RIZNICA MUDROSTI
Po autoru:
Po kategoriji:
Bes | Bog | Bogatstvo | Bol | Bolest | Brak | Genije| Greška | Deca | Dobrota| Deca | Država | Žena | Život | Zdravlje | Znanje | Ideja | Istina | Izgled | Laž | Lenjost | Lepota | Ljubav | Majka | Mladost | Mržnja | Mudrost | Muškarac | Muškarac i Žena | Neprijatelji | Nesreća | Novac | Oči | Politika | Posao | Poštenje | Pozajmica | Prijateljstvo | Rad | Rat | Samoća | Siromaštvo | Sloboda | Smeh | Smrt | Sreća | Starost | Uspeh | Čovek
O Znanju
Treba dugo uÄŤiti da bi se malo znalo.
Bolje je ništa ne znati nego znati poloviÄŤno.
Mudrost stavlja granice ÄŤak i znanju.
Znanje ima granice, dok neznanje ih nema.
To što znamo je kapljica, to što ne znamo je more.
Bolje je što ne znati, nego naopako i zlo znati.
Znanje je pravi organ za gledanje, ne oÄŤi.
A znanje se sastoji baš u tome da ÄŤovek primi znanje o neÄŤemu, da ga ÄŤuva i ne gubi.
Neznalice imaju ÄŤudnu bolest: nisu svesni svoga neznanja.
Oni koji mnogo znaju - malo govore. I obrnuto - najviše govore oni koji ništa ne znaju. To ima veze. Samo mišljenje moĹľe ÄŤoveka spreÄŤiti da govori.
Biti svestan svog neznanja velik je korak k znanju.
Ne postoji tema, ma kako stara, da se nešto novo ne bi moglo o njoj reći.
Znanje je saznanje da mi ne znamo.
Kako moĹľe ÄŤovek da nauÄŤi navigaciju kada nema kormila.
Da bi se znanje dobro svarilo, potreban je dobar apetit pri gutanju.
Pravo znanje uliva snagu.
Znanje i pravda govore dok mrĹľnja i nepravda urliÄŤu.
Znati mnogo stvari ne znaÄŤi biti mudar.
Bolje je znati malo, ali to malo temeljno, nego mnogo i površno.
Bez znanja, Ĺľivot je skoro slika smrti. Sine doctrina vita est quasi mortis imago.
Znanje je sladak plod gorkog korena. Doctrina eslfructus dulcis radicis amarae.
Onaj ko ne zna jednu stvar, zna drugu.
Što ÄŤovek manje zna, zadovoljniji je sa sobom i sa onim što zna.
Gotovo sve svoje znanje ne dugujemo onima sa kojima se slažemo, već onima koji su drugačiji.
UÄŤenje bez razmišljanja je zaludan posao;misao bez znanja je opasna.
Svi mi tako malo znamo. A kad nešto nauÄŤimo, već je prekasno.
Naknadne pameti puna su groblja.
Velika je korist mornaru da zna duĹľinu svoga puta. Iako, time ne moĹľe da otkrije dubine okeana.
UÄŤeći saznaješ kako malo znaš.
Što ne znaš, nauÄŤi. Disce, qnod ignoras.
Znanje je otrov koji u velikim dozama leÄŤi, a u malim ubija.
Neznanje je uvek spremno da se samo sebi divi.
Bez znanja Ĺľivot nije ništa drugo do senka smrti.
Znati napamet ne znaÄŤi znati.
Lisica zna mnoge stvari, ali lovaÄŤki pas zna jednu veliku stvar.
Ipak se svako pojedinačno znanje stiče zahvaljujući prethodnim znanjima.
Mnogi znaju mnogo, ali niko sve.
Znanje je više nego ekvivalent snazi.
Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je brige, i ko umnoĹľava znanje umnoĹľava muku.
Sa znanjem nikada nisi naÄŤisto: ili Ĺľališ što ne znaš više ili Ĺľališ što ne znaš manje.
Mnoge mnogoznalice nemaju pameti.
Ne nastoj sve znati, da ne budeš neuk u svemu.