosmo, Ĺľena, pa je uvek prijateljica mladih ljudi, jer su bezobzirniji i ĹľešÄ‡i i s više joj smelosti zapovedaju.

T. Man:

SreÄ‡a je u verovanju i oduševljavanju, a ne u Ä‘avoljoj ironiji i ubitaÄŤnoj ravnodušnosti.

Meternih:

Mi imamo samo onu sreÄ‡u koju smo sposobni da razumemo.

Mil:

Zapitaj sebe da li si sreÄ‡an, i prestaÄ‡eš to da budeš.

Monteskje:

SreÄ‡ni su ljudi ÄŤiji anali ne postoje u knjizi istorije.

NjegoÅ¡:

ÄŚašu meda još niko ne popi, što je ÄŤašom ĹľuÄŤi ne zagrÄŤi; ÄŤaša ĹľuÄŤi ište ÄŤašu meda, smiješane najlakše se piju.

N. ObrenoviÄ‡:

Za one koji su suviše nesreÄ‡ni bili sreÄ‡a je varljiva šimera u koju ne treba verovati.

Ovidije:

Zaista valja uvek saÄŤekati poslednji dan ÄŤovekov, i ni za koga se ne moĹľe reÄ‡i da je sreÄ‡an pre smrti i pogrebnih sveÄŤanosti. Scilicet nitima semper expectanda dies komini est, dicigue beatus ante obitum nemo, supremague funera debet.