RIZNICA MUDROSTI
Po autoru:
Po kategoriji:
Bes | Bog | Bogatstvo | Bol | Bolest | Brak | Genije| Greška | Deca | Dobrota| Deca | Država | Žena | Život | Zdravlje | Znanje | Ideja | Istina | Izgled | Laž | Lenjost | Lepota | Ljubav | Majka | Mladost | Mržnja | Mudrost | Muškarac | Muškarac i Žena | Neprijatelji | Nesreća | Novac | Oči | Politika | Posao | Poštenje | Pozajmica | Prijateljstvo | Rad | Rat | Samoća | Siromaštvo | Sloboda | Smeh | Smrt | Sreća | Starost | Uspeh | Čovek
Srpske Poslovice
Ako ÄŤiniš dobro, ne udaraj u veliko zvono.
Ako je ko lud, ne budi mu drug.
Ako kantar ne valja, ti budi ispravan.
Ako komšijska kuća gori, pazi na svoju.
Ako ne pošneš, nećeš ni završiti.
Ako zlo neće od tebe, a ti beži od njega.
Ako Ĺľeliš jezgro, slomi ljusku.
Ako hoćeš da napakostiš ÄŤoveku, poĹľeli da mu Ĺľena umre.
Ako pijemo kao stoka-biće dosta, ako pijemo kao ljudi-biće malo.
Ako nekome nešto nije dalo majÄŤino mleko, kravlje nije nadoknadilo.
Bolje je jedanput zaplakati, no sto puta uzdahnuti.
Bolje je ne obećati, no reč ne održati.
Badava je dobro seme, kad je rđavo oranje.
Batina ima dva kraja.
Bez starog vola nema duboke brazde.
Bolje je biti malo lud, nego malo pametan.
Bolje je imati pametnog neprijatelja, nego ludog prijatelja.
Bolje je svoje jaje nego tuÄ‘a kokoška.
Bolje kad kaplje, nego kad teÄŤe.
Bolje manastir da rasturiš, nego dvoje mladih da razdvojiš.
Bez muke nema nauke.
Bez zdravlja nema bogastva.
Bogat jede kad hoće, a siromah kad može.
Dete mnogo milovano, nikad dobro vaspitano.
DrĹľi se novog puta i starog prijatelja.
Drvo se na drvo naslanja, a ÄŤovek na ÄŤoveka.
Da je dobro, i Ä‘avo bi se Ĺľenio.
Da je maćeha dobra, u bašti bi se sejala.
Da nema vetra, pauci bi nebo premreĹľili.
Da se reÄŤi kupuju, manje bi se govorile.
Dok imaš-svaÄŤijiv si, kad nemaš-niÄŤiji si.
Dok srce ne zaboli, ne moĹľe oko zaplakati.
Daleko od oÄŤiju, daleko od srca.
Dobar glas daleko ide, a zao još dalje.
Dva puta meri, a jednom seci.
Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.
Dobra devojka sama se udaje.
DrĹľavu ÄŤuvaj od neprijatelja, a Ĺľenu od prijatelja.
Gledaj napred, ali se osvrni i nazad.
Gledaj vola jel debela vrata, a devojci kakva joj je majka.
Gde nevolja ruÄŤa tu tuga i veÄŤera.
Gde se sttariji ne ÄŤuju, tu Bog ne pomaĹľe.
Gde velika zvona zvone, tu se mala ne ÄŤuju.
Gvožđe se kuje dok je vruće.
Gori je Ĺľenski jezik no turska sablja.
ÄŚovek se nada dok god je duše u njemu.
ÄŚuvaj se ÄŤoveka koji nije kadar suzu da pusti.
ÄŚovek Ĺľeli od svakoga da je bolji, a od sina da je gori.
ÄŚovek sve daje za obraz, a obraz ni za šta.
Čovek čoveka ne može poznati dok s njime ne pojede onoliko soli koliko u zubima može podići.
Čuturom se pregrabi i najveće bure.
ÄŚovek pokaĹľe svoje pravo lice u tri sluÄŤaja; u besu, u bogastvu i pijanstvu.
Konju, Ĺľeni i pušci ne treba verovati.
Kašalj.šuga i ljubav ne mogu se sakriti.
Kad čovek nema svog dobra, tuđe zlo premeće.
Koliko je od zemlje do neba, toliko je od ÄŤoveka do neÄŤoveka.
Ko staro ne krpi, ni novo ne nosi.
Koju vodu moraš piti, nemoj je mutiti.
Krpi rupu dok je manja.
Kad oči govore, usta ćute.
Kad stari pas laje, treba videti šta je.
Kajanje je lek za svaki greh.
Ko do dvadesete godine ne zna, a do tridesete nema, teško kući koja ga ima.
Ko se ljudi ne stidi ni boga se ne boji.
Ko se na tuđim kolima vozi neće daleko stići.
Koji se pas silom u lov vodi, onaj zeca ne hvata.
Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe.
Ko priznaje, pola mu se prašta.
Ko ne plati rukom, on će dušom.
Ko drugom jamu kopa, sam u nju pada.
Ko visoko leti, nisko pada.
Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji.
Lako je ljubav steći, ali je teško uzdrĹľati.
Lako je iza šest volova plug drĹľati.
Lako je tuđim rukama za vrelo gvožđe hvatati.
Lavica jedno okoti, ali lava.
Ludi boj biju, a mudri vino piju.
Lepa reÄŤ gvozdena vrata otvara.
Nema tereta bez deteta.
Nesta vina-nesta razgovora, nesta blaga-nesta prijatelja.
Ne traĹľi Ä‘avo ÄŤoveka, nego ÄŤovek Ä‘avola.
Ne boj se smrti, nego zla Ĺľivota.
Ne ÄŤini zlo, da ti ne doÄ‘e još gore.
Ne čini dobro, da te čudo ne nađe.
Ne ispiraj svakim usta.
Ne valja pljuvati, pa lizati.
Ne zamahuj, ako ne smeš da udariš.
Navika je jedna muka, a odvika dve muke.
Ne moĹľe se dlanom sunce zakloniti.
Nije sramota pasti, sramota je ne dići se.
Niko nikog ne moĹľe osramotiti, dok se sam ne osramoti.
Nijedno zlo ne prođe neopaženo.
Novac sitno zveÄŤi.al daleko se ÄŤuje.
Nemoj da te pita starost gde ti je bila mladost.
Ne kaĹľi sve što znaš, ne ÄŤini sve što moĹľeš, ne veruj sve što ÄŤuješ.
Ne valja svakom loncu biti poklopac, ni svakoj ÄŤorbi zaprška.
Nije siromah ko malo ima, već ko mnogo želi.
Nije zlato sve što sija.
Zao glas i ptice nose.
Zlatan lanac slobodu ne pruĹľa.
Zlo brzo dođe, a polako prođe.
Zlo ništa ne radi u pola.
Zloba jede dušu kao rÄ‘a gvožđe.
Zlato se u vatri probira, ÄŤovek u nevolji.
Zid ruši vlaga, a ÄŤoveka briga.
Žena će samo onu tajnu saćuvati koju ne zna.
Žena je zlo bez kojeg se ne može.
Žena se uzda u plač, a lupež u laž.
Ženu mnogo ne mazi, nego je pripazi.
Žene su da zbore, a ljudi da tvore.
Ĺ˝ena muĹľa nosi na licu, a muĹľ Ĺľenu na košulji.
Žedan konj vode ne probira.
Od rane trešnje i lepe Ĺľene ÄŤovek malo koristi ima.
Od ljubavi se Ĺľivi, ali se za nju gine.
Ovce bleje kad su Ĺľedne, a ljudi kad se napiju.
Obraz nema više od dva prsta, ali više vredi od dva sveta.
Obraz ide sa glavom.
Od pruta biva veliko drvo.
Od zla gore, a od dobra bolje nema.
Od zle ćudi nema većeg zla.
Obećanje, ludom radovanje.
Pametan popušta, magarac ne dopušta.
Pod jednim pazuhom ne mogu se dve lubenice nositi.
Pokraj suva drveta i sirovo izgori.
Prazna vreća ne može uspravno da stoji.
Poštena je ÄŤoveka lako prevariti.
Rđav je čovek koji se tuđem zlu raduje.
Spolja gladac, a iznutra jadac.
Sita maÄŤka miševe ne lovi.
Svaka je kvoÄŤka na svom gnezdu jaka.
Svaka muka za vremena, a sramota dovijeka.
Svekrva se ne seća da je i ona nekad snaha bila.
Staroga slušaj, ali ne idi za njim.
Torba je najteĹľa kada je prazna.
Teško onoj kući gde dima nema.
Teško onome ko nema svoga za nevolju.
Što proÄ‘e preko devet zuba ode preko devet brda.
U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud.
UÄŤini dobro-ne kaj se;uÄŤini zlo-nadaj se.
U kojoj kući muž ženu bije, tu sreće nije.
Jabuka koja dockan sazri, dugo stoji.
Jedno krivo drvo ceo tovar raspe.
Jezik bode u srce.
Jezik je više glava poseko nego sablja.
I kad kune, majka blagosilja.
Mnogo vremena treba da od deteta postane ÄŤovek.
Mnogo dobija onaj koji svašta ne kupuje.
Mlado se drvo savija.
Velika drva dugo rastu, ali zaÄŤas padnu.
Voda svašta opere, osim pogana jezika.
Vrana vrani oÄŤi ne vadi.
Vo se vezuje za rogove, a ÄŤovek za reÄŤ.
