POSLOVNI REČNIK
Po azbučnom redu:
Stvarno pravo vezano za obezbeÄ‘enje potraĹľivanja iz nekog pravnog posla. Subjekat koji daje stvar radi obezbeÄ‘enja (najÄŤešÄ‡e radi obezbeÄ‘enja duga) je zalogodavac, a subjekat koji uzima stvar u zalogu je zalogoprimac. Zalogodavac se, zato što je duĹľnik, ograniÄŤava u svom pravu svojine i ukoliko ne
ispuni svoj dug, zalogoprimac (poverilac) ima pravo, prodajom stvari koja je datau zalog, da naplati svoje potraĹľivanje. S obzirom na to šta je predmet zaloge, ona moĹľe biti: ruÄŤna i hipoteka. Ako se u zalog daju pokretne stvari, onda je to ruÄŤna zaloga. Ako su predmet zaloge nepokretnosti, onda je u pitanju hipoteka.
Kamata koju, pored redovne kamate, plaća duĹľnik ako o roku nije izmirio dug. Njena visina se obiÄŤno reguliše propisima o zateznoj kamati, i moĹľe biti razliÄŤita za razne duĹľnike.
Su one zemlje koje svesno smanjuju svoje (poreske) prihode u budĹľetu sa ciljem privlaÄŤenja što više firmi. Diskrecija u smislu tajnosti podataka (ko, koliko i iz kojih izvora ima na raÄŤunu) je uglavnom zagarantovana tj. nema nikakvih deviznih kontrola i sl. To je situacija Le paradis fiscal gde ne postoje porezi na dobit iz bavljenja profesionalnom delatnošÄ‡u, niti porezi iz dohotka (npr. na kapitalne dobitke od hartija od vrednosti). Sledeće zemlje nemaju porez na dobit iz profesionalne aktivnosti: Monako, Andora, Bermudi, itd.
Zemlje koje nemaju porez na dohodak su Kostarika, Liberija, Panama, Urugvaj, Venecuela, DĹľibuti. Postoje i drĹľave koje svoju "privlaÄŤnost" izraĹľavaju niĹľim poreskim stopama od ostalih zemalja OECD-a i to su: Angola, Holandski Antili, Hong Kong, Jamajka, Švajcarska, Luksemburg i Lihtenštajn. Sva ova mesta su "skloništa" od pogubnog delovanja poreza na poslovanje i bogatstvo. Kao što smo videli, postoje razne vrste skloništa za razliÄŤite namene. Panama i Liberija nude izvanredne uslove brodovlasnicima, pa nije ÄŤudo što većina brodova danas plovi baš pod njihovim zastavama. One nemaju porez na dobit koja je ostvarena od korišÄ‡enja brodova (osnovna delatnost brodovlasnika). Propisi su sledeći: potrebno je 800$ da se registruje firma i tajnost je zagarantovana. U Liberiji je legislativa još liberalnija, tu je dovoljno da godišnje uplatite 150$ na ime poreza I posao moĹľe da poÄŤne. Za holding kompanije su najinteresantnije destinacije Švajcarska, Holandija, Luksemburg, DeviÄŤanska Ostrva, jer ove zemlje dopuštaju kompanijama distribuciju dobiti filijalama bez ikakvog poreskog opterećenja. Za osiguravajuće kompanije su najpovoljnija Bermudska ostrva, Kolorado (SAD), ostrvo Man, dok je za profesije kao što su pisci, umetnici i kompozitori "tax haven" Irska.
Pojam koji se vezuje za proces privatizacije i korporativno upravljanje akcionarskim društvima (A.D.). Zlatnom akcijom se obeleĹľava situacija u kojoj jedan ili više holdera imaju paket od 50+1% akcija, ÄŤime oni daju poslednju reÄŤ o pravcima razvoja datog preduzeća. ÄŚesto se u praksi dešava da drĹľava, pri privatizaciji eksdrĹľavnih preduzeća, ostavlja sebi tu zlatnu akciju kako bi onemogućila strane investitore da sprovode politiku u tom preduzeću koja nije u skladu sa npr. nacionalnim zakonodavstvom.
Dva vida podizanja ekonomske saradnje izmeÄ‘u drĹľava na viši nivo, a to se dalje odraĹľava na cele regione. Zona slobodne trgovine jeste skup dve ili više drĹľava izmeÄ‘u kojih carinske barijere i ostale restriktivne mere u trgovini (kao što su kvote, kotizacije i ostale tarife) ne postoje. Ono što se mora istaći je da ÄŤlanice samostalno odreÄ‘uju visinu carina u
poslovanju sa zemljama neÄŤlanicama. U tome i leĹľi osnovna razlika izmedju ova dva pojma, jer carinska unija (kao napredniji oblik ekonomske saradnje), pored reÄŤenog obuhvata još i zajedniÄŤku politiku carina prema drugim zemljama.
Najpoznatije zone slobodne trgovine su: NAFTA (North American Free Trade Area) tj. SevernoameriÄŤka zona slobodne trgovine koja ukljuÄŤuje SAD, Kanadu I Meksiko i EFTA (European Free Trade Area) tj. Evropska zona slobodne trgovine koja se osnovala sa namerom da konkuriše EEZ-u.
OsnivaÄŤi EFTA su:
Velika Britanija, Norveška, Švedska, Finska, Švajcarska, Austrija, Island I Lihtenštajn. U sadašnjim uslovima ova Zona ima popriliÄŤno marginalnu ulogu, ponajviše zbog osipanja ÄŤlanstva u suprotstavljenu grupaciju (EEZ, tj. EU). Zemlje ÄŤlanice EFTA danas su: Norveška, Island, Lihtenštajn i Švajcarska.
