upišite se besplatno u bazu pravnih lica

POSLOVNI REČNIK

Po azbučnom redu:

A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z
Globalizacija (internacionalizacija):

Sa ekonomskog aspekta: sve šira integracija trĹľišta roba, usluga, novca i kapitala u svetu. Glavni nosioci globalizacije su transnacionalne (tj. multinacionalne) kompanije. Jedan od primera globalnog poslovanja moĹľe biti ovaj: gvozdena ruda se vadi u Brazilu, preraÄ‘uje se u JuĹľnoj Koreji, u Japanu se proizvodi roba od tog gvožđa, a prodaje se u Španiji. Potrebni su izuzetno dobri informacioni sistemi da bi globalno poslovanje moglo uspešno da funkcioniše. Ceo svet još uvek nije zahvaćen procesom globalizacije, ali se globalizacija iz odreÄ‘enih centara brzo širi i prepreke koje joj stoje na putu se ubrzano otklanjaju.


Hedging:

Izbegavanje ili umanjenje rizika


Investicioni fondovi:

Posrednici izmeÄ‘u pojedinaca i domaćinstava kao investitora i preduzeća ili drĹľave kao emitenta vrednosnih papira. Investicioni fond, u stvari, predstavlja ›portfolio akcija, obveznica i ostalih hartija od vrednosti kupljen udruĹľenim sredstvima individualnih investitora, kojim upravlja
profesionalna investiciona kompanija.

ZnaÄŤi, investiciona kompanija (koja u svom sastavu moĹľe imati i više investicionih fondova) je finansijska institucija koja, emitovanjem svojih akcija, od sitnih investitora sakuplja sredstva, a kupovinom tuÄ‘ih hartija od vrednosti formira diversifikovani portfolio sa srazmernim uÄŤešÄ‡em svakog akcionara u njemu.

Upravljanje tim portfoliom investiciona kompanija sprovodi u ime i u najboljem interesu njenih akcionara, ali oni, ipak, podnose celinu investicionog rizika koji potiÄŤe iz poslovnih aktivnosti kompanije. Ovo je suštinska razlika izmeÄ‘u investicionih fondova i banaka, pošto investicioni fondovi ne garantuju oÄŤuvanje uloĹľenih sredstava. S druge strane, za razliku od banaka, investicioni fondovi ne nude fiksnu kamatu već dividende, kamate i kapitalnu dobit ÄŤija visina zavisi od naÄŤina ulaganja sredstava u fond. Visina prihoda ÄŤlana investicionog fonda zavisi od veštine upravljanja ulaganjima fonda od strane profesionalne uprave.


Instant messaging:

Slanje direktnih poruka


Press clipping:

Medijska obaveštenja


Big mek indeks (engl. Big Mac Index):

Indeks koji predstavlja sredstvo za merenje odstupanja trĹľišnog deviznog kursa od kursa koji bi bio odreÄ‘en na osnovu koncepta pariteta kupovnih moći (Purchasing Power Parity – PPP). Big mek indeks je uveo poznati britanski ÄŤasopis – The Economist, i s obzirom na popularnost koju je stekao ÄŤitava analiza deviznih kurseva i kretanja cena po zemljama nazvana je Burgernomiks (Burgernomics). Prema konceptu pariteta kupovne moći, devizni kurs bi trebalo da se stalno menja i prilagoÄ‘ava, tako da izjednaÄŤava cene reprezentativne korpe dobara po zemljama. Prilikom izraÄŤunavanja Big mek indeksa, ne koristi se korpa dobara već samo jedan proizvod – Big mek hamburger, i to tako da se izraÄŤunava koliko bi trebalo da iznosi devizni kurs jedne valute u odnosu na ameriÄŤki dolar da bi cena Big meka bila ista u odnosnoj zemlji i SAD-u. Konkretno cena Big meka izraĹľena u dinarima bi se podelila sa cenom Big meka u dolarima i dobio bi se odnos naše valute i dolara. Uporedivši ga sa zvaniÄŤnim kursom videli bi da li je dinar precenjen ili potcenjen u odnosu na dolar. U poslednjih nekoliko godina Big mek indeks pokazuje da glavni trgovinski i strateški partneri SAD-a stalno imaju precenjene kurseve svojih valuta (tu se pre svega misli na Veliku Britaniju, Japan, Izrael i Euroland). Sa druge strane zemlje u razvoju uglavnom imaju potcenjene kurseve u odnosu na dolar.


Akcije na donosioca:

Akcije ÄŤiji se vlasnik (imalac) smatra nepoznatim i neodreÄ‘enim akcionarem (imalac nije poimeniÄŤno naveden). U slogu akcije mora biti naznaÄŤeno da njen donosilac ima sva prava predviÄ‘ena odlukom o izdavanju akcija i statutom akcionarskog društva. Vlasnik ove akcije moĹľe da zahteva isplatu objavljene dividende, kao i ostvarivanje svih drugih prava koja proistiÄŤu iz vlasništva nad tom klasom akcija. Prenose se bez ograniÄŤenja – prostom predajom iz ruke u ruku, za šta je potreban samo obiÄŤan dogovor, te su zbog toga veoma pogodne za trgovinu. Pretpostavlja se da su imaoci ovih akcija njihovi zakonski vlasnici, dok se ne dokaĹľe suprotno. Razlikuju se prema serijskom i kontrolnom broju. Ako akcionarsko društvo izdaje više serija akcija na donosioca, onda se one mogu razlikovati i prema broju serije, ali i po nominalnom iznosu na koji glase.


Bottom line:

Zaključak (podvući crtu)


Shopping centri:

TrgovaÄŤki centar


Depozitni certifikat:

Prenosivi instrument trĹľišta novca koji glasi na odreÄ‘eni novÄŤani iznos, deponovan u banci na odreÄ‘eni rok i po odreÄ‘enoj kamatnoj stopi. OznaÄŤava se i kao pismeno garantovani bankovni depozit. Kod nas je to blagajniÄŤki zapis. Izdaje ga komercijalna banka, radi povećanja kreditnog potencijala. Komercijalne banke više ne formiraju svoje kreditne potencijale samo pasivno – primanjem depozita, već vode aktivnu politiku porasta tog potencijala kroz porast zaduĹľivanja na bazi emisije depozitnog certifikata.
ObiÄŤno glasi na donosioca, a rok dospeća mu je standardizovan (30–180 dana za kratkoroÄŤni; 1–5 godina za srednjoroÄŤni). Izdaje se po komunalnoj vrednosti sa fiksnom, ali i sa promenljivom kamatnom stopom.
Kamata se računa na bazi stvarnog broja dana do roka dospeća, dodaje se glavnici i plaća o roku dospeća. Obračunava se po propisanoj kamatnoj stopi, uz primenu diskonta za odgovarajući period.


Print:

Štampa


Inkotrms (engl. Incoterms):

Ponavljanjem odreÄ‘ene prakse u trgovini, neka pravila ponašanja su postala uobiÄŤajena i dobila su tretman trgovinskih obiÄŤaja. Kodifikacijom ovih obiÄŤaja, tj. njihovom formulacijom i ozvaniÄŤavanjem od strane nadleĹľnih trgovaÄŤkih institucija, ovi obiÄŤaji prerastaju u uzanse.
Zbirka Incoterms je skup pravila za tumaÄŤenje trgovaÄŤkih termina koji se unose u ugovor. Prvu zbirku izdala je MeÄ‘unarodna trgovaÄŤka komora u Parizu 1936. godine, i tada je sadrĹľala 11 najÄŤešÄ‡e korišÄ‡enih odrednica u klauzuli o ceni. Poslednja dopuna zbirke je bila 1990. godine. Ona sadrĹľi 13 termina sa raznim kombinacijama obaveza kupca i prodavca u pogledu preuzimanja troškova prevoza, troškova osiguranja, raznih taksi i rizika.

Te klauzule su:
1. EXW – franko fabrika;
2. FCA – franko prevoznik;
3. FAS – franko uz bok broda;
4. FOB – franko brod;
5. CFR – cena sa vozarinom;
6. CIF – cena sa osiguranjem i vozarinom;
7. CPT – vozarina plaćena do ...;
8. CIP – vozarina i osiguranje plaćeni do ...;
9. DAF – isporuÄŤeno granica;
10. DES – isporuÄŤeno franko brod;
11. DEQ – isporuÄŤeno franko obala i ocarinjeno;
12. DDU – isporuÄŤeno, neocarinjeno;
13. DDP – isporuÄŤeno, ocarinjeno.


Peer-to-peer:

Razmena datoteka


Akcijski kapital:

Ukupan iznos kapitala obezbeÄ‘en emisijom i plasmanom akcija kao hartija od vrednosti vlasniÄŤkog karaktera. Vlasništvo je akcionarskog društva i ÄŤine ga osnivaÄŤki (akcijski) kapital i kapital sadrĹľan u svim rezervama. RašÄŤlanjen je u akcije, i predstavlja zbir nominalnih vrednosti svih akcija. Formira se emisijom i uplatom akcija u novcu, stvarima ili pravima.

Postoje dva naÄŤina za formiranje akcijskog kapitala:
1) ukupna osnovna glavica utvrÄ‘ena u statutu akcionarskog društva upisuje se do osnivanja društva - reĹľim fiksnog akcijskog kapitala, o ÄŤijem povećanju ili smanjenju odluÄŤuje skupština akcionarskog društva;
2) reĹľim ovlašÄ‡enog kapitala – po kome se dopušta da se akcije izdaju povremeno, a odluku o tome donosi uprava društva.

Akcijski kapital je osnovni izvor finansiranja akcionarskog društva. To je permanentni kapital preduzeća koji se moĹľe menjati povećanjem (dokapitalizacijom) ili, što je reÄ‘e, smanjivanjem. Vrednost mu je odreÄ‘ena nominalnom vrednošÄ‡u autorizovanih i prodatih akcija, a visina mu se utvrÄ‘uje u statutu pri osnivanju akcionarskog društva. Tako pribavljen, akcijski kaptal ne predstavlja vlasništvo preduzeća kao entiteta, već njegovih eksternih suvlasnika. Iskazuje se u pasivi bilansa društva – za svaku vrstu akcija odvojeno: broj povlašÄ‡enih akcija, broj plasiranih akcija i njihova nominalna vrednost. U SAD-u
se u praksi obiÄŤno primenjuje tzv. "open pricing" model plasiranja akcijskog kapitala, kod koga se cene akcija formiraju i menjaju tokom same inicijalne ponude.


Porez na dodatu vrednost – VAT (Value Added Tax):

ZaraÄŤunava se i naplaćuje prilikom svakog prometa proizvoda i usluga kojima poreski obveznik dodaje odreÄ‘enu vrednost. Poreski obveznik naplaćuje porez na dodatu vrednost od svog kupca i plaća porez na dodatu vrednost svom dobavljaÄŤu. On je obavezan da razliku izmeÄ‘u višeg naplaćenog poreza i niĹľeg plaćenog poreza na dodatu vrednost uplati javnoj blagajni. Na kraju poreski teret u potpunosti pada na krajnjeg potrošaÄŤa.

Od 1. januara 1993. god. u EU postoje samo dve stope VAT-a: normalna stopa od 15% i sniĹľena stopa od 5%. Planirano je da se viša stopa (od 15%) ukine. Poreska osnovica VAT-a jeste promet proizvoda i usluga po prodajnoj ceni. Poreski obveznik je duĹľan da svoju poresku obavezu plati i da saÄŤuva sve podatke i dokumente za inspekciju poreskih organa. Obveznik bez boravka na teritoriji drĹľave ÄŤlanice EU ima pravo na refundaciju plaćenog VAT-a koji je


REGISTAR PRAVNIH LICA U KOLUBARSKOM OKRUGU



Važni telefoni!

SEO optimizacija sajta za Google i optimizacija sajta za pretrazivace

Otkup automobila Beograd

Selidbe Beograd

Otkup automobila

Odmor u selima Srbije

Banja Vrujci smeštaj

Banja Vrujci Blog

Vrnjacka Banja turistički portal sa ponudom smestaja

Firme Srbije



VREMENSKA PROGNOZA


Vremenska prognoza za 5 dana