POSLOVNI REČNIK
Po azbučnom redu:
RiziÄŤni kapital
Plasiranje proizvoda
Ponavljanjem odreÄ‘ene prakse u trgovini, neka pravila ponašanja su postala uobiÄŤajena i dobila su tretman trgovinskih obiÄŤaja. Kodifikacijom ovih obiÄŤaja, tj. njihovom formulacijom i ozvaniÄŤavanjem od strane nadleĹľnih trgovaÄŤkih institucija, ovi obiÄŤaji prerastaju u uzanse.
Zbirka Incoterms je skup pravila za tumaÄŤenje trgovaÄŤkih termina koji se unose u ugovor. Prvu zbirku izdala je MeÄ‘unarodna trgovaÄŤka komora u Parizu 1936. godine, i tada je sadrĹľala 11 najÄŤešÄ‡e korišÄ‡enih odrednica u klauzuli o ceni. Poslednja dopuna zbirke je bila 1990. godine. Ona sadrĹľi 13 termina sa raznim kombinacijama obaveza kupca i prodavca u pogledu preuzimanja troškova prevoza, troškova osiguranja, raznih taksi i rizika.
Te klauzule su:
1. EXW – franko fabrika;
2. FCA – franko prevoznik;
3. FAS – franko uz bok broda;
4. FOB – franko brod;
5. CFR – cena sa vozarinom;
6. CIF – cena sa osiguranjem i vozarinom;
7. CPT – vozarina plaćena do ...;
8. CIP – vozarina i osiguranje plaćeni do ...;
9. DAF – isporuÄŤeno granica;
10. DES – isporuÄŤeno franko brod;
11. DEQ – isporuÄŤeno franko obala i ocarinjeno;
12. DDU – isporuÄŤeno, neocarinjeno;
13. DDP – isporuÄŤeno, ocarinjeno.
Poslovni ÄŤovek
Novo rešenje odreÄ‘enog tehniÄŤkog problema, koje se moĹľe zakonski zaštititi, jer se moĹľe primeniti u nekoj privrednoj delatnosti.
Se u našem kreditnom i bankarskom sistemu javlja prelaskom na višebankarski sistem 1956. Suština obavezne rezerve je sledeća: svaka poslovna banka mora da drĹľi odreÄ‘eni deo depozita po viÄ‘enju na posebnom raÄŤunu obavezne rezerve kod centralne banke. Obavezna rezerva u rukama centralne banke je instrument monetarnog regulisanja (za regulisanje
količine novca u opticaju), kao i instrument kontrole likvidnosti i kreditnog potencijala banke. U Jugoslaviji je 1995. ukinuta obavezna rezerva, a zatim u toku 1996. ponovo uvedena, najpre u visini od 10 % nasva kratkoročna sredstva, a zatim povećana na 15 %.
Maloprodaja
Tovar, i to najÄŤešÄ‡e brodski. U osiguranju oznaÄŤava teret tj. robu koja se osigurava za vreme prevoza.
TrĹľište industrijske potrošnje
Skup svih poreza koji se naplaćuju u jednoj drĹľavi radi njenog funkcionisanja u sprovoÄ‘enju aktuelnih politika. Postoji više vrsta poreza, posrednih i neposrednih, proporcionalnih, progresivnih i degresivnih. ZajedniÄŤki zadaci su obezbeÄ‘enje robno-novÄŤane ravnoteĹľe i raspodela mase poreza na obveznike. Kod porezivanja utvrÄ‘uje se propisivanje obveznika, utvrÄ‘ivanje osnovice, utvrÄ‘ivanje poreske stope i izraÄŤunavanje poreza primenom date stope na utvrÄ‘enu osnovicu. Poreskom osnovicom se uoÄŤava stepen ravnomernosti.
SteÄŤaj je postupak kolektivnog namirenja obaveza iz imovine prezaduĹľenog preduzeća ili drugog subjekta (graÄ‘anski steÄŤaj) uz mogućnost sanacije, po namirenju duga. Likvidacija, suprotno steÄŤaju, prestanak postojanja preduzeća, odnosno njegovo raspuštanje i gašenje.
Se manifestuje kroz opšti porast cena. Glavni uzrok inflacije je povećanje mase novca u opticaju po stopi koja je iznad stope rasta proizvodnje. Ona uvek predstavlja disproporciju novÄŤanih i robnih fondova u jednoj privredi, pri ÄŤemu su novÄŤani fondovi veći od robnih.
Institucija → finansijskog trĹľišta vezana za taÄŤno odreÄ‘eno mesto na kome se trguje standardizovanim trĹľišnim materijalom, po utvrÄ‘enim paravilima trgovanja. Od samog nastanka, berza je vezivana za odreÄ‘eno mesto – sastajalište trgovaca/posrednika, koji su izmeÄ‘u sebe trgovali u odreÄ‘eno vreme i po pravilima koja su utvrdili. Na berzama se trguje efektivom i robom, a prema
predmetu trgovine berza se dele na efektne, robne i mešovite. Na prvima se trguje hartijama od vrednosti, → devizama i finansijskim derivatima, na drugim robom, a na trećim i jednim i drugim. Predmet trgovanja na berzi uvek mora da bude tipiziran i standardizovan. Još jedna karakteristika berze je odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kome se trguje. Pravila trgovanja na berzi imaju dvostruku funkciju - da obezbede sve detaljniju standardizaciju predmeta i pravila trgovanja po kojima se vrši promet, kao i da pruĹľe zaštitu uÄŤesnicima u trgovanju. Zaštita od trĹľišnih rizika predstavlja osnovni razlog nastanka institucije berze, tako da je tome podreÄ‘ena i organizacija trgovine na njoj.
Pokrenuti ispoÄŤetka
Na vezi, povezano (s internetom)
