POSLOVNI REČNIK
Po azbučnom redu:
Prikaz, prikaziva
Proces stvaranja primarnog novca od strane centralne banke koja na to stvaranje ima monopol. Primarni novac predstavljaju:
- gotov novac u opticaju,
- transakcioni (Ĺľiro) raÄŤuni poslovnih banaka kod centralne banke,
- obavezna rezerva poslovnih banaka kod centralne banke,
- transakcioni raÄŤuni drĹľave kod centralne banke.
ZnaÄŤi, primarna emisija centralne banke se moĹľe teorijski i praktiÄŤno vršiti preko sledećih osnovnih tokova:
- monetizacijom (otkupom za gotovinu) vrednosnih papira (menica i sliÄŤnih,
izdatih od strane privrednih subjekata) koji se nalaze u opticaju,
- kreditiranjem poslovnih banaka,
- kreditiranjem drĹľave,
- kreditiranjem ostalih direktnih komitenata centralne banke,
- kupovinom i prodajom deviznih sredstava centralne banke.
Otvoreni izvor ili kod
Hrana i piće
Popust u ceni koji prodavci daju kupcima. Popust se daje na osnovu kupljene koliÄŤine (koliÄŤinski rabat), koji moĹľe biti obiÄŤan (nekumulativni) I kumulativni. ObiÄŤan (nekumulativni) rabat obraÄŤunava se posebno za svaku pojedinaÄŤnu kupovinu, a svrha je da svaka pojedinaÄŤna kupovina bude što veća.
Kumulativni popust se daje na ukupno kupljenu koliÄŤinu u odreÄ‘enom vremenskom periodu (npr. zbrajaju se sve kupovine u jednoj godini i na to se odobrava popust), cilj je da se maksimizira prodaja u odreÄ‘enom vremenskom periodu i stvori lojalnost kod kupaca. KoliÄŤinski rabat moĹľe da se obraÄŤuna na naturalno ili vrednosno iskazane koliÄŤine prodate robe. Postoji i trgovinski (funkcionalni) rabat koji se daje trgovini zbog pozicije koju ima u kanalima prodaje preduzeća. IzraĹľava se u procentnom odbitku od cene proizvoÄ‘aÄŤa koji preduzećima u trgovini sluĹľi za pokrivanje troškova poslovanja i dobit. Npr. cene cigareta su iste u svim prodajnim objektima, njih odreÄ‘uje proizvoÄ‘aÄŤ, a trgovina dobija odreÄ‘eni procenat od cene, a ne zaraÄŤunava marĹľu na proizvoÄ‘aÄŤku cenu kao što se radi u većini sluÄŤajeva. Trgovinski rabat moĹľe biti komercijalno ugovoren, ali se ÄŤesto javlja i kao propisan u prometu roba koje su pod drĹľavnom kontrolom (najÄŤešÄ‡e cigarete).
Lični pomoćnik
Nasrtljiva i meka prodaja
DrĹľavna ustanova koja raspolaĹľe svim podacima o zemljištu, nepokretnim objektima, geografskim, privrednim i saobraćajnim sredstvima, koja sluĹľe za razrez poreza i izradu privrednih i urbanih planova.
ÄŚvrsti disk
Naknada za usluge, najÄŤešÄ‡e u posredniÄŤkim poslovima, koja se obraÄŤunava u odreÄ‘enom procentu od vrednosti obavljenog posla.
Poseban oblik izmirivanja obaveza. Asignacijom izdavalac naloga (asignant, uputilac) daje u zadatak (upućuje) primaocu naloga (asignat, upućenik) da isplati odreÄ‘enu sumu trećem licu (asignator, primalac uputa). Ovo je poslovna aktivnost kojom se izmiruju obaveze i potraĹľivanja pravnih lica. Naime, asignat je duĹľnik asignantov, dok je asignant asignatorov duĹľnik. Asignacijom se ove meÄ‘usobne obaveze izvršavaju u jednoj transakciji, što je u interesu svih uÄŤesnika, jer kada ne bi bilo asignacije postojale bi dve transakcije a troškovi bi bili dvostruko veći.
Dvostrani pregled rashoda i prihoda u odreÄ‘enom vremenskom periodu. Ovaj raÄŤunovodstveni izveštaj se sastoji od leve i desne strane (zbog toga je dvostrani pregled). Na levoj strani se beleĹľe svi nastali rashodi – poslovni (nastali kao rezultat obavljanja redovnih poslovnih aktivnosti), vanredni (nastali kao rezultat nepredvidivih okolnosti) i vanposlovni (nastali kao rezultat obavljanja dodatnih, sporednih poslovnih aktivnosti), dok se na desnoj strani beleĹľe svi poslovni, vanredni i vanposlovni prihodi.
Sabiranjem stavki leve i desne strane bilansa uspeha dobijaju se ukupni rashodi i ukupni prihodi. Ako su
ukupni prihodi veći od ukupnih rashoda – ostvaren je dobitak; obrnuto – ostvaren je gubitak.
Rukovodilac prodaje
Je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da će se kasnije zaključiti drugi, glavni ugovor.
Podela ugovora:
1. jednostrano obavezni (obaveza postoji samo na jednoj strani, npr. ugovor o zajmu) i dvostrano obavezni;
2. dobroÄŤini (npr. ugovor o poklonu) i teretni;
3. realni (za zakljuÄŤenje ugovora pored saglasnosti volja potrebna je i predaja stvari) i konsenzualni (ugovor nastaje samom saglasnošÄ‡u volja ugovornih strana);
4. komutativni (meÄ‘usobni ekonomski efekti su unapred odreÄ‘eni) i aleatorni (efekti zavise od neke buduće okolnosti – npr. ugovor o kocki).
Elementi obezbeÄ‘enja ugovora su: kapara, zaloga, kaucija i jemstvo. Opšti rok zastarelosti, odnosno vreme ÄŤijim se protekom gubi mogućnost prinudnog ostvarenja prava, prema Zakonu o obligacionim odnosima, iznosi pet godina. NajvaĹľniji ugovori su: ugovor o prodaji, ugovor o poklonu, ugovor o najmu, itd.
Kancelarija
